AR pijaca klasika: H1 koji je rešio glavni problem Hummera

Teško da je postojalo više besmisleno drumsko vozilo u istoriji automobilske industrije od Hummera s nalepnicom H1. Pre nego što je ovaj terenac postao omiljeni izbor holivudskih i drugih muzičkih zvezda, H1 je važio za relativno sposobno vojno vozilo i debitovao je početkom osamdesetih godina prošlog veka da zameni originalnog Jeepa.

Doneo je veliko unapređenje po pitanju zaštite vojnika i nosivosti oružja, ali istovremeno nije imao ni približne terenske mogućnosti u poređenju sa svojim slavnim prethodnikom iz Drugog svetskog rata, najviše zahvaljujući masi koja je dostizala cifru i do četiri tone.

Za proizvodnju se postarala firma AM General iz američke savezne države Indijane, a nakon mnogobrojnih zahteva privatnih kupaca, firma je odlučila da ponudi i civilno izdanje. Proizvodnja će startovati 1992. godine, da bi sedam godina kasnije pravo na brend Hummer otkupio General Motors. Najveći američki proizvođač će kasnije proširiti ponudu i modelima kao što su H2 i H3, ali za našu priču je najbitniji onaj originalni H1. Proizvodio se sve do 2006. godine i u tom periodu je pronašao 11.818 kupaca.

Razloga ima dosta zašto smo u prvoj rečenici rekli da je H1 besmislen. Iako je bio relativno veliki terenac, kabina je zapravo mogla da smesti svega četiri odrasle osobe. Takođe je bio bučan i nije se mogao pohvaliti nekim terenskim mogućnostima, uz naravno već očekivanu visoku potrošnju.

Ali detalj gde su AM General i General Motors baš „uprskali“ je bio onaj na račun motora. Uglavnom su korišćeni veoma zastareli 6,2 i 6,5-litarski motori isporučeni od kompanije Detroit Diesel, a tek pred kraj karijere (zapravo tokom poslednje godine proizvodnje), H1 je dobio motor koji zaslužuje.

Reč je o veoma popularnom i modernom 6,6-litarskom dizelu iz porodice Duramax, koji je u svoje vreme razvijao 300 konjskih snaga i maksimalnih 705 Nm obrtnog momenta. Raniji automatski menjači sa tri i četiri stepena prenosa su takođe zamenjeni modernijom Allisonovom petostepenom automatskom jedinicom za transmisiju.

Primerak iz naše priče je iz 2000. godine, što znači da bi ga trebao pokretati stariji Detroitov dizel, ali vlasnik tvrdi da je u njega ugrađen novi 6,6-litarski „naftojed“. Ako pogledamo brojke s nekih drugih modela koji ga koriste, dolazimo do zaključka da sada razvija 445 „konja“ i maksimalnih 1.234 Nm obrtnog momenta.

Pored novog srca, takođe je dobio još nekoliko modifikacija kao što su 20-inčne felne sa 38-inčnim pneumaticima, odignut je dodatnih pet centimetara od zemlje, svo osvetlenje je zamenjeno modernijim LED lampama, enterijer je dobio skupoceni sistem Pioneer, a doživljaj je popunjen sa posebnom plavom bojom nazvanom „Porsche Miami“.

Neko se zaista potrudio da razlikuje ovaj H1 od svakog drugog modela na ulicama, a spomenućemo da se motor praktično nije ni razradio pošto na satu stoji cifra od tek osam hiljada kilometara. Vozilo se inače nalazi u gradu Mekini unutar američke savezne države Teksas, dok je ranije bio registrovan i u Kaliforniji, Nevadi i Njujorku.

Sve modifikacije su se očigledno isplatile pošto je vlasnik dobio dvanaest ponuda, a najviša od njih je iznosila 145.500 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(1614)