Šta se dobije kada se u klasični Dodge Charger „uglavi“ moderan motor Hellcat?

U svetu klasičnih automobila, barem onih na američkom tržištu, postoji zlatno pravilo da ako želite da vaš ljubitelj zadrži na ceni i generalno na vrednosti i poželjnosti, ne smete ga nikako modifikovati. To znači da bez obzira koliko se njihova originalna tehnologija činila zastarelom, a nekada se zaista čini, jedan Ford Mustang Shelby GT500, Dodge Charger R/T, Chevrolet Chevelle SS, Pontiac GTO i slični proizvodi vrede onoliko koliko vrede samo ako se broj šasije, motora i menjača poklapa sa fabričkim podacima.

To ne znači da su neki drugi automobili bezvredni, ali ako želite da dobijete najvišu sumu novca, pomenute cifre jednostavno moraju da budu onakve kakve je Ford, Dodge, Chevrolet ili Pontiac svojevremeno naumio da bi one bile.

Naravno, svako nepisano pravilo ima svoj izuzetak, pa se redovno pojavljuju „buntovnici“ koji rade šta im je volja. Piter Svenson iz kanadske provincije Alberta je jedan od njih, a kao neko ko je tokom celog života „zarađivao za hleb“ preprodajući automobile, kroz njegove ruke je prošlost mnoštvo legendarnih modela.

Posebna zanimaciju čini treća generacija popularnog Dodge Chargera, poznatog kao „B-Body“, koji se proizvodio od 1971. do 1974. godine. Najpoželjnija godina je ona prva pošto je kasnije snaga počela da pada zahvaljujući sve strožijim merama o ekologiji.

Dodge je prodao samo 3.118 primeraka Chargera te 1971. godine, i to u takozvanom R/T (Road & Track) izdanju koje je odlikovao veliki i moćni V8 motor, a svega 30 njih je stiglo sa fabričkim šiberom.

Svenson poseduje četiri primerka, pa dok su tri kompletno restaurirana i vraćena u originalno stanje, jedan od njih je kupljen u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, bez gotovo ikakve opreme. Nedostajali su motor, menjač i celokupni enterijer pa je Svenson ispred sebe imao dva izbora. Jedan od njih je bio da nastavi da ga „čerupa“ za delove, ali je odlučio da iskoristi priliku i lično proizvede takozvani „restomod“ (izraz za automobile koji koriste klasičnu školjku i modernu mehaniku).

Dodge nudi veliki broj performantnih motora direktno iz fabrike, za sve one koji žele da se bave restauracijom, a rani plan se odnosio na 6,4-litarski agregat (poznat kao „Scat Pack“) iz modernog Dodga Challengera. Svenson kaže da mu je bilo drago što je sačekao, pošto je Dodge u međuvremenu predstavio i takozvani „Hellcat“ motor zapremine 6,2 litre koji razvija čak 707 „grla“ zahvaljujući kompresoru.

Ali dok General Motorsov čuveni LS velikan pruža sve delove direktno u katalogu, Hellcat je još uvek relativno nov. pa je Svenson bio primoran da potraži ostatak mehanike iz slupanih Chargera i Challengera u koje se ugrađuje u postupku serijske proizvodnje.

Poseban problem je bila elektronika, i vlasnik dodaje da nikada opet ne bi započinjao sličan projekat, barem dok se Dodge ne seti da ponudi svaki deo preko kataloga za naručivanje. Menjač je stigao od firme Passion Performance, a na kraju dana mehanika je toliko dobro „uglavljena“ da deluje kao da je ovaj Charger, kao takav i izašao iz fabrike.

Kada je reč o originalnim karakteristikama, one se odnose na fabričku boju i enterijer koji nije mnogo menjan, s izuzetkom aplikacije nekoliko SRT oznaka. Automobil je još uvek generalno nov, pa Svenson nije imao prilike ni da ga žešće vozi, a dodaje da je u stanju da pređe četvrtinu milje (402 metra) iz mirovanja za samo 10,6 sekundi.

Kada pogledamo ovak fantastično obavljen posao, teško je nekoga ne okriviti što se zadovoljava sa 50 godina starom tehnologijom, umesto da ugradi modernu mehaniku. Mehaničar Eron Kofman iz popularne televizijske emisije „Fast N Loud“ je imao običaj da kaže: „Kada restauriram klasični automobil nema potrebe da ponovi fabričke greške, u moru ponude delova za moderne performantne automobile“, a sa ovom tvrdnjom će se Svenson sigurno složiti.

Pa uživajte u pogledu na divan američki restomod…

AutoRepublika

(2489)