Nissan Qashqai 1.3 DIG-T/140 Tecna – Teška vremena

Prelazak s druge na treću generaciju kod Nissana Qashqai odvijao se otežano, propraćen ogromnim padom prodaje. Od nove se znači očekuje mnogo, no usled brojne konkurencije, krize poluprovodnika i ponude ograničene na samo jedan benzinski blok 1.3 DIG-T, Qashqai ne uspeva da povrati slavu prethodnika. 

Verovali ili ne, prošle godine u Evropi tržišni udeo Nissan iznosio je samo 1,6 %! Sunovrat koji je započeo još 2018. godine, ostareli Qashqai 2 nije mogao pratiti ritam mnogo modernijih konkurenata, još manje Nissan Juke i Micra, hendikepirani godinama i veoma uskom ponudom agregata. Godinu dana kasnije, dakle 2019-e, prozvodač je izgubio čak 29% tržišta, odnosno 22% u 2020 god. Dobar udeo u celoj priči imao je i Qashqai 2, pred kraj života zabeležio je pad prodaje od čitavi 69,8%.

U međuvremenu na scenu stupa nova generacija malog krosovera Juke i prošle godine toliko očekivani Qashqai 3, no po mom ličnom uverenju ubedljiviji prodor na tržištu ograničavaju skromne pogonske jedinice, dizel agregati su jednostavno ukinuti, dok se na dolazak električnih i hibridnih verzija još čeka. Dobro, nedavno je Nissan predstavio 100% električni SUV nazvan Ariya kao i nesvakidašnji Qasqai e-Power (mali trocilindarski 1.5 napaja bateriju koja pokreće pogonske točkove) i Juke Hybrid, no nijedan od nabrojanih još uvek nije prisutan u prodajnim salonima.

Za rezultat imamo neubedljivu prodaju, nekadašnji šampion u segmentu srednjih SUV modela, Qashqai je prošle godine u zemlji Gala pronašao put do srca kod samo 6.647 kupaca (na prvom mestu je Peugeot 2008 s 75.447 jedinica), što će re’i da je tek na 30. poziciji, daleko iza Toyote RAV4 (9.978 komada) i ostarelog Renaulta Kadjar (11.338 komada). E da, tržište je ponekad nemilosrdno i nepravedno, jer ruku na srce Qashqai 3 ima sve što mu je neophodno za uspeh, pod uslovom da se zadovolji jednim jedinim benzinskim 1.3 DIG-T od 140 i 158 ks.

U to smo se uverili prošle godine prilikom prvog susreta s njim, no tada se radilo o snažnijoj verziji u sprezi s automatskim menjačem, za razliku od ovde predstavljenog od 140 ks, u paru s ručnim šestostepenim. Šta reći osim da se stilom i potpuno novom platformom distancira od prethodnog, no iako dopadljiv dizajn nije toliko originalan kao što se moglo očekivati, očigledno je da u Nissanu nisu želeli previše rizikovati. Naravno da je moderniji, agresivniji, s elementima koje smo mogli videti kod manjeg Juke.

Mislim pre svega na hromiranu prednju masku u obliku slova V, nazvanu „V-Motion grille“, prepoznatljivu i toliku dragu Nissanu. Bez detaljnog opisivanja nalazim da ima dobar optički sklad, nema tu ništa što može zasmetati budućim kupcima. Visoko uzdignut od tla i s velikim naplacima od 19 cola (idu i do 20 cola), u „drečavo“ plavoj boji, voženi je privukao pažnju, kako vozača bivših Qashqaija, tako i vlasnika ostalih konkurentskih SUV modela. Jer ovaj Nissan još uvek je retkost na ulicama, i pored dobre volje ne spazih ni jedan tokom jednosedmične vožnje, za razliku od recimo jednog Peugeot 3008 i Citroena C5 Aircross, kojih se bukvalno sreću na svakom ćošku.

Diskretno i s ukusom

Qashqai 3 postavljen je dakle na novoj CMF-C platformi alijanse Renault-Nissan-Mitsubishi, koju će prezeti mnogi modeli, računajući i novi Kadjar odnosno Austral dogodine. Ova mu je omogućila nešto izdašnije dimenzije, osim što je međuosovinsko rastojanje povećano za 20 mm, ujedno je duži za 31 mm (4,43 m), širi za 29 mm (1,86 m) i viši za 35 mm (1,63 m). Već na prvi pogled vidljivo je korpulentniji od prethodnog, tim bolje jer Qashqai 2 važio je za relativno skučen krosover.

Novi nije odjednom postao referenca ovom polju (i dalje je recimo kraći za 8 cm od VW Tiguan), no dovoljno je prostran za četiri odrasle osobe, tj. prosečnu četvoročlanu, ukoliko ne i petočlanu familju. Pruža sasvim dovoljno prostora za kolena i glave putnika pozadi od nekih 1,8-1,85 m visine, pod uslovom da su vozač i suvozač sličnih dimenzija. Treba pohvaliti vrata koja se otvaraju pod velikim uglom od 85°, kao i podebeo sloj sunđera ispod stražnjice. Prijatnom ambijentu svoj doprinos daje i ogroman panoramik krov s električnim zastorom (uz doplatu za jeftinije verzije), kao i USB priključci za punjenje smartfona i izduvi za topli/hladni vazduh.

A kad sam već krenuo od pozadi da se osvrnem i na prtljažnik, zapremine 500 l (+74 l u poređenju s bivšim). Podeljen je po horizontali duplom policom, prva, bliža petim vratima, može se postaviti vertikalno, kako bi se sprečilo tumbanje stvari. U samom dnu ne pronađoh rezervni točak već samo kompresor i pribor za opravku guma, no Nissan navodi da je predviđen i rezervni manjih dimenzija.

Pređimo najzad na prednja sedišta, u voženoj verziji Tekna za svaku pohvalu! Da se razumemo, sve što ću opisati odnosi se na ovu bezmalo najprestižniju izvedbu (postoji i Tekna +), za koju u Srbiji treba 31.750 evra. Naravno da može i jeftinije, za osnovni 1.3 DIG-T/140 Visia početna cena iznosi 24.950 evra, barem tako stoji na sajtu uvoznika za Srbiju. Šta dobijate za pare? U slučaju voženog, dakle uz završni nivo Tekna, sledi kolor instrument tabla TFT od 12.3 inča, centralni ekran za multimediju od 10 inča, ambijentalno osvetljenje (prednja vrata i centralna konzola) head-up pokazivač od 10,8″, sedišta u kombinaciji veštačke PVC kože i tkanine, sistem DRIVE ASSIST, vozačevo sedište električno podesivo u 8 pravaca, sistem za zadržavanje vozila u voznoj traci, adaptivni tempomat, aluminijumski naplaci od 18 cola, LED prednji i zadnji pokazivači smera, prilagodljiv snop LED prednjih svetala, električno otvaranje prtljažnika bez upotrebe ruku, krovni nosači…

Prepuštam vam da detalje pronađete na sajtu uvoznika, još par reči o zapažanjima. Enterijer je kao što možete videti na fotografijama crno/beli, stvar ukusa ali ukoliko mene pitate više volim jednobojnu kombinaciju, barem kada se radi o sedištima. Ovako mi je sve delovalo pomalo kič, posebno jer od prave kože ne beše ni traga. Tom veštačkom obložen je i dobar deo komandne table, kao i obloge na vratima, uz obilatu upotrebu mekane plastike.

Vozačevo sedište je udobno i može se podići veoma visoko, no izuzetno korpulentne osobe neće ga moći dovoljno spustiti. Inače ergonomija je bez zamerki, sve je logično postavljeno i na dohvat ruke. Sam dizajn komandne table je više-manje klasičan i pre svega pragmatičan, sve je na svom mestu u kombinaciji sa standardnim dugmićima. Mislim pre svega na one za klima uređaj, ništa bolje za podešavanje temperature od kružnih prekidača, koji se zaokrenu levo/desno.

Završna obrada i izbor materijala deluju mi posve na nivou najboljih izdanaka u segmentu, u našem pronađoh i aplikacije u vidu drveta (imitacija). Svidela mi se i spomenuta TFT instrument tabla, lepo deluje imitacija standardnih instrumenata u sivo/crvenoj boji (može se izabrati i drugačija grafika). Vidljivost je odlična, a tu je i velik i bogat „Head up“ pokazivač koji reflektuje podatke na vetrobransko staklo. Svideo mi se i upravljač, iako na prvi pogled deluje prevelik. Praktični aspekt nije zapostavljen, moje flaše od 1,5 l staju u sva vrata a predviđeno je i mesto za induktivno punjenje smarfona, kao i boks ispod naslona za laktove, nažalost bez mogučnosti da se podesi po visini i horizontali. Što se tiče najnovije tehnoligije samo konstatacija da nema šta nema u njemu, od Wi-Fi konekcije pa do aplikacije Android Auto i Apple CarPlay.

Sindikalni minimum

U trenutku kada je vožen Qashqai je mogao da računa na samo jedan benzinski 1.3, dobro nam poznat iz brojnih Renaultovih i Mercedesovih modela. „Tanko“, kao što rekoh verujem da ovako mali izbor negativno utiče na eventualne kupce. Ne pomaže ni to što ga Nissan naziva Mild Hybridom, zapravo radi se o nekakvom alternatoru/starteru od 12 V, male snage. Proizvođač navodi da isporučuje motoru dopunskih 6 Nm, odnosno da obara nivo CO2 za 4 g/km, što odgovara uštedi goriva od 0,15 lit/100 km!

Ništa dakle vredno pažnje, motoru gotovo da ni ne pomaže, služi pre svega da isporuči energiju neophodnu za funkcionisanje klima uređaja i ostalih potrošača kada Stop&Start sistem ugasi motor (evidentno ovaj funkcioniše savršeno). Usput rečeno čak i kada radi na mestu 1.3 je gotovo nečujan, osim što je kabinski prostor odlično izolovan ovaj blok je izuzetno kultivisan i tih. I to ne samo u radu na mestu već i u najvišim obrtajima, u koje se penje brzo i lako. Na test vožnji našla se znači slabija verzija, isključivo u sprezi s ručnim šestostepenim menjačem. Automatski X-Tronic (CVT menjačka kutija) predviđen je samo uz snažniju verziju od 158 ks, s tim da se ova može dobiti i s ručnim menjačem.

Slabiji blok ima i manji obrtni moment od 240 Nm (270 Nm kod snažnijeg), što ga uz preduge prenosne odnose prilično umrtvi. Pri nižim obrtajima, dakle ispod 1.500 o/min, pod stopalom je „rupa“, neprijatno prilikom vožnje po gradu. Da bi se ubrzalo mora se u niži stepen prenosa ili „napumpati“ obrtaje (znate ono kad ih dignete pod kvačilom pa ga naterate da proklizava), šteta je što taj nazovi Mild Hybrid u ovakvim uslovima ne pomaže SUS motoru. Ne računajte previše ni na selektor vožnje s tri moda funkcionisanja (Eco, Normal i Sport), nebrojeno puta sam prelazio iz jednog u drugi i nisam osetio značajniju razliku.

Inače same performanse i nisu loše (ubrzanje do 100 km/h iznosi 10,2 s, a maksimalna brzina 196 km/h), posebno ukoliko se uzme u obzir da ovaj Qashqai teži oko 1,5 t. Nije malo, uprkos masivnoj upotrebi aluminijima (vrata, krila, poklopac motora). Apriori zadovoljava vozače bez većih ambicija, nažalost potrošnja bi morala biti niža. Nakon par dana mrcvarenja po Parizu i okolini putni računar pokazao je dobrih 12 l, sva sreća te se „cool „vožnjom izvan grada može sići i do 6 l.

Na auto-putu kreće se između 7,5 i 8 l, uz ručni menjač na 130 km/h motor se vrti na 2.700 o/min, što je ubedljivo više nego kada se radi o automatskom (oko 2.000 o/min). Sve u svemu u mešovitoj vožnji put/auto-put zadovoljio se s oko 7 litara, no kada se na nju doda i gradska eto nas na bezmalo 9 litara u proseku! Mnogo ali šta da se radi, SUV forme, ogromni točkovi i veliko odstojanje od tla ni malo mu ne pomažu. Nissan navodi klirens od najmanje 18 cm, dobro dođe kada se vozi izvan asfaltiranih puteva, posebno jer je predviđena i verzija s integralnim pogonom, skuplja za 1.500 evra od 1.3 DIG-T/158.

Na auto-putu isprobah i sistem za poluautonomnu vožnju, osim što samostalno održava zadatu distancu i brzinu s vozilom ispred, postavi ga u sredinu vozne trake. Povezan je s Tom Tom navigacionim sistemom kako bi na vreme upozorio vozača o ograničenju brzine ili izlasku s puta, ujedno je sposoban samostalno ukočiti i totalno zaustaviti vozilo. Logično ne i ponovo ga pokrenuti kada se radi o ručnom menjaču. Pohvale zaslužuje i ponašanje na putu, kao i opšta udobnost, bez obzira što je voženi bio obuven u niskoprofilne gume dimenzija 225/45 R19.

U vezi ogibljenja pozadi stvari su pomalo komplikovane, ukoliko sam dobro razumeo uz točkove od 20 inča i pogon na sve točkove pozadi je sofisticirani multilink, a kada su manji (između 17 i 19 cola) i uz pogon na prednje točkove, pozadi je torzija. Bilo kako bilo vozna dinamika je odlična, do te mere da se lako zaboravi da smo u jednom SUV-u. Zaista ne osetih potrebu za integralnim pogonom, ruku na srce asfalt je tokom test vožnje bio suv i vreo, gume su se prosto lepile za njega.

Moja zapažanja zaključiću konstatacijom da je teško izmisliti nešto novo i orginalno u segmentu gde je već sve rečeno! Nissan Qashqai 3 zadovoljava se da na svim poljima bude dobar ili veoma dobar, a da se ni u čemu posebno ne ističe! Zaista ne vidim šta bi mu se ozbiljnije moglo prebaciti ukoliko to nije uska ponuda agregata? Daleko od toga da vožen 1.3 DIG-T ne obavlja korektno posao, jednostavno novi Qashqai zaslužuje više. U krajnjoj liniji možete uvek doplatiti skromnih 800 evra i dobiti snažniju verziju od 158 ks, za nijansu performantniju i prijatniju za duža putovanja. Kao što rekoh odluka da se eliminiše dizel pokazala se riskantnom, ovaj je u prošloj generaciji imao monopol kod službenih Qashqaija, koji predstavljaju više od jedne trećine svih prodatih. Sve oči su dakle uprte u najavljeni e-Power, nadam se da ću ubrzo biti u prilici preneti vam zapažanja…

Tekst i fotografije: Nissan, Perica Rajković

	Dobre strane:
	Dizajn, moderna koncepcija, odnos cena/oprema, diskretan agregat, vozna dinamika, mogućnost integralnog pogona
	Loše strane:
	Motor 1.3 „šupalj“ u niskim obrtajima, previše dugi prenosni odnosi, bez dizel agregata, beznačajan blagi hibrid, potrošnja

(7111)