Zanimljivost dana: Dauer 962 LM – ulična verzija trkačkog Porschea

Na pitanje koji je najslavniji trkački automobil u istoriji je teško dati jedan odgovor. Sa toliko različitih natjecanja širom sveta, model koji dominira u jednom šampionatu se verovatno ne bi ni video u drugom, ali statistički najviše pobeda je zabeležio naravno Porsche 911. Meni lično se najviše dopao Porsche 917 sa trka izdržljivosti, i dan-danas ga smatram dizajnerskim i inženjerskim remek-delom.

Najslavniji period za nemačku firmu je bio onaj iz osamdesetih godina prošlog veka kada su slavili na prestižnoj trci 24 sata LeMansa čak sedam godina zaredom.

Sve je započelo modelom 936, nasledio ga je 956, a 1986. godine je svetlost dana ugledao 962. „Problem“ u celoj priči je onaj da trkači iz nadmetanja na temu izdržljivosti nisu morali da se homologuju preko serijske proizvodnje određenog broja primeraka, što znači da čak i oni kupci sa dubokim džepom nikada nisu uspeli da ih provozaju ili poseduju. Izuzetak od takvog „pravila“ je model po imenu Dauer 962 LM, kao ulična verzija spomenute Porscheove legende.

Ruku na srce, moramo reći da ova nemačka kuća nije bila jedina koja je koristila model 962 kao bazu za svoj automobil. Spomenućemo neke druge, kao što su Koenig Specials, DP Motorsport i Schuppan, ali je Dauer otišao najdalje u pokušaju da konstruiše drumsku verziju koja će biti jednako uspešna na stazama.

Njegova istorija počinje u drugom delu osamdesetih godina prošlog veka kada je nekadašnji profesionalni vozač Johen Dauer osnovao trkački tim u Nirnbergu. Većina njih je bili baš s oznakom 962, a kupljeni su bili od Porscheovog fabričkog tima. S njima tim je osvojio evropski šampionat u takmičenju Interserie održanom 1988. godine.

Međutim, naredne dve godine su se pokazale relativno razočaravajućim, i tim je bio primoran da se povuče iz profesionalnog auto-moto sporta. Dauer je imao zalihu od nekoliko automobila pa je osnovao potpuno novu firmu s ciljem da ih preradi u drumske varijante i tako unovči slavu, pošto su njegova istraživanja pokazala da postoji veliko interesovanje. Prvi od njih je debitovao na Salonu automobila u Frankfurtu 1993. godine.

Za razliku od drugih modela na bazi legendarnog Porschea kao što su Schuppan 962CR i Koenig C62, Dauer 962 LM (ova dva slova su inače bila skraćenica za LeMans) nije bio samo zasnovan na trkačkom modelu, već je samo pretrpeo sitne modifikacije osmišljene s ciljem da zadovolji zahteve za uličnom upotrebom.

Najveća od njih je bila i vidu hidrauličnog ogibljenja, ali osim toga, dva automobila se nisu razlikovala u većoj meri. Moramo reći i da je čuvena britanska kuća Lola napravila određene izmene na školjci razvijenoj od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima. Takve promene su bile potrebne da se zadovolje bezbednosni zakoni, ali je Lola zapravo poboljšala aerodinamiku u još većoj meri, čime su dobijene bolje performanse.

Mnogo veće izmene su primećene u enterijeru gde je bilo potrebno dodati još jedno sedište. Posao je dopao ruku čoveka po imenu Rajnald Matis, a prema tadašnjim zakonima, automobil je morao da ima i dva pomanja prostora za stvari.

Sedišta jesu bila izuzetno uska, ali na kraju dana, Dauer je imao spreman automobil. 962 LM je pokretao Porscheov 3,0-litarski turbobenzinac sa šest cilindara i maksimalnih 720 konjskih snaga. Uparen sa petostepenim manuelnim menjačem, ovaj četvorotočkaš je bio težak svega 1.080 kilograma i mogao je da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za samo 2,8 sekunde. Maksimalna brzina je iznosila čak 405 km/ što ga čini jednim od najbržih drumskih automobila u istoriji čak i u današnja vremena.

Dauer se nije mogao braniti od narudžbi, ali kao što smo spomenuli, a firma je prolazila kroz velike finansijske probleme. Iako je fokus prebačen na ulična vozila, kompanija još uvek nije bila spremna da se preda u oblasti auto-moto sporta, posebno u vezi trka izdržljivosti, i to u takozvanoj klasi GT1.

Uz sve to, početkom devedesetih godina Porsche je planirao da se vrati na LeMans, a zahvaljujući Daueru i njegovom jednom drumskom primerku, dozvoljeno mu je da se takmiči s modelom 962, i to u verziji sa 650 „konja“ i zapreminom rezervoara od 120 litara.

Nastao je novi tim u zajedničkom poslu Porschea i Dauera i dva primerka su poslata u Francusku. Posle velike borbe sa Toyotinim fabričkim timovima, 962 LM je prošao kroz cilj na prvoj i trećoj poziciji. To je tjuneru dalo potreban budžet da nastavi serijsku proizvodnju sve do 1997. godine, a fabriku će naputiti 12 ili 13 jedinica (zavisno kojim izvorima vertujete).

Prodavali su se inače za sumu od 1,2 miliona američkih dolara (oko 1,8 miliona „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), a Sultan od Bruneja je kupio čak pet primeraka.

Dauer je inače nakon toga prekinuo saradnju sa Porscheom i kupio preostale zalihe legendarnog Bugattija EB110 nakon što je ova firma sa sedištem u Italiji bankrotirala. Nemački tjuner će zatvoriti vrata 2008. godine posle još jedne finansijske krize od koje nije uspeo da se oporavi, a 962 LM će nastaviti da bude, pa možda i najekstremniji drumski četvorotočkaš koji ćemo videti još dugi niz godina pred nama.

Zoran Tomasović

(269)