AR pijaca klasika: Cadillacov karavan trideset godina pre Cadillaca karavana

Ukoliko poznajete istoriju američke automobilske industrije, onda sigurno znate da njihovi premijum proizvođači gotovo nikada nisu nudili karavane. Lincoln i Imperial ih nikada nisu imali u svojoj ponudi, dok se Cadillac mogao pohvaliti istima samo dva puta – prvo 2007. godine sa modelom BLS na evropskom tržištu, a zatim i tri godine kasnije sa CTS-om na domaćem tlu.

Nismo sigurni zašto je tako, posebno ako pogledamo da su oni nešto manje luksuzni brendovi kao što su Buick, Mercury i Chrysler uvek imali karavane i prodavali ih u velikim brojkama, ali na kraju dana, neko je očigledno mislio da bi na drugim modelima to bilo „ispod časti“.

Ali jedna od lepota automobilskog sveta je ona koja otkriva da je svaki „majstor Mujo“ mogao da napravi vozilo po svojoj želji. Ne sviđa vam se ono što stiže direktno iz fabrike? Zavrni rukave i promeni sve što ti se ne dopada. Upravo je takva logika praćena od strane relativno nepoznate firme Traditional Coach Works iz američke savezne države Kalifornije.

Verovatno za nju nikada niste čuli, ali ako ste želeli da se razlikujete tokom sedamdesetih godina prošlog veka, onda biste se njoj obratili za pomoć. Traditional Coach Works se uglavnom bavio preradom dugačkih limuzina, ali je po naružbi kupaca mogla da vam napravi kakav god automobil želite.

I sredinom sedamdesetih godina je očigledno postojala limitirana potražnja za karavanima od strane Cadillaca pošto je ova firma napravila oko pedeset jedinica tokom 1975. i 1976. godine. Nosio je ime Castilian i danas ga je gotovo nemoguće pronaći u oglasima, ali se jedan od njih nedavno pojavio na sajtu „Bring a Trailer“ i to u gotovo novom stanju.

Doduše, prešao je oko 80 hiljada milja (oko 128 hiljada kilometara), ali je osvežen pre nekoliko godina.
Castilian je bio zasnovan na modelu Fleetwood Brougham i sa izuzetkom produženog krova nije se mnogo razlikovao od njega. Ova modifikacija je ujedno bila jedina i posebno je izrađena za njega, to jest nije preuzeta sa nekog drugog automobila.

Oni koji su ga kupili su to uradili verovatno samo da se razlikuju, pošto ovaj karavan nije mogao da podnese veće terete od limuzine. Nije pretrpio nikakve modifikacije na račun zadnjeg ogibljenja, pa je karavanska prerada bila čisto simbolične prirode.

Unutra je imao sve što se moglo poželeti u navedenom periodu. Velika kožna sedišta pokretana pritiskom na dugme, klimu, šiber, centralnu bravu, električne prozore i još mnogo toga. Mogao je komotno da smesti do šest odraslih osoba i to po tri u svakom redu sedišta.

Potrebno je reći da tokom sedamdesetih godina nije bilo putničkih minivanova kao što ih ima danas, i oni koji su kupovali karavane su to uglavnom činili jer im je bio potreban treći red sedišta. Ovaj Cadillac ih nema, pošto je Traditional Coach Works verovatno zaključio da su deca tradicionalnih kupaca ovog brenda odavno odrasla i više ne žive sa roditeljima.

Kao i svaki drugi Fleetwood Brougham, i ovaj pokreće čuveni V8 zapremine 500 kubnih inča (8,2 litre), koji je otišao u istoriju kao najveći serijski motor sa osam cilindara u proizvodnji. Razvija svega 190 konjskih snaga „zahvaljujući“ strogim zakonima na temu izduvnih gasova koji su tada stupili na snagu, ali odličnih 488 Nm obrtnog momenta.

Snaga se inače prenosi na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača. Fabričke informacije kažu da je limuzinsko izdanje moglo da ubrza od nule do 100 km/h za 12,6 sekundi uz maksimalnu brzinu od 184 km/h. Nije loše za vozilo sa masom od 2,4 tone, zar ne?

Kada je napustio fabriku pre trideset i kusur godina, Castilian je koštao oko 35 hiljada američkih dolara ili čak 179.795 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Vlasnik primerka sa priloženih fotografija je trenutno dobio svega dve ponude, od čega najviša iznosi 26 hiljada najmanjih zelenih novčanica.

Zoran Tomasović

(351)