Pošto „žabu nije teško u vodu naterati“, nije mi dugo trebalo da se nedavno nadjem za volanom Honde HR-V (u daljem tekstu „HRV“ ili HR-V), čija ja prodaja u Srbiji startovala početkom ove godine. A mada su o ovom vozilu svoj sud već odavno dali mnogi (a kao i o svakom vozilu, utisci testera o HRV-u su veoma raznovrsni, taman da budete u dilemi da li su recenzije uopšte odnose na isto vozilo ), odlučih da i ja dam svoj kreativni doprinos tom opštem sluđivanju.
Za one koje interesuje ono što je po meni najbitniji deo svakog vozila ( a to su pogonski agregat i utisci u vožnji ), predlažem da odmah preskoče naredne barem 3/4 teksta. Ostali, neka se pate … I neka čitaju sve (ako uspeju).
Uvodna napomena bi bila da testirani HR-V i HR-V za Severnu Ameriku uopšte nisu isti modeli, pa ni dimenzijama. Prvi je uradjen na platformi Honde Jazz, a drugi na platformi novog civica 11. generacije i znatno je duži (razlika je 22-23 cm), pa je tako novi američki HR-V dug preko 456 cm (što je samo par cm manje od dužine sadašnje generacije CR-V-a).
Ima nagoveštaja o mogućnosti bi aktuelni američki HR-V u nekoj doglednoj budućnosti mogao da se uz neke modifikacije pojavi i u Evropi i to verovatno pod imenom ZR-V (a pod kojim imenom je u Kini i predstavljen novi model koji „na oko“ i dimenzijama deluje da je „isti“ kao novi američki HR-V ). Tek, ime „HR-V“ je relativno uspešno za Hondu (ne i u Evropi, gde je učešće Honde poslednjih godina skoro pa simbolično) i bitno je da marketing ima šta da sabira, pa i da kaže da je prošle godine u svetu prodato preko 609.000 vozila pod tim imenom.
Inače, što se tiče aktuelnog HR-V-a (koji se prodaje u Evropi, Japanu, a i na još nekim tržištima ), zavisno od tržišta, može biti pogonjen atmosferskim ili turbo motorom, oba od 1,5 litra, kao i hibridnim pogonskim sklopom koji uključuje i atmosferski motor 1,5, a koji hibrid je za neka tržišta dostupan i sa AWD pogonom (i pretpostavljam da taj ima nezavisno vešanje pozadi, za razliku od verzije 2WD HRV-a, ali i američke verzije, koja takodje ima nezavisno vešanje nazad).
Bilo kako bilo, za tržište Evrope za aktuelni HRV je namenjen samo hibridni pogonski sklop (i samo sa prednjim pogonom), dok je prethodna generacija u Evropi tokom raznih faza svog tržišnog života bila ponudjena sa ukupno tri motora (atmosferski i turbo 1,5, kao i dizel 1,6 ), a zavisno od motora, mogao je biti i AWD (uz 1,5T).
Šta reći o ovde „testiranom“?
Kao i sve ostalo, savršen nije. Neke stvari su samo prosečne, neke možda i ispod, cena „na prvu“ deluje kao da je iznad proseka klase, ali, generalno, čini mi se da preovladavaju veoma pozitvni utisci u onim najbitnijim aspektima. Naravno, moguće je tu naći i dosta „mana“, ali, ma koje vozilo da je u pitanju, mane u smislu samog postojanja ili značaja dosta zavise i od „ugla gledanja“.
Idemo redom.
Dimenzije
HRV je dug 434 cm (s rastojanjem osovina od 261 cm), širok je 179 i visok 158 cm. Po podacima sa sajta domaćeg uvoznika, najmanje odstojanje od tla (klirens) iznosi 18,8 cm („sa vozačem“).
Spoljnim dimenzijama je, dakle, nešto što se kod nas uobičajeno svrstava u krosover B segmenta / SUV B segmenta, i to jedan je od najdužih predstavnika te klase (Dacia Duster takodje ima 434 cm, dok Yaris Cross ima samo 418 cm). Poredenja radi sa nekim od predstavnika ostalih klasa, kraći je oko 2-3 cm od aktuelnog pežoa 308 HB, a oko 26 cm od CRV-a, dok je duži oko 16 cm od nedavno „upokojenog“ 500L.
Na netu je dostupan i podatak da mu koeficijent otpora vazduha iznosi 0,32 ( ne deluje impozantno, ali, još uvek se pitam kako Toyota sa novim Yaris Crossom uspela da postigne rezultat od 0,35/0,36 (2WD/4WD)).
Zavisno od paketa opreme, nosivost mu je 469-490 kilograma\, a u svakoj varijanti najveća masa vozila je 1.870 kg, što znači i da „prazan“ teži 1.380-1.401 kg. Tek, mislim da je nosivost više nego dovoljna za smeštaj četiri odrasle osobe sa prtljagom, a sve to bez rizika „pretovara“.
Koristi gume dimenzija 225/50X18 u svim paketima opreme, a testni je bio obuven u pneumatike Michelin Primacy 4. Neko će reći možda: „Pa, moglo je uz istu širinu i sa manje mesnatim gumama, pa da možda visina gume 45 uz 19“ ili 40 uz 20“, kao neki drugi, pa da bude lepše i da bolje leži ?“
Ali, neko drugi će primetiti da američki HRV (mada je pogonjen 2,0 atmosferskim motorom od 158 ks) u dva paketa opreme koristi točkove od 17“, a samo u jednom paketu točkove od 18“. Znači, kako je moglo u ovo savremeno doba, dobro je, barem sve dok je colaža manja od aktuelnog kamionskog, a i autobuskog standarda (22,5“ ).
Malo neobično, ali HRV se oslanja isti dizajn felni u svim paketima opreme. Neka zla duša će reći da će to zameriti kupci najskuplje verzije zbog gubitka, i u tom smislu očekivane vizuelne osobenosti u odnosu na „siromašne“ vlasnike niže paketiranih verzija. Ali, ako ništa drugo, ti „imućniji“ mogu da se u pogledu spolja „vizuelno ponose“ ne samo što imaju krov u drugoj boji i razne sitne aplikacije na par mesta na karoseriji, već imaju i uzdužne krovne šine (što im donosi i dodatnih 5 kg nosivosti krova, koja i nije baš fascinantna (45/50 kg).
Dakle, dovoljno da na krovu ponesete možda (razumno natovarenu) krovnu kutiju ili kutiju i bicikl ili samo dva teža ili tri lakša bicikla. Po meni, trebalo je ovo malo bolje, ali, u isto vreme, verujem da većina ljudi nikada ništa na krov svog automobila nije stavila, a da od onih koji jesu, dobar deo prethodno i nije obratilo pažnju na deklarisanu nosivost krova.
Dizajn
O dizajnu ne znam šta bih rekao, jer za njega “nisam stručan“. Meni je dizajn HRV-a veoma prijatan. Spolja i unutra. Relativno padajuća linija krova u zadnjem delu, kao i dosta oboren zadnji vetrobran, možda dizajnerski uopšte i nisu loši, a i blagotvorno deluju na ono što je danas, na žalost, proizvođačima najbitnije, a to je „prokleta emisija CO2“ (mada to postaje bitno i za kupce ako se porez plaća prema emisiji).
No nekome se neće dopasti za to posredno plaćena cena u vidu nešto manjeg prostora za smeštaj trupa i glava putnika zadnje klupe u odnosu na ono što biste možda očekivali od vozila ove dužine i visine (naravno, ne sme ni da se zanemari koji deo te visine vozila se ima zahvaliti i uvećanom klirensu, koji je ipak iznad proseka ove klase, pa čak i iznad nekih aktuelnih iz SUV C segmenta).
Dizajnerski, spolja bih zamerio one spolja kvake zadnjih vrata „skrivene“ u C stubu, koje rešenje sam zamerio svakom vozilu na kome je to bilo primenjeno. Zaista ne vidim potrebu za tako nečim, posebno jer mislim da je to i ergonomski malo lošije rešenje od uobičajenog.
Ako bih se bavio „dizajnom“ vozila odozdo, zamerio bih možda lokaciji katalizatora, a što ga uz solidan klirens vozila, potencijalno čini lakše dostupnim vrednim „sakupljačima sekundara“. Mada, kada „vredni ljudi“ odluče da vam ga „odnesu“, neće pomoći bilo koja lokacija, pa ni da vozilo ima klirens kao da je „Formula 1“.
U enterijeru, veoma mi se dopada jednostavnost i što je isti lišen ogromnih displeja enterijera, ali nekome će to možda biti zapravo „siromaštvo enterijera“.
Za razliku od voženog HRVa (u srednjem paketu opreme), top paket delom ima druge boje enterijera. Sedišta su, naime, takodje „polukoža“ (obložena sintetičkom kožom i tekstilom), ali u kombinaciji svetle „kože“ sa svetlim štofom, a tu su i narandžasti detalji na prednjoj konzoli, narandžasti šavovi na volanu i sedištima.
Šta je lepše, stvar je ukusa, ali, nema dileme da je svetli enterijer veoma zahtevan – ukoliko želite da dugo takav svetao i ostane.
Uh, koliko priče o „dizajnu“, koji se na kraju svodi samo na individualno pravo svakoga od nas da legitimno kaže: dopada mi se / ne dopada mi se ili odvratan je.
Ponuda prostora i materijali u enterijeru
Dobro je, moglo je nešto tu i malo bolje, a ima po nečem i gorih i boljih u klasi.
Mislim, naime, da će u HRV napred prijatno da se smesti osoba (normalnih proporcija tela) visine do oko 190 cm ili malo preko toga, a pozadi visine do oko 185 cm i da takve osobe bi iznad svoje glave mogle da stave i šaku kao uslov bezbednog sedenja. Naravno, sve to dosta zavisi i od samih proporcija tela, pa može da se desi i da napred lepo sedne i dugonoga osoba visoka 195 cm, a pozadi i osoba od oko 190 cm.
Ja sa 192 cm, kao malo telesno naopaka osoba (sa malo dužim trupom, a toliko kraćim nogama) mogu da se smestim na mesto vozača (ali da iznad glave imam postora samo za smeštaj dlana, no moj sin visine 190 cm voli da sedi drugačije (za jedan „zub više“ voli da obori naslon sedišta i zbog tog „jednog zuba“ uvek duboko uzdahnem kada posle njega sednem na mesto vozača u naša porodična kola), a on ima i normalne proporcije tela, tako da na mestu vozača iznad glave ima maltene 10 cm iznad glave (mogu da mu tu „ubacim“ jednu moju šaku na kant, „plus“ preko toga i dlan druge ruke).
Na mestu suvozača imam malo manje komfora (jer se to sedište ne podešava po visini ), ali, već i sa malim podešavanjem nagiba naslona (za onaj „jedan zub“) se svakako dolazi do željene količine prostora. Moj sin tu iznad glave ima najmanje prostora za šaku.
Pozadi ne mogu „lepo sesti“ (udarim glavom u „nebo“), a moj sin može knap.
Poslednji dan „testa“ u HRV mi je neplanski pozadi seo i jedan moj kum (iste visine kao i ja), a delovalo je ( probao sam) da njemu čak i pozadi iznad glave može da komotno stane dlan.
Tek, u savremenim vozilima daleko lakše je „telesno normalnim“ osobama.
Ironija je da pozadi ima mesta za kolena u izobilju, pa i kada pozadi ja sednem „iza sebe“ (ili moj sin ili pomenti kum uradi to isto), za kolena ima slobodno skoro 10 cm, što ne samo da je veoma neobičajeno za SUV B segment, već i za neke modele iz SUV C segmenta.
Uostalom, u ovom testu imate fotografije mojih kolena na sedištu pozadi desno, a na AR imate pre desetak dana vest „Tonale je stigao u Srbiju“, a u njemu fotografije mojih kolena takođe pozadi desno, pri čemu je prednje sedište bilo gurnuto do kraja, u istoj poziciji kada sam pravio takvu fotografiju za HRV, pa vidite šta vam se čini.
Ova problematika (da prostor za kolena pozadi nije uvek direktno srazmeran sa medjuosovinskim rastojanjem) me često podseti na reči dobrog prijatelja koji je oko toga znao reći, otprilike, „Da, važan je međusovinski razmak, ali jako je bitan razmeštaj nameštaja u kolima“, što će reći i položaj zadnje klupe.
Zašto je ona kod HRV-a toliko gurnuta unazad, ne znam. Jeste se time pozadi dobio ogroman prostor za kolena, ali, čemu baš toliko? Tako je istovremeno pozadi smanjen i „Headroom“ (visina za smeštaj trupa i glave), što će mnogima biti i nebitno, ali, smanjen je time i prtljažnik (a tu bi već mogao biti širi krug ljudi koji to zameraju). Da sam ja bio „neko“ ko je u fazi konstruisanja HRV-a odlučivao o „razmeštaju nameštaja“, ja bih tu zadnju klupu „pomerio“ oko 5 do 10 centimetara unapred. No, klasika – jare ili pare. Oboje ne ide.
S druge strane, mada HRV jeste formalno predvidjen za prevoz do pet osoba, pozadi treći nema šta da traži u kombinaciji sa dvoje odraslih putnika. Tu može komforno ili troje dece ili mladjih omladinaca. Ali, troje odraslih – ne, nikako (osim u stanju nužde), i to ne samo zbog same ograničene (a prosečne) korisne širine prostora pozadi u zoni ramena i kukova, već zato što je sedalni deo zadnje klupe koji je predvidjen za onog u sredini, nekako baš izraženo izdignut, a relativno je uzak. Ne razumem zašto? Dakle, „četvorosed“ je faktički.
U ostave u prednjim vratima mogu da stanu, ako baš želite da bude knap, flaše do 1 litar, kao i u dve ostave između prednjih sedišta, dok flaše do 0,75 litara osim lepo na ta mesta, mogu u ostave u zadnja vrata ili u središnji oslonac za ruke putnika zadnje klupe ili u ostavu na podu pozadi (sa zadnje strane središnjeg oslonca za ruke vozača i suvozača), ali uz napomenu da mi sve te ostave pozadi deluju plitko (pa već gledam kako bi se to to pozadi ponašalo pri bržoj vožnji kroz krivine sa punim flašama).
Štaviše, to u zadnjim vratima i nisu ostave uobičajenog oblika, već više podsećaju na obično udubljenje za odlaganje čaše, a kakvo rešenje postoji i kod, recimo, aktuelne Corolle HB i to je nešto što bih takođe zamerio sa praktičnog aspekta.
Prednja kaseta je prosečna (staju flaše od 0,75), dok je ona ispod središnjeg oslonca za lakat vozača i suvozača možda samo prosečna za SUV B segment i tu na primer, ne može flaša od 0,5 litara, ali, svakako mogu telefoni, dokumenti, naočare i slično (ima u SUV B segmentu vozila kod kojih je ta ostava smešno mala ili plitka, pa da u tu ostavu može jedva da stane i samo mobilni telefon).
Za utehu onima pozadi (što su uskraćeni za ostave u vratima normalnog oblika), sa zadnje strane naslona prednjih sedišta postoje veliki džepovi, kao i oni manji za smešaj mobilnih telefona.
Na centralnoj konzoli postoje dve ostave za mobilne telefone, pri čemu je ona donja (znatno veća) istovremeno i indukcioni punjač (u top paketu), a oni koje je baš strah goleme žeđi, u svaku od tih ostava može da ubaci i flašu od 0,5 litara (u donju baš komotno, dok u gornju baš knap i pliće).
Ne razumem zašto kaseta nije osvetljena, a u isto vreme na oba suncobrana postoje osvetljena kozmetička ogledala.
Što se tiče materijala upotrebljenih u enterijeru, pitanja „mekoće“ ili „tvrdoće“ plastike (gde je kakva), kao i završne obrade, ja tu primedbi nemam, pri čemu ne mislim da imam baš niske kriterijume.
Ergonomija
U vezi pitanja ergonomije, nemam bilo kakvih zamerki. Apsolutno ni najmanjih.
Sedišta su udobna (iako napred ne postoji lumbalna podrška ni u top verziji), vozačka pozicija je odlična, volan položajem i veličinom lepo „leži u ruci“.
Sam oslonac za ruke između prednjih sedišta se ne podešava po visini (a ni napred-nazad), ali, sama visina na kojoj se nalazi je dobra čak i za mene ovako „dugotrupnog“.
Instrument tabla je pregledna i pruža sve potrebne informacije, uz napomenu da je sam brzinomer analogni (mada će se neupućenim najpre učiniti da je digitalni) i zauzima desni deo instrument table, dok je preostali deo ekrana sa dva u fukcionalnom smislu odvojena polja, pri čemu u onom levom imate veći broj mogućih vrsta prikaza (na primer „tok energije“ (za one koji žele u svakom trenu da znaju stanje napunjenosti baterije, da li radi i SUS motor, kao generator ili kao pogonski agregat, da li se vozilo kreće samo na EM i samo strujom iz baterije i da li SUS), ili nešto vizuelno samo „na oko“ nalik obrtomeru, a što sa njim nema apsolutno nikakve veze (tu se očitava trenutna jačina regenerativnog kočenja svaki put kada otpustite papučicu gasa, i tada je „kazaljka“ u zelenom polju, ili se očitava intenzitet trenutno angažovane snage hibridnog sklopa (i tada je „kazaljka“ negde u plavom polju, svaki put kada i najmanje pritisnete papučicu gasa) ili prosto podesite prikaz bord računara i nešto drugo.
Posebno me oduševljava odsustvo taktilnih komandi, a što je sve danas veoma često kod većine brendova. Kod HRV-a je sve to klasične komande, pa i sa podešavanjem sistema klimatizacije. „Bogu hvala“.
Nekome će sve to delovati malo prevaziđeno ili zastarelo, ali, meni lično se više ne samo dizajnareski, već i u bezbednosnom smislu dopada ovakvo rešenje, jer omogućava da vozač i tokom vožnje, ako je to potrebno, obavi neka osnovna podešavanja bez preteranog skretanja pogleda sa puta.
Prtljažnik
Što se tiče prtljažnika, ne verujte mojim rečima, već samo svojim očima, jer su priložene fotografije, pa i dva kofera veličine L u gepeku, pa sami procenite kako vam se čini.
Rekao bih da nije najmanji prtljažnik u klasi. „Na oko“ deluje samo prosečno, a upravo kao potencijalnu manu HRV-a, neki vide baš zapreminu prtljažnika, a kada hoće sudbina, dok sam tokom ovog druženja sa HRV-om jednom ispred zgrade sedeo u kolima i čekao suprugu, priđe mi komšinica sa dvoje predškolske dece i reče da su oni porodično gledali i HRV, da je on njoj prelep, da se i suprug oduševio kakav je u vožnji, da je sve tu njima super, ali, „da njima treba veći gepek“. Nisam ništa komentarisao, jer svako zna šta su njegove potrebe, želje i u kojoj fazi života.
Honda za HRV, inače, osim zbirno, deklariše i odvojeno zapreminu iznad i ispod pomične podloge gepeka, pa je ispod samo 16 litara (u koju staje „obavezna oprema“ i još nešto, pogledajte fotografiju), a iznad je 319 litara u prva dva paketa opreme i 304 litra u trećem paketu (zbog elemenata premijum ozvučenja najvišeg paketa koji „jedu“ deo gepeka). Dakle, u zbiru je to 335 ili 320 litara.
Mada, ko još deklariše odvojeno zapreminu prljažnika iznad i ispod pomične podloge gepeka (ako je ona pomična)? Skoro svi deklarišu samo zbir, pri čemu zapreminu dela ispod svi mere bez rezervnog točka (ako je on opcioni) i kupac pojma nema ni koliko iznosi zapremina dela gepeka iznad podloge, ni koliko je zbir ako su kola opremljena opcionim rezervnim točkom (i često i drugim vrsta stiropora koji okružju taj točak ili i nose podlogu). Šta mislite, ako neko vozilo ima deklarisan prtljažnik „zbirno“ sa na primer 350, 400 ili 500 litara, koliko u proseku treba „odbiti“ na onaj deo ispod, da biste znali kolika je zapremina dela iznad?
Recimo, Toyota Yaris Cross, kada je u 4WD varijanti, nema deo prtljažnika ispod, već samo iznad i on je tada deklarisan sa 320 litara (a kod 2WD je 397 litara ukupno i to baš zbog postojanja i donjeg dela prtljažnika zapremine 77 litara). Ili, Renault Captur, kada je hibrid, ima samo deo iznad i zapreminu gepeka od 305 litara (odnosno 265 litara ako je PHEV).
Kod HRV-a (kao i Jazza), ako nemate putnike u drugom redu, postoji dodatna mogućnost smeštaja prtljaga ili tereta, jer se nasloni zadnjih sedišta odvojeno preklapaju (40 : 60%) i dobija se ravan pod, a i zadnja sedišta su (kako ih Honda zove) „magična“ i može da se podigne u vertikalni položaj samo sedalni deo (jednog ili oba sedišta), da se sedalni deo „zalepi“ uz naslon i da se tako pozadi (navodno) dobije prostor da se preveze čak i bicikl (ja nisam probao) ili nešto drugo.
Već pravilno pretpostavljate, u gepeku HRV-a ne samo da nema rezervnog točka, već je on (navodno) nemoguć zbog baterija u podu gepeka. Šteta. Minus za vozilo od nas „staromodnih“. Kao da je neki EV, mada se ovaj problem javlja čak i kod nekih MHEV vozila (a ne samo kod HEV ili PHEV), pa i kod LPG vozila (ili čuvenog ECO-G), ali je istina da „neki znaju“ kako da izvedu da rezervni točak postoji čak i u PHEV varijanti (i opet ću da kažem „Bravo za Toyotu za to!“ u vezi modela RAV-4 PHEV).
Oprema
Mada sam testirao srednji paket opreme, čini mi se da je i u baznom baš dosta toga, iako sam siguran da će oni sa osetljivom kožom i čulom dodira odmah „dobiti alergiju“ jer kod njega obruč volana nije presvučen kožom. Ali, čak i baznjak ima (skoro) sve savremene sisteme asistencije, takozvani ADAS, pa i ono što neki sve češče zovu „poluautonomna vožnja“ (odnosno, radarski tempomat i sistem za aktivno pozicioniranje vozila u sredinu saobraćajne trake).
Baznjak nema detekciju vozila u mrtvom uglu i upozorenje na unakrsni saobraćaj pri vožnji unazad (ta dva elementa dolaze počev od srednjeg paketa). Baznjak standardno nudi i sve parking senzore i kameru za vožnju unazad (na primer Yariss Cross hibrid to standardno nudi od četvrtog paketa, Sport Adventure), automatsku klimu (jedna zona), navigaciju, LED farove i zadnja svetla, alu-felne, Aple Car Play…
Jako je zaista dug spisak opreme osnovnog paketa, a srednji paket (za dodatnih 2.500 evra) će da donese „prokleti“ kožni volan, dualnu klimu, dodatne sisteme asistencije, „polukožna“ sedišta (tamnu varijantu platna i veštačke kože), grejanje volana, grejanje prednjih sedišta, grejanje prednjeg vetrobrana, električno otvaranje prtljažnika na mahanje nogom (barem tako piše, ja izgleda nisam uspeo da „zamahnem“, a zaboravih da upitam kada sam vraćao vozilo), dva zvučnika više, LED maglenke, još dva USB priključka…
Eventualni skok na poslednji paket (za još 2.300 evra) donosi „polukožu“ u svetloj varijanti, dodatni unutrašnji i spoljni stajling, premijum ozvučenje, bežično punjenje telefona, krov u drugoj boji, krovne šine i adaptivna LED svetla sa automatskom nivelacijom.
Dakle, oprema je jako bogata. A i cena …
Agregat i utisci o hibridu u vožnji
Što se pogonskog hibridnog sklopa HRV-a tiče, SUS motor zapremine 1,5 litara ima snagu od 107 ks i maksimalni obrtni moment od 131 Nm, a elektromotor ima 131 ks i 253 Nm. Koliko se sećam onoga što sam pre vožnje Jazza čitao o hibridnom sklopu kod Honde, u svim režimima rada (od stanja mirovanja), vozilo pokreće elektromotor, a SUS ima funkciju generatora do brzina od oko 80-90 km/h (za povremeno ili stalno punjenje baterije, zavisno od energetskih potreba, pa i od jačine ubrzanja ili brzine), dok posle postizanja te brzine pa do maksimalne , zahvaljujući posebnom „kvačilu“ kao delu hibridnog sklopa, SUS ostaje i dalje kao generator, ali i počinje i da pokreće pogonske točkove (zajedno sa elektromotorom).
Pa, kako bi to rekla Honda, imate električni režim (kada ste isključivo pokretani elektromotorom i strujom iz baterije), hibridni režim (kada vas pokreće električni agregat a SUS služi samo kao generator), motorni režim (kada SUS počinje „paralelno“ da pokreće točkove zajedno sa električnim kolegom, ali i puni bateriju), kao i regenerativni način rada (kada pri usporenju pogonski točkovi postanu generatori koji strujom pune bateriju).
Verovatno deluje mnogo komplikovano kada ovako čitate (gore za rezumavenje od integrala), ali, ako vas to ne interesuje (pa ne gledate odgovarajuće indikacije na istrument tabli ) ili pojma i nemate šta je to hibrid ili prosto niste neki bolesni sluhista, vi kao vozač pojma nećete imati u kom režimu se trenutno nalazi hibridni sklop. Niti time treba da se opterećujete. Šta vas briga?
Pa, „da upalimo“.
Moguća su dva scenarija nakon što ste pritiskom na START dugme na parkingu „startovali“ ovaj hibrid.
Jedan je da sluhom nakon toga ne primećujete bilo kakvu promenu – bila je tišina i ostala tišina (pošto se SUS nije startovao), s tim da na istrument tabli i u toj tišini po raznim indikacijama vidite da je „motor upaljen“. Pa, ipak, kada nakon toga ručicu menjača samo iz položaja P prebacite u položaj D i počinjete da se bešumno krećete, samo „na struju“.
Drugi mogući scenario je „hladan start“, kada će nakon pristiska na START dugme da vam se odmah aktivira i SUS, koji će da radi na malo povišenim obrtajima (kao klasičan SUS kada hladno startovan radi „pod čokom“) i to će da traje (meni je trajalo) do oko jedan minut (što se tiče samog pogonskog sklopa, vi možete i odmah da krenete, a ne morate, kao i sa svakim običnim automobilom sa SUS agregatom).
Da li će biti prvi ili drugi scenario, rekao bih da zavisi od toga koliko je prošlo od prethodnog „gašenja motora“ (parkiranja vozila), kao što od toga u drugom scenariju zavisi i da li će SUS da radi na primer samo 15 sekundi, 30 sekundi ili ceo minut.
A takodje mislim i da spoljna temperatura može da utiče na to koliko dugo će nakon „hladnog starta“ da vam bude odmah aktivan SUS. No, pošto ova kola nisam testirao zimi, već u julu mesecu, a najniža spoljna temperatra pri kojom sam imao „hladan start“ je bila 18 stepeni, ne znam koliko dugo bi nakon hladnog starta radio SUS da je napolju -15 ili slično (što bi siguran sam moglo u uslovima gradske vožnje da se odrazi na prosečnu potrošnju ako biste pretežno vozili samo veoma kratke deonice).
Elem, „upalili ste“ i krenuli ste…
Za sve one koji to žele da znaju, u svakom trenutku je na istrument tabli kroz više mogućih formi prikaza postoje jasno dostupna spoznaja o tome u kom režimu se krećete. Sve možete da pratite i znate (ako želite). Pa jasno vidite i primera radi, nakon kretanja iz mesta ste kao neki EV samo na struju umereno ubrzali do oko 40-50 km/h, ali vam je za to vreme baterija sa stanja napunjenosti od 60% „spala“ na 30%, posle čega se SUS aktivirao radi dopunjavanja baterije (pa prelazite u hibridni režim), a vi i dalje ubzavate do na primer 100 km/h (tako da ste u međuvremenu prešli i u motorni režim, kada SUS isporučuje snagu na točkove paralelno sa elektromotorom), no čim se tokom tog perioda baterija dopunila na oko 50-60%, SUS se potpuno gasi i vi se dalje krećete samo na struju.
Pola minuta, minut, pa i duže, kako kada, zavisi od niza okolnosti. Pa se SUS opet pali i tako u krug. Ali, pri tim brzinama, promene u zvuku skoro da nema (osim ako jako pritisnete gas).
Inače, što se tiče one granične brzine kada nakon kretanja iz mesta u EV načinu rada dolazi do aktiviranja SUS-a i prelaska u hibidnu postavku rada, to je jako relativno i zavisi od niza okolnosti, ali, vrlo brzo shvatite da je sve to jako logično i previdivo.
Jer, mada negde Honda navodi da se vozilo samo do brzine od 30 km/h kreće samo na električni agregat, ako ne ubrzavate forsirano i/ili ako ste pri prethodnom usporavanju uspeli malo bolje da dopunite bateriju, vi ćete u EV režimu da ubrzate i do 50 km/h (uspevao sam par puta i do 60 km/h, tek da bih proverio da li pravilno uočavam algoritam rada tog EV-a).
Ubrzanja su relatvno korektna i od 0 do 100 km/h mu treba 10,6 sekundi, ali bih sa žaljenjm podsetio da Jazz hibrid na bazi 1,5 SUS-a od 98 ks i EM od 109 ks ima ubrzanje, zavisno od opreme, 9,4-9,5 sekundi, dok „terenska varijanta“ (sa 16 mm većim klirensom) ubrzava za 9,9 sekundi. Prosto, veličina i masa HRV-a, pa i razlika u dimenzijama guma, ima svoju cenu u perfomansama u odnosu na model Jazz.
Maksimalna brzina HRV-a je 170 km/h (180 km/h je neka nepisana gornja granica za klasične hibride, dok su PHEV neka sasvim druga priča), pa ispada da Jazz ima i veću maksimalnu brzinu od HRV-a.
Ako se ubrzava forsirano ili na granici toga, čuće se neko kraće vreme veoma uobičajeno „arlaukanje“ SUS-a (kao kod svakog CVT-a ili skutera pri maksimalnom ubrzanju), ali je taj efeket kod HRV-a bitno umanjen nekim softverskim podešavanjima, koja u praksi dovode do toga da vi čak i u tim uslovima imate akustički privid kao da tu postoji neki automatski menjač koji povremeno prebacuje u viši stepen prenosa.
Recimo, idete magistralno 70 km/h iza nekog vozila, krećete u preticanje i gas ste odmah pritisnuli do kraja, vozilo bez zadrške počinje da ubrzava, ali sve to uz osetan momentalni rast obrtaja SUS-a (kao kada pod opterećenjm počne da vam priklizuje pohabano kvačilo), koji uskoro počinje da liči na promene zvuka motora sa klasičnim automatskim menjačem pri ubrzanju. Jer, dok ste završili preticanje na brzini od možda oko 110-120 km/h, zvuk SUS-a kod vas stvara privid da ste vi tokom preticanja dva puta prebacili u viši stepen prenosa.
Dakle, kada biste bili suvozač i zatvorili oči, tokom tog preticanja dosta bi vam sve to zvukom ličilo kao da je vozilo forsirano ubrzavalo i da je dolazilo do promena stepena prenosa. Akustička prevara, bez dileme samo prevara, ali, relativno efektna. Ili, ako idete autoputem na primer 130 km/h i pritisnete odjednom gas do kraja, dolazi odmah jak rast obrtaja motora SUS, ali, vrlo brzo se to smiruje i kao da na oko 140 km/h dolazi do promene stepena prenosa.
Inače, u svakoj drugoj varijanti ubrzanja, taj efekat zvuka (nagli rast obrtaja klasičnog motora) u tom obimu neće postojati ili se uopšte neće ni čuti. Postojaće samo – „tišina“. Čuće se šum vetra, a ako otvorite prozor, čućete i buku guma, a postojaće i povremeni (potpuno nenametljivi) prigušen zvuk SUS motora (dok eventualno ne pritisnete veoma jako papučicu gasa – ako za time imate želje ili potrebe).
Naravno, čućete neznatno SUS i na autoputu, ali, pri tim brzinama šum vetra je ionako primaran.
Ah, da, tasterom levo pored menjača jednostavno birate režime rada nazvane ECO, Normal i Sport. Rekao bih da ima neke sitne razlike u odazivu na papučicu gasa u Sportu, kao što sam u uslovima gradske vožnje u režimu ECO uz posvećenost onome što sam mogao da očitam o stanju baterije i regeneracije, znao da ostvarim naizgled nadrealne rezultate prosečne potrošnje (ispod 3 litra).
Ručica „menjača“ ima i položaj B ( od reči „Brake“), čime oduzimanjem gasa stičete utisak mašinskog kočenja, a zapravo se radi samo o regenerativnom kočenju, radi bržeg punjenja baterija. Dakle, ako idete niz neku dužu značajniju nizbrdicu, samo prebacite u B na početku, a posle vratite u D (ili se „igrate“, malo jedno, malo drugo).
Ali, još bolje i praktičnije, da ne biste morali ni da dirate menjač za to jače ili slabije regenerativno kočenje, iza volana su posebne polugice za aktiviranje i regulisanje intenziteta regenerativnog kočenja. Povlačenje leve polugice ka sebi povećava regenerativnu silu, a povlačenje desne polugice smanjuje silu.
Postoje četiri nivoa, a najviši nivo je intenzitetom isti kao da ste ručicu menjača prebacili u položaj B, tako da možete (ako to hoćete) da birate i da u deliću sekunde dozirate kakvo regenerativno kočenje želite.
Inače, ako polugicama (na primer pre krivine ili kraće strmine) radi boljeg usporavanja bez upotrebe kočnica i povećate nivo regeneracije (pa ste neko vreme tako „kočili“), nakon što prvi sledeći put pritisnete papučicu gasa, nivo regeneracije se automatski vraća na minimalni (kao što ga i ručno možete vratiti desnom polugicom). Stekao sam utisak da bih van grada mogao koliko god dugo želim da se krećem bez upotrebe nožne kočnice, to jest da željeno usporenje ostvarujem polugicama i podešavanjem regenerativne sile. Naravno, pri svemu tome treba voditi računa i o bezbednosti, pa i onima iza vas.
Tek, ukoliko niste agresor za volanom, ovaj hibrid će vam omogućiti jednu sasvim novu dimenziju i ugođaj krstarenja. I svaki put posle vožnje klasičnog hibrida imam isti problem, kako da ga zaboravim. Naravno, živ čovek može sve (da pokuša).
Energetska efikasnost
O potrošnji goriva ne znam šta kratko reći, osim da troši relativno malo.
Dakle, po WLTP deklaracijama, HRV kombinovano emituje 122 gr CO2 i kombinovano troši 5,4 litara benzina na stotinu kilometara, a deklaracije za pojedinačne faze WLTP testa glase: „veoma visoka brzina“ 7,1 litar (efektivni prosek brzine za tu fazu testa 94 km/h), „visoka brzina“ 4,6 litara ( prosek brzine 60,8 ), „srednja brzina“ 4,1 litar (prosek brzine 44,5) i „mala brzina“ 4,6 (prosek brzine 25,7).
Pri preuzimanju ovog vozila ja sam na bordu zatekao podatak da je „od rodjenja“ na prethodnih oko 5.950 km, imao prosek potrošnje 5,8 (na žalost, zaboravio sam da pogledam do tada ostvareni prosek brzine).
Ja sam testni HRV vozio veoma slično kako vozim i službena ili privatna kola. Poslednjih godina to je uglavnom defanzivno (osim kada okolnosti nalažu drugačije), pogotovo ako imam nekoga u kolima, a pri testu sam u HRV-u uvek imao nekoga „od bližnjih“. Naravno, nekada i ja volim „da poteram“ ako sam sam u kolima i ako okolnosti to dopuštaju, nekim deonicama koje su za mene vozački prelepe.
Sve to mora da se ima u vidu kada kažem da sam posle preko 400 km mešovite vožnje po bordu ostvario prosek potrošnje od 4,1 litara (uz prosek brzine 46 km/h). Bilo je tu vožnje autoputem (oko 20-25%, pretežno ispod ograničenja, ali povremeno i brže ), po gradu (oko 20-25% od ukupnih kilometara), te ostatak vožnje magistralno i regionalno, po ravnici, ali i uzbrdo (uz „penjanje“ na Avalu i dva puta Frušku goru, par puta na Košutnjak) i nizbrdo. U smislu kombinacije uslova vožnje, bilo je idealno.
Utisak je da po gradu može da troši veoma, veoma malo, maltene polovinu onoga što u sličnim uslovima može da troši moj 1,6 MJ u 500L (dakle, po gradu uz prosek od oko 3,7 po bordu, ali sam znao povremeno i ispod 3 litra). Koliko bi ovaj hibrid trošio zimi po gradu, na debelom minusu, uz hladne startove i eventualne kratke deonice, ne znam, no sigurno ni on ne bi baš na to bio imun.
Po autoputu nisam uspeo da precizno izmerim, jer je taj celi vikend bio neki umeren vetar (na svakoj benzinskoj pumpi su viorile zastave na jarbolima), a bila je često i ogromna gužva (špic turističke sezone) i bilo je skoro nemoguće voziti duže autoputem konstatnom brzinom. Tako da, nemam pouzdan rezultat merenja. No, neke moje baš jake pretpostavke (pa i na bazi WLTP-a) su da pri oko 130 km/h troši oko 7 litara.
Dakle, sve zavisi od uslova kako vozite i kako vozite, ali, rekao bih da nema dizela u toj veličini koji bi sa hibridom mogao da se nosi po potrošnji (osim samo na autoputu, gde bi dizel bio pobednik), a da je u uslovima gradske vožnje potpuno uzaludno pokušavati sa nekom drugom SUS modifikacijom pobediti klasičnog hibrida u ostvarenoj potrošnji.
A kada shvatite „tokove energije“ koje hibrid prikazuje na instrument tabli (kada i koliko po gradu ili u drugim uslovima ide kada smo u režimu EV), jasno vam je i zašto je to tako. Jer, nema nikakvog rasipanja energije prilikom usporenja, a što je u uslovima gradske vožnje neminovnost koja se stalno ponavlja (a sve na sličan način i pri vožnji van grada pri kojoj se povremeno menja ritam zbog uslova puta i saobraćanja). Sva energija koju bi u tim uslovima klasičan SUS „bacio“ pri svakom uobičajenom usporenju, hibrid uvek vredno sakupi i svu tu energiju posle iskoristi, za koje vreme SUS odmara.
Vozna dinamika i udobnost u vožnji
Nemam hrabrosti da u smislu graničnih vrednosti testiram vozne osobine bilo čijeg tuđeg vozila. Rekao bih da HRV u uobičajenoj vožnji leži kao bilo šta slično.
A deluje sasvim udobno. Dobro upija neravnine i rupe. Sreća pa nije na nižim gumama.
Ne deluje mi bučno. Zvučna izolacija je sasvim dobra za moj ukus. Čak bih rekao da je bolja nego na aktuelnom CRV-u.
Bezbednost
HRV nije bio odlikaš na NCAP testu. Ocenjen je zbirno sa ukupno samo četiri zvezdice. Nije baš neka uteha da su u 2022. i dva modela BMW-a osvojila isto toliko zvezdica.
Tek, posmatrano po kategorijama, za zaštitu odraslih putnika je osvojio 82% bodova, za zaštitu dece 75%, za zaštitu ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju 72%, a za sisteme asistencije 78%.
Za moj ukus, sistemi asistencije rade dobro, a čuvena „poluatonomna vožnja“ (radarski tempomat u kombinaciji sa aktivnim pozicioniranjem vozila u sredinu saobraćajne trake) baš radi odlično. Ne bih sada opisivao kako sam to testirao, ali, mogao bih slobodno reći da (uz stalni moj nadzor) bolje ova Honda „vozi bez ruku“ nego li moj bicikl, pri čemu sam do sada bio ubedjen da moj bicikl to radi na savršen način.
Cena
Klasika. Gorka pilula za kraj. Cena. Što se cena HRV-a tiče, redovne cene (bez eventualne eko subvencije od 2.500 evra i eventulnih popusta prodavca), iznose 31.990 za baznu verziju, 34.490 za drugi nivo opreme i 36.790 za treći nivo opreme. A visina eventuanog popusta je (kod svih brendova) uvek stvar dogovora (kada uslova za njega ima).
Da li je novi HRV (pre)skup ili nije, stvar je slobodne ocene i verujem da odgovor na to pitanje uvek najviše zavisi od toga sa koje strane stola u poslu kupoprodaje sedite.
Ako bismo pogledali koliko (u sličnoj opremi) u Srbiji koštaju Toyota Yaris Cross hibrid sa motorom 1,5 ili Toyota CHR hibrid sa motorom 1,8, imam utisak da su cene HRV-a jako slične. Veoma su tu sitne razlike (u sličnoj opremi).
Naravno, moguće je cene HRV-a porediti i sa cenama nehibrida u SUV B segmentu u Srbiji, pa ako ste zlonamerni možete i samo kratko paušalno reći i da Peugeot 2008 u Srbiji u top opremi sa dizelom od 130 ks ima za 100 evra veću redovnu cenu od top HRV-a (i to bez eventualne subvencije).
Naravno, ako su vam potpuno ista stvar hibrid i nehibrid, ovakva ili onakva oprema, ovakve ili onakve neke druge osobine, možete i potpuno legitimno reći da postoji mnogo „sličnih, a mnogo jeftinijih vozila“ u to segmentu.
Tek, sve je uvek samo stvar izbora. I ovakve ili onakve namere pri iznošenju stavova.
Što se mene tiče, moj kratak rezime bi bio da je „HRV prokleto dobar automobil“ i pored svih mana koje ima i koje sam gore pomenuo. Savršen nije. Naravno, ne bih imao obraza da u današnje vreme napišem da u svetlu svega mislim da on i nije toliko skup. Tek, interesatno je znati da i ovo postoji u ponudi na tržištu Srbije.
Toliko od mene. I previše …
Aleksandar Dragović
(2087)
Svaka čast na tekstu.
Razmišljao je prijatelj koje novo vozilo da kupi, meni je ovo bio favorit. Sada mi šaljem tekst da pročita a tokom nedelje da ga proba. On ima troje male dece a traži manje vozilo.
Što se tiče tvog prijatelja sa troje dece, kao mali, ja sam pozadi uvek sedeo u sredini ( starija braća do prozora ) i povremeno sam bio jako nesrećan zbog toga (po više osnova). Bez razlike da li sam sedeo pozadi u peglici ili nekom većem našem tadašnjem porodičnom vozilu, pri čemu je naše najšire tadašnje porodično vozilo (D segmenta iz 1978.) imalo 171 cm. Da budem iskren, kao stariji osnovac sam i u tim kolima u sredini imao problem da smestim moja remena pozadi, uz braću starije srednjoškolce. Ovaj HRV je širok 179 cm (kao npr. corolla karavan). Ima… Pročitaj više »
Stadoh kod pogonski agregat i utisci u vožnji , pa da vozi alfu ili ono „hoću da budem alfa“ vozila iz minkena, pa da čovjek kaže nešto, a on sanja daciu!
Znači, opet od ranog jutra „pljuckamo“ po Dačiji ? 😊😊😊 Nemoj, molim te, ne diraj mi nju.
Mada bi bilo interesantno uslovno uporediti Duster sa HRVojem, koliko je to uopšte moguće zbog razlike motorizacije, opreme i svega drugoga. A npr. Duster TCe 150 EDC u top opremi „prebaci“ 22 hiljade, dok HRVoje baznjak ( verujem ) može da se pribavi za oko 6-7.000 više ( uz subvenciju i neki evenualno lep popust ).
A svaki bi imao neke svoj prednosti.
Ma jok, hoću reć kak ti , kojem je san Dacia, možeš pričat o performansama i motoru? Te dvije stvari su ne spojive sa suvom napose sa daciom.
A ovo sa flasama, pa flaše su samo pomoćni mjerni instrument da se pokaže čitaocu zapremina, niko normalan pretinac u vratima ne koristi za stavljanje flaša. A vidim da je seki otišao u penziju. Nego, jel ti ovo Zvjezdan radio fotografije?:-)
Da, flaše od 0,5, 075 i 1 litar su tu na fotografijama bile samo kao „reper“ 😊
Slažem se da je većina fotografija lošeg kvaliteta. One koje su kao malo bolje, fotografisane su telefonom moje supruge. Moj je u rangu NOKIE 3210 😊
Ajd, za trud 5! Za umjetnički dojam…znam ja kako je to, muka živa, mora onaj zastupnik Onde da da na 7 dana, reći da hoćes da bude Seki namjesto Šekija i da ništa ispod 7 ne primaš. E, onda možeš u miru da slikaš, vozis, guras…😇
Odličan te(k)st! +
Vozio ko privatna kola? Čitaj, gurao u garaži 🙂
😊😊😊
Šta fali integralima? To baš lako, uzmi Demidoviča i piči.
„Derivacije su zanat, integrali su umetnost“, tako je govorio moj profesor matematike u srednjoj školi, da bi objasnio zašto su inegrali nekome teški, a nekome su u rangu zabave 😊
Dobro je i rekao, to je stara škola profesora!
Uh, zatvorih kapital. Dakle, ibrid što bi reko Elektro Lazzi. Performanse značajno lošije od tonalea, a onda se neki nadju da pisaju po alfi (a moraju da slažu nesto kad objektivne zamjerke nema). Ja sam, ako me pamćenje služi, jedva sjeo u tog rvoja pozadi, a prostran mi djelovao koliko i džez. Ako ti veliš da imaš kraće noge, onda imaš mjesta za njih, dočim sin ko žabac mora da ih raširi, ako sam dobro razumio taj dio teksta. Koliko reče da je zapremina gepeka u litrama? Nego, ak imaš 4 putnika, kakve kofere oni moraju da imaju?mini! Čini mi… Pročitaj više »
Tonale i HRV nisu ista klasa i Tonale je duži skoro 20 cm, pa je logično i da ima veći prtljažnik. Pa i u gepek mog CRV-a mogu kao od šale da stanu 4 onakva kofera sa fotografija, ali on je viša klasa za HRVoja. SUV B segment je SUV B segment. Probaj u gepek Renegade-a ili 500X da staviš one kofere, pa vidi da li ima razlika i kakve su u odnosu na HRVoja. Što se tiče tvog rezonovanja oko kolena ( da nisu iste moje proporcije i proporcije mog sina ), u pravu si, a i mene to… Pročitaj više »
Uh, ko bi rekao da nisu, hvala što si mi skrenuo pažnju na to. Zato je meni jazz i rvoje djelovalo pa isto. Pa onda je Rvoje skup. U tonaleu zbog koznih sjedala nećeš imati nešto mjesta za noge, čim uzmeš druga odmah dobiješ jedno 2cm. Popih kaficu, Jesil za segafredo? Kupih u Sparu kilu za 5€ a u drugom Sparu vidjeh 14€ (talijanska logika sparanja!:-), al svejedno nemaju okus ko naša Frank crvena. I samo iz džezve, aparate ne volim.
Dakle, ti si mi dao povoda da obidjem danas ponovo salon Alfe, ali Honde, da proverim da li sam ja šta loše fotografisao. A pošto si pomenuo Jazz, evo fotografije kolena pozadi ( ja „iza sebe“ ) u Jazz-u i Tonale-u. Molim te da ovo ne shvatiš zlonamerno. Ne zaboravi da sam ja onaj ko je pisao i onaj tekst o tome da je Tonale stigao na tržište Srbije. Meni je Tonale prelep. Promo oprema je fantazija. 1,5 MHEV mi je skroz korektan (i više od toga). Ali, prosto, shvati da ne postoji savršen automobil. Svaki ima barem neku manu,… Pročitaj više »
Pa da, tonale zbog sjedala, koja su deblja, zbog rasporeda u sobi, ima lošiji prostor za noge ali ti si opet puno visociji čovjek od prosjeka koji se uzima pri konstruiranju tako da to sve je ok. Ta kožna sjedala zbilja ne daju dovoljno zraka, ali kao sto rekoh ona od alkantare daju 2cm prostora.
Kao što rekoh, Tonale je fantazija od vozila. A to što mu neke osobine možda i nisu na nivou superlativa, svakako ne znači da on nije odlična Alfa i generalno odlično vozilo SUV C segmenta. Naprotiv!
Koja je cena ovog crnog Jazza? Pitam za @Yankee 😀
Puna cena za takav Crosstar sa metalik bojom je 28.290 ( bez subvencije i nekog popusta )
„Običan“ košta manje, a po meni je možda i bolja kupovina, jer ima još dva sistema asistencije. A za one sa slabom cirkulacijom i grejanje volana 😃
Mada, Crosstar je možda „atraktivniji“. A za sluhiste ima i premijum ozvučenje. 😃
Ček, jel on ima više konja od Tonalea a puno lošije performanse iako je klasa ispod?
Čisto da istaknem tu činjenicu.
Ovako, ukoliko tebi nije bilo tesko da smislis i napises toliko teksta, zasto bi meni (nama) bilo tesko da ga procitamo!? Naravno koga uopste interesuje „hrvoje“ , mene ne bas posebno (preskup kao i slicni hibridi), ali posto ga je pisao moj drug Aleksandar, zvani „moron“, morao sam 🙂 Sto se tice slika, nisu lose, gde ne mislim na kvaliet (za tako nesto treba pravi foto aparat) vec sam prikaz vozila, sto je prioritet. Vidi se da te nista ne mrzi, tako je bilo i u mom slucaju…, pre 20-30 godina! Maltretirao sam i zenu i decu i prijatelje i… Pročitaj više »
😇kupi mašinu za pranje suđa, nalete jedan. Šta kćerke rade?
Znači, da moron nije pisao ti ne bi čitao? A kako mi čitamo šta ti napišeš, a ne zanimaju nas auta🤭 skuhamo kaficu, po mogućnosti Frank i evanđelje po Sekiju. Doduše, naslove i tablicu ali nećemo sad u detalje :-)))) en, al ne stavljas flaše u vrata, odmah ne piješ vodu. Pijem, al sa vinom! 😇🤷 Samo nastavite obojica, i drago mi je da si se javio, već sam se dobrano zabrinuo za tebe, te korona,te vrućine, te požari, te Portugal….a njega nema.
Komsija, masinu za sudove sam imao jos u proslom veku, no kako se ti istoj izgleda nikada ne priblizis tek da znas da je cesto teze isprazniti i napuniti je, nego li oprati sudove rucno 😉. Cerke su jos gore od tebe, one ni ne znaju da postoji… Da, upravo tako da Aleksandar nije napisao tekst nebi ga ni procirao jer u principu nemam vise ni zivce ni vremena da citam tuda zapazanja… A sto se tice vode, tj vina, pravis neoprostivu gresku!? U dobro belo vino, sortno, kakva jedino i treba piti, voda se naravno ne stavlja a uz… Pročitaj više »
Ako ako ….
Blago tvojoj ženi jer kuvati 30 godina nije mala stvar.
DA je samo kuvati bilo bi lako, treba i otici u super market, smisliti sta treba, platiti i dovuci sve na treci sprat bez lifta! Jbg tako je pocelo pre 30 godina, radio sam nocu a ona ceo dan do 20h, da sam je cekao da nesto spremi na brzaka nebi jeli pre 21h! Ne kazem, volim da kuvam i imao sam „predznanje“ pre nego li sam dosao u Francusku, ali sam tek tada poceo da spremam komplikvanija jela, tradicionalna, tipa gulas, sarma, punjenje paprike, musaka, duvec…, kasnije i sve ostale kuhinje, gde mislim na francusku, azisku, spansku, italijansku….
Pravi si domaćin svaka tebi čast junače!Siguran sam da su tvoje dame ponosne na tebe bravo!!!
U moje vrijeme smo takve doma ine zvali papucarima, al jebiga sad 🤭🤪🥰 smak svijeta će uskoro…
I u moje vreme su takve zvali papucarima li su (nazalost) prosla…Sada se to naziva sposoban i polivalentan muskarac, sposoban za sve 😉
Neki „Multitasking“ to zovu sad naopako.
Moje dame ukapiraju da postojim kada im nesto treba 🤣. Nema vise respekta druze, ovo su neka druga vremena…
😭💪stay strong, kompa.
Abam ti život, gledam tebe ko da gledam u ogledalo.
I gdje su sad oni koji misle da se u tudjini lijepo živi?!? Nego, jel se zaradilo ako se toliko puno radilo, po dvije smjene i tako to? Čudno da nisi otišao u vozače kamiona tu bi i zaradio, od limuzina nema vajde.
Cuj zivelo se i zivi korektno. Izlasci, vecere, laka putovanja po Evropi, zimovanja, uvek pun frizider…, sta ces vise? Ne, nije se namlatilo para jer je zivotni standard u Francuskoj znatno nizi nego li u recimo Svajcarskoj, Nemackoj, Holandiji…, ali se kupio stan, pa posle jos jedan manji, necemo umreti na ulici kao klosari…
Blago njoj, teško njemu, a mi znamo na čijoj smo strani!
Hvala za stručnu ocenu 🙂
Nije mi bilo teško da se provozam (a malo mi je ono bilo ), još manje mi je bilo teško da napišem, samo ni sada nisam načisto šta bi bila prava „mera količine“. I mislim da tu univerzalnog pravila nema.
Naravno, ti si mi uvek uzor, ali, nemoguće te je kopirati 😊
Što se tiče fotografisanja, bez tehnike kvaliteta nikako ne može biti, ali, bar se može pokušatti to nadomestiti „lepom kompozicijom“, a tu Fruška gora i Avala uvek mogu malo da pomognu 😊
Peki, oko dela gde komentarišeš cenu, ja se slažem da su u pitanju velike pare, kao i da su nehibridi jeftiniji (i da je jako upitno postoji li ekonomski smisao prelaska na hibrid), ali, mislim da ipak treba sagledati i koliko kod drugih koštaju hibridi. Pa, u Srbiji Clio hibrid cenom može lako da prebaci 27.000. Dakle, ne košta u Srbiji toliko hibridni Captur ( koji formalno spada u SUV B ili rosover B segment, pri čemu je kraći preko 10 cm od HRV-a ) , već hibridni Clio. Captur bi kao hibrid prebacio 30 hiljada u Srbiji (bez subvencije).… Pročitaj više »
Ja ne volim ove čardake od auomobila tako da sam auto neću komentarisati.
Pročitao sam ceo tekst,znači Aco možeš na SAT bez problema i da budeš glavni u rubrici „Vozili smo“🙂.Ovo je do najsitnih detalja..
I ja bih rekao da je HRV možda tvoj sledeći auto😉..nisi ga sigurno uzeo i provukao kroz šake tek tako,čisto da ti guzica vidi puta što bi rekli naši stari🙂.
Ako bih baš morao da biram u svetu Honde, a samo u granicama trenutne ponude u Evropi i Srbiji, mislim da bih pre odabrao Hondu Jazz nego HRVoja. Ne zato što možda mislim da je HRV loš u svojoj klasi, već zato što mislim da je Jazz „čudo od vozila“, pa i van svoje klase, pri čemu mi neke prednosti koje HRV ima, lično ne znače toliko da bih zanemario osnovnu prednost Jazz-a. A kao MPV, Jazz ima neverovatno prostranu kabinu. On ima veći „Headroom“ i napred i pozadi ne samo od HRVoja, već i od nekih drugih većih vozila… Pročitaj više »
Tebi je baš važan prostor u unutrašnjosti i ne možeš baš svašta od auta da „trpiš“ i logično je da „ciljaš“ na MPV. Pretpostavljam da ti to nekada bude baš frustrirajuće,ovako na oko ti se svidi neki auto ali unutra kada uđeš nikako da se „sjedinite“ u jedno. Meni ćale vozi Twinga 2,onako ima ga što bi se reklo,ali nema problema u Twingu. Sjedne nekako na mjesto suvozača u moj F10 mora se držati rukama za sve što može dohvatiti dok nekako ne uljegne u njega što bi rekli moji Krajišnici. I sve je dobro dok ne mora ustati i… Pročitaj više »
😃😃😃
Ćaća ti je pametan čo’ek 👍
I ja sad da mu to kažem što si ti napisao,dobio bi odgovor: „Lijepo ti ja velim a ti ne’š da slušaš mene“😁.
Mene mama uvek pita kad treba negde da je vodim da li idemo sa mojom Hondom ili ženinim 2008. I uvek ako je reč o Hondi namršti se. Uvek pita zašto ne kupim neki onako visok automobil kakav je 2008.
Ja danas došao na par dana u Srbiju iz CG i naravno dole hakam 2008, a Civic šuti ispid nadstrešnice i još zaptićen ceradom. Uzeh da ga provozam dva kruga, ono ležeći po patosu… Što se mene tiče mogu crossovere i SUVove da ukinu skroz, sem za grad, brda i nepristupačne plaže….za vožnju samo patos
Za sportski nastrojene aute treba malo gimnastike pri ulasku/izlasku..za starije ljude to zna biti baš izazov,leđa,težina,proširene vene,voda u koljenima,zglobovi u autu,mišići oslabili…stiće to nas sve pa ćemo se sjetiti roditelja🙂
„Sit gladna ne razume“.
Uvek je bilo tako.
Živa istina.
Malo ću otići u off topic nemoj zamjeriti ali moram ti napisati šta mi se desilo danas na vožnji bajsom. Već ja peglam ture po 60-80km laganice,tempo je očajan 21-23km/h (takav je na ravnom ali bome i u brdu koliko je god to moguće držati,grizem kao pit bul da kadenica ne padne ispod 80 obrtaja) ali šta je tu je,trke su bile prije 15 godina,bilo-prošlo i nikada se to vrijeme vratiti neće sad ćuti kenjaj i brzine mjenaj😁. Na četrdeset i nekom kilometru u povrtaku kući,ravno, peglam ja napred srednju šajbnu,pozadi šesti zub,na tom prenosnom odnosu na duže staze mogu… Pročitaj više »
Klin se klinom izbija, kupiš i ti električni bicikl i to s pedalec 🙂
Meni Strava pre neki dan mislila da sam se zaustavio na jednom usponu kod Petrovca…. 9.6 km h 🙂
Meni klasični bajs treba baš zbog kondicije,optimalne težine,prženju kalorija itd,prosto da sačuvam zdravlje koliko je to moguće…plus ne zagađujem okolinu i ne vidim svrhu elektro bajsa.Na elektro bajsu neispunjavaš ništa od gore napisanog i zagađuješ okolinu,imaš tu bateriju koja je zagađivala okolinu dok je napravljena i zagadiće opet okolinu kada se bude menjala.
Masa ljudi ovde voze elektro bajseve ali još uvijek ima „stare škole“ koja prkosi tome što drumskim biciklima što na trekking bajsevima kao što sam ja.Ove na MTB ne računam,oni voze rute do pijace i nazad.
Ja kao istinski poštovalac lika i dela Soićira Honde i proizvoda njegove kompanije, što bi se reklo Honda patriota, sam zaista presrećan kad jedan totalni Dačia fan napiše ovako afirmativan test jedne Honde i sve to u duhu plave ličnosti, potkrepi jasnim i preciznim argumentima i fotografijama Aferim prijatelju! E sad, žao mi je što pojedini NOT SO GOOD 😛 komentatori ne znaju da ovo nije C SUV, mada unutra ima prostora kao da je C++. 🙂 Što se tiče mog utiska o HRVu, mislim da je eksterijer spolja zaista prekrasan i da je ovo možda i najlepša reasonably priced… Pročitaj više »
Potpuno bih se složio sa onim što iznosiš kao svoje utiske i dileme u vezi HRVa.
Baš si to sve lepo posložio i rekao. Svaka čast !
Dopizdilo Musi ležati na plaži pa mi veli, ajmo do luna parka. Tamo malo se zabavimo, sjednemo da pojedeno palačinke kad nemos ziv Ostat. Sunce ti kalajisano pa ove pčele, ose koji k su već, pa to sve ludo, na ljude idu, izgubile kompas. Živjeti nemos od njih, a Musu još izjele komarice pa mu sve neke gule poiskakale. Abam ti Italiju, veli Musa, more zeleno, pčele lude, komarice bijesne ,a nema buba! Kake bube? Velim ja. Prije dvajes godina odje u San Remu nisi moga kroz sajbu gledat svo ti auto od buba bilo, a sad nista. Dje su… Pročitaj više »
E svaka čast!!!!! Moj naklon!!!!
Tjaaaa, toliko ih spomene u komentaru a mene nigdje ?!🤭 Šta će co’jku prostor kad se vozis ko u traktoru?! Dodje mi da pošaljem morona da sjedne u ono Brankovo čudo( negdje u salonu u bg) al pozadi, no znam da nema veze na ortopediji a trebace mu kad opali glavom u pokušaju da udje, a onda neka napiše izvještaj.
Jedini SUV koji valja je stelvio, ostalo batali. Gledajući ovaj izvještaj druga morona, mogu reći da sam razočaran vozilom, al to je ionako za one koji su dobri.😇
Kako „brate“ ti mene „zalepi“, ispade da sam ja u tekstu napisao da je HRVoje vozilo bez mane ili da je najbolja kupovina u klasi. A nisam napisao ni jedno, ni drugo. Što se tiče sada pomenutog Stelvia ( ne bih ti smeo napisati da ni on nije ista klasa kao HRV, jer ćeš opet da se naljutiš 😊 ) danas ćaskah sa jednim FCA prodavcem, koji se složio sa mojom konstatacijom da Tonale Speziale Edizione u svojoj klasi ima fantastičnu cenu u svetlu svega što za te pare nudi ( a ja npr. ne znam ni ko nudi hladjena… Pročitaj više »
Zar sam te spomenuo negdje? Da objasnim ovo gore,Ma od ovih nadignutih, meni jedino stelvio valja, uopće ne govorim o klasama, svejedno mi csuv,bsuv, znjsuv, tj. ne bih vozio ako bih mogao da biram, čisto da vježbam kičmu pa da pod stare dane mogu da sjednem u alpinu a da me išijas ne uhvati 🤪🤭 al Rvoje mi nije nekaj, ak bi čovjek davao 35k, onda nek da toliko za Tonalea, mada je bolje godinu star stelvio za te pare…ako ima dje a trebalo bi da bude.
Ah, ovo za tebe, ma baš me zanima tvoj komentar o Brankovoj Bebici, btw. Dje on, nema ga ñi za lijeka? Onaj outlender, pa da vidiš šta je ne imati mjesta za glavu a toliko auto. Samo to.
Ja sam pre oko 15 dana bio u salonu koji dele uvoznik pežoa i mitsubishija ( jer je navodno isti vlasnik uvoznika oba brenda ), sa namerom da pogledam 308 SW.
I ja tamo ne videh bilo kakav Mitsubishi izložen.
A nešto mi ni internet pretraga tog pitanja ne daje neke informacije.
Nisam sigiran ni da Branko vozi Outlander, čini mi se da ga je zamenio za Eclipse, a to je i pisao u komentarima na Pekijevom testu toh vozila prošle godine.
Ja se uopće nisam ni jednom naljutio, ne znam otkud ti to.
Dobro si rekao i to za subvencije. To treba ukinuti, sa više razloga. Imao sam ideju da i to pomenem u tekstu, ali, pravo da ti kažem, zaboravio sam totalno 😊 Ali, bez dileme, to treba UKINUTI. Em bi bilo pravednije prema svima (pa i onom siromahu koji jedva skupi par eda kupi i koricu hleba, a kupujući je, puni budžet, iz koga deo para na ime subvencije ide veoma bogatim ljudima, koji imaju ekonomsku mogućnost a nešto ovako skupo kupe ), em ovako kako sada jeste ( sa cenom koja je „naduvana“ za iznos subvencije ) nikakvu korist od… Pročitaj više »
Subvencije postoje da bogati postanu još bogatiji. Pošto su kupci manje bogati od dilera onda po pravilu njima ide subvencija.
„Subvencije postoje da bogati postanu još bogatiji.“
Jako lepo rečeno. Tužno, ali, istinito.
moze li koja subvencija i na moj racun, fala.
Svaka je i „na tvoj račun“. Nema je da nije „na račun“ svakog poreskog obveznika.
😊
Svaka čast!!!!!!
Šta reći, navikli smo se na prelepe pejaže, odličan opis auta, a tek gastronomija i dvorci u FR…
Aca, sa druge strane daje veoma detaljan opis, koji može služiti kao primer drugima. Od mehanike, motorizacije, ergonomije. Svaka čast na svim tim detaljima.
Nekako u toj klasi 4.3m, meni je dobar izbor Suzuki S Cross. Mozda i zbog testa Juraja, koji ga je onako kako zna, u rally fazonu odlično predstavio.
Svakako je Honda, stepenik više.
Bravo za tekst, test. I svakako podrška u daljem testiranju.
Iskreno, meni se daleko više dopadaju Pekijevi te(k)stovi, pa čak i užem smislu (taj, kada bih zanemario onaj povremeni putopisni deo i fantastične fotografije ), jer on u manje reči uvek o vozilu kaže više i bitnije. A putopisni deo je priča za sebe i to moja supruga voli baš da pogleda i pročita.
Ovako kako sam ja ovo pisao „test“, i otišao u drugu krajnost, ispade malo smorno obimom i kao da je kombinacija „upustva za upotrebu“ i „prodajnog kataloga“ 😊
Pošto svi iskomentarisaše one što se vidi ja ću o onom što se „ne vidi“. Stvarno čudan sistem postavljanja izduvnog sistema. Majstorima je ovo sigurni ok, ali podsjeća me na Multiplu kojoj izduvni sistem, gledajući je sa strane izgleda kao neka ružna izraslina… Ovaj centralni anker na kućištu „rezervnog točka“ izgleda kao da je slučajno i naknadno zavaren i još tako slučajnije zamazan crnom zaštitom. Sredina je oklopljena plastikom pa se ništa ne vidi… O ostalom je sve rečeno, ali ne mogu da ne primjetim da je dizajn prednjeg dijela poprilično sličan prošlom Tucsonu. Nisam je još vidio uživo pa… Pročitaj više »
Imao sam ja brdo fotografija podvozja, pa i ovog HRV-a, kao što imam i barem po 10 fotografija podvozja Sandera, Stelvia … Ali, zamisli da sam u redakciju za ovaj test poslao još 10-ak takvh slika. Pa, pomislili bi da sam totalno lud, što verujem da misle i u raznim auto salonima u kojima sam ja to fotografisao ( i gde neki „domaćini“ već imaju i podozrenje prema meni kada me vide sa telefonom u ruci da fotografišem, pa mi odmah postanu kao čuvari-dobermani – kako ne bih to radio ). Volim ja videti kako je „na oko“ to uradjeno… Pročitaj više »
Iskreno i ove dvije fotografije koje si stavio su dovoljne da se poentira i prikaže ono što proizvođač ne smatra toliko bitnim… Ja tu dugoročno kao što i sam napisao za sebe, vidim puno nekih potencijalno osvjetljivih mjesta na kojima rđa može da napravi dar, mar. Da li će to desiti to već spada u gatanje. Nekako mi logika nalaže ako su štedili na laku vjerovatno nisu bili široke ruke ni kada su zaštićivali ove mom oku čudne rupičaste profile, a možda i same šarafe. Ali kažem opet neću da vračam, za par godina će biti jasno, jel ovo samo… Pročitaj više »
Znaš kako, ja kada sam pre kupovine moje Honde u salonu detaljno fotografisao podvozje i posle analizirao te slike, uvećane na računaru, nisam bio srećan onim što sam „na oko“ video. Isto tako, „na oko“ podvozje Fiata deluje mnogo bogatije zaštićeno bitumen trakama. Pa ipak, za kupca nije ništa manje bitno da ti Fiat (kao i Alfa ili JEEP ) daje garanciju na perforirajuću koroziju 8 godina ( KIA 7, a Hyundai 6 ), dok ti Honda daje 12 godina ( koliko daje ogromna većina proizvodjača i to je maltene neki standard). Ali, shodno narodnoj, „Koga su zmije grizle, taj… Pročitaj više »
Da fabrika ovako radi bila bi druga priča. Kad vidiš ovo onda ti je jasno koliko si „pokraden“ s novim…
Možda neće svakom trebati ovakvo zamazivanje, ali bih kao proizvođač ili diler ponudio svojim kupcima ovu opciju za neki razuman novac (ne derem ih nego kulturno vezujem za sebe, bez gubitka. Pokrijem troškove i ovo mi dođe kao marketing, ali i ulaganje u budućnost brenda kojeg zastupam…)
Da li je moguce da Japanci i dalje nemaju tapacir, „tepih“, bilo kakvu oblogu u kasetama? Katastrofica…
Kada vidiš veličinu one ostave u zadnjim vratima ovog HRV-a, kažeš sebi „Dobro je da uopšte ima i bilo kakvu kasetu ! “ 😊😊😊 Pa potpuno zaboraviš i pitanje tog „škoda tepiha“ 😊 Ali, nije da Japanci ne napreduju, barem u odnosu na sebe. Npr. prethodni Yaris ( 2013-2020 ) u zadnjim vratima nije imao bilo kakvu ostavu, a sadašnji ima ostavu koja je veća nego sadašnja Corolla HB. Kao što i npr. sadašnji Jazz u zadnjim vratima ima daleko veću tu ostavu nego ovaj HRV. Prosto, svaki brend ( kao i model unutar brenda ) je po nečem „faličan“.… Pročitaj više »
Haha, da znas, dobro je da ima kasetu uopste :). Ali iz iskustva znam, imadoh nekada davno Mitsubihi Carismu 1997. god. i znalo je dosta da smeta to kad ostavis nesto plasticno u kaseti pa lupka u toku voznje, morao sam da lepim one gumene „neklizajuce“ podloge da amortizuju vibracije…