1. Home
  2. Glas Republike
  3. Sva električna vozila koja rade na naponu od 400 volti su već sada prevaziđena
Sva električna vozila koja rade na naponu od 400 volti su već sada prevaziđena

Sva električna vozila koja rade na naponu od 400 volti su već sada prevaziđena

4.07K
14

Uskoro svi proizvođači EV prelaze na pogonske sklopove na naponu od 800 volti

Iako je u današnje doba popularno više tehnoloških rešenja u pogledu vrste, tipa baterijskog pakovanja, napon na kom pogonski sistem funkcioniše u električnom vozilu definiše mnogobrojne stvari, pri čemu je glavna, ona o kojoj se i generalno najviše priča, a to je vreme potrebno za dopunu.

Lansiranje nove tehnologije na tržište u doba potrošačke ekonomije se uvek vrši na manje-više isti način. Potonja je uglavnom rezervisana samo za one koji je mogu priuštiti, a da bi se inovacija proširila i bila prihvaćena od strane širokih narodnih masa, najčešće je neophodno da prođe značajna porcija vremena. Na kraju, većma se puno ljudi zainteresuje za istu, a i potencijalni ulagači s protokom vremena postaju zainteresovaniji da ulažu u istu, jer počinje da se razaznaje ozbiljniji prodajni potencijal.

Dalje, što je tehnologija više prihvaćena, ona postaje sve jeftinija u proizvodnji i sve dostupnija običnom čoveku. Kada je Porsche Taycan svojevremeno stigao na tržište, barem u Evropi je bio jedini elektromobil sa električnim sistemom koji je funkcionisano na 800 volti. Bila je to prava mala revolucija, s obzirom na činjenicu da je ovo opredeljenje omogućilo nemačkom proizvođaču najavu mogućnosti dopune baterije na punjačima snage 270 kW, što je cifra bez presedana u vreme premijere Taycana. Nedugo potom je usledio verovatno i najlepši model na tržištu, Audi e-tron GT, model koji je podelio platformu i tehnološka rešenja s Porscheom.

Činjenje tehnologije dostupne širem društvenom sloju

Imajući u vidu koliko dobro su pomenuti nemački modeli prošli kod predstavnika medija, nije uopšte čudno to što i druge, takoreći narodne marke pokušavaju da slede recept (napisan od strane kompanije koja je u svojim počecima bila u vlasništvu isključivo Mate Rimca) koji upotrebljavaju i pomenuti ugledni germanski brendovi. Tako vidimo da je ovim putem krenuo i Hyundai, sa svojim markama. Podsetićemo da je tačka koja spaja sve pomenute marke, upravo suvlasnički odnos u firmi koju je pokrenuo slavni Hrvat iz komšiluka.

Da bi korišćenje takvog tehnološkog rešenja postalo stvarnost, Korejci su bili prinuđeni da osmisle zasebnu platformu, što su naposletku i učinili. Nazvali su je e-GMP, i ona je upotrebljena kao temelj za nastanak modela Hyundai Ioniq 5 i Kia EV6. Cenovna pozicija ovog dvojca je bila (i ostala) znatno bliža razumu od dueta iz Nemačke (Taycan/e-tron GT) pošto kreću s kote od 41.100 do 48.690 evra, redom. Iako znamo da će ovo zvučati pomalo „kao da smo pali s kruške“, ali upravo su Korejci s ovim cenama učinili tehnologiju „na 800 volti“ dostupnu većem broju potencijalnih kupaca. Zahvaljujući njima, i običan čovek može dobiti elektromobil s veoma skraćenim vremenom dopune baterijskih ćelija.

Ovo je posebno bitno jer u 2022. godini ima puno proizvođača, čak i onih koji su priznati kao premijum, a koji sklapaju EV sa sistemom od 400 volti, u isto vreme dok je autonomija i dalje važna odrednica kod električnih automobila, uprkos tome što na značaju sve više dobija brzina punjenja (spram kapaciteta baterijskog pakovanja). Iako baterijska pakovanja postaju sve glomaznija, pa samim tim i domet vozila s jednom dopunom istih, od suštinskog značaja za vangradska putovanja jeste baš mogućnost što brže dopune. Ko je voljan da satima sedi na nekakvoj „pumpi“ dok traje dopuna?

Instalacijom pogonskog sklopa koji je sposoban da radi na naponu od 800 volti se dobija mogućnost veoma brzog punjenja, za razliku od većine modela koji sa sistemom od 400 volti to ne mogu ni da sanjaju. Energetska efikasnost seta s većim naponom je takođe nešto bolja, mada ne previše, što dodatno ojačava privlačnost, za sada još uvek ređih sklopova.

Novinari specijalizovanog lista i portala Automotive News, su razgovarali s rukovodiocem divizije za razvoj električnih motora proizvođača opreme iz sveta snabdevača automobilske industrije, kompanije GKN. Tom prilikom je Dirk Kezelgruber izjavio da će „u 2025. godini većina novih modela funkcionisati na naponu od 800 volti.“ Pride, njegov stav je bio u potpunom saglasju i s mišljenjima drugih relevantnih ljudi na koje se pozvala redakcija sajta Automotive News. Dakle, sličan stav su iznele i kompanije Vitesco i BorgWarner.

Infrastruktura igra glavnu ulogu

Ali, ne može proći bez čuvenog „ali“… Na Starom kontinentu za sada samo mreža Ionity nudi mogućnost dopune baterija elektromobila na punjačima snage od 350 kW, i to samo onda kada su uslovi idealni. Međutim, ako želimo da opcija postane dostupna širem sloju stanvništva, moraćemo da radimo dvostruko intenzivnie kako bi izgradili temeljno raspoređenu, pouzdanu i stabilnu infrastrukturu koja će podržati masovan prelazak na elektromobile.

O entitetu Ionity i njenom formiranju smo pisali više puta u prošlosti, a osnovao je konzorcijum proizvođača vozila, pa je zato u šansi da u doglednoj budućnosti ova firma značajno ojača svoju mrežu. Ali, to svakako ne umanjuje važnost ovog trenutka za automobilsku industriju, ovog u kom smo trenutno, i u kom je ekstremno važno učiniti brzinu dopune baterija impresivnijom.

Zato i jeste bitno da što je više proizvođača, i to što brže usvoji rešenje električnog sistema koji je podešen spram napona od 800 volti, naravno, uz podršku u širenju mreže brzih punjača, kako bi svi vozači i dobili mogućnost da krenu na duža putovanja svojim električnim automobilom.

Ono što je još jasno jeste to da električni automobil suštinski ne može spadati u premiju segment, ukoliko nudi sada već prevaziđenih 400 volti. Da, da, na Mercedes-Benz i na BMW mislimo u prvom redu.

AutoRepublika

(4067)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
14 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
BB

Pozitivne strane su da zreba manje teškog bakra u autu, da se može brže puniti, da bude malo efikasniji sistem. Ali mane… Istosmjerni visoki napon je veoma nezgodan za umiriti, na 800V luk zna da preskoči 10 cm, u prirodi taj luk zovemo munjom koji sa neba siđe do zemlje ali više hiljada volti, dok recimo dalekovod u kome je naizmkenična struja iako ima i napona 400.000 V je udaljen nekoliko desetina metara od zemlje pa nema električnih pražnjenja prema zemlji. To sve može uzrokovati češće samozapljenje (ja se ne sjećam ni jednog ZOE, recimo, da je gorio, dok novijih… Pročitaj više »

moron

Mislim da pridaješ suviše veliki značaj tom riziku preskoka napona na ovim prostorima. Naš narod je snalažljiv i njega ne brinu takve trivijalnosti. Znam neke kojima nije oduzeta poslovna sposobnost, pa ipak bespravno grade ili adaptiraju svoje stambene ili poslovne objekte u zoni DV-a i to tako da im najbliži deo objekta ( krov, terasa … ) bude udaljen od najbližeg kabla DV-a na neverovatno malim udaljenostima, daleko manjim od minimalnih propisanih ( i to u vreme kada nema vetra, pa ni ljuljanja provodnika ). Pa se opet živi … Čak i onda kada to malo „preskoči“, pa se i… Pročitaj više »

Branko

Zanimljiv članak. Donekle se slažem, ali kad se uzme u obzir cijena kWh na 800V DC od 0,79 EUR (Ionity) i usporedi sa 0,30 EUR na 400V AC, razlika je baš velika. I dalje mislim da je za gradska vozila optimalno rješenje od Twinga ZE: 22 kW na AC. Baterije ima kapacitet od 22 kWh brutto, pa već i punjenje od 15 minuta poveća domet za 50-tak km…

BB

Dakle, kao što sam već rekao… Uzimanje para od naroda.

Lazar

Elektro motor treba struju da bi proizveo snagu i obrtni moment , visok napon znaci manju struju i ta je opcija dobra za prenos elektricne energije ali za samo pretvaranje u mehanicku , potrebna je struja , mogo struje … ne zaboravite , tu nema menjaca , motor moze da povuce ogromnu struju pri polasku vozila i tako se dobija ogromni obrtni moment onda kada je najpotrebniji . Invertori koji pretvaraju DC to AC takodje rade sa najmanjim gubicima kada ne vrse konverziju napona nego samo vrse alternaciju . Veca struja trazi deblje provodnike , veci napon bolju izolaciju …… Pročitaj više »

BB

Inverter radi kao step down pretvarač, tj. Uvijek puca „štapiće“ napona, dakle uvijek 800V ali različite širine, prvo u plus pa onda u minus pa opet, pa opet… Međutim, zbog indukcije ti se „štapići“ tj. impulsi razlažu na niži napon jer popunjavaju praznine gdje nema impulsa. U suštini inverter daje pravougaone impulse ali zbog „razlaganja“ motor to vidi kao sinusoidu. E sad, što motor radi na nižoj frekvenciji (ako govorimo o motorima na naizmkeničnu struju -AC), motor traži niži napon, u protivnođbdolazi do zasićenja i bespotrebno se grije. Inverter uvijek gura isti napon ali različite širine impulse pa to motor… Pročitaj više »

Lazar

Dosta si to „plastično“ objasnio mada si malo fulao pojmove ali nije ni bitno…meni je to struka i sve mi je jasno , i „štapići “ i razlaganje i sve ostalo 🙂 Ono što ne znam kako funkcioniše je komercijalni deo priče prodaje električne energije i to sam naglasio . Naravno da u mreži treba trafo , ja to nisam ni rekao da ne treba samo iz „prakse“ znam da je kupovina električne energije na višem naponu uvek jeftinija od nižeg napona , a zašto je to tako samo nagadjam … Pohlepa je pokretačka snaga čovečanstva , jer uglavnom svi… Pročitaj više »

BB

Super, meni nije struka ali jeste praksa 🙂 Invertore prodajem a gradio sam privatnu trafostanicu Gledam da korsitim što prostije termine da oni koji nisu iz struke lakše shvate. Evo još jedne prakse, vezano za tvoje pitanje: U Republici Srpskoj postoje tri načina kupovine električne energije za potrebe industrije: – Direktno mjerenje na 400V, faktirčki kao kućni priključak, maksimalno do 63A, ili snage cca 42kW. Brojilo mjeri direktno struju i napon koja prođe kroz njega. Za vršnu snagu se plaća paušal u fiksnom iznosu, cijena energije je nešto viša u odnosu na domaćinstvo (domaćinstvo ima isti način obračuna a energija… Pročitaj više »

Lazar

@BB hvala na iscrpnom odgovoru ! U praksi nema druge opcije nego brzih i još bržih punjača , jer je život takav da niko nema vremena da sedi na punionici satima i čeka da se onaj ispred njega napuni … Sa stanovišta prodaje električne energije to samo znači treba ugovarati veliku snagu i onda vršne i neće biti. Za ostale koji se ne razumeju iz prakse ili iz škole, vršna snaga je povučena snaga iznad ugovorene. Ovo nije pravna zavrzlama nego potreba proizvodjača elektricne energije da optimizuje rad elektrana i da sankcioniše neplanirano ponašanje kupca , jer to u stvarnosti… Pročitaj više »

TheStig

Nisam znao da ti je drugo ime Ilija Gromovnik 🤣

Stari Dejan

Ovo što kažeš da se meri vršna snaga kod poluindirektnog merenja: to je merenje preko uređaja koji se zove merna grupa, a to o čemu ti pričaš se zove maksigraf. Maksigraf meri maksimalnu snagu koju si povukao u jednom trenutku u toku tog meseca. Struja jeste značajno jeftinija ali pod uslovom da paziš šta radiš sa maksigrafom-malo nepažnje i eto tebi problema. Indirektno merenje je faktički identičan sistem kao polu, samo što su ovde merni transformatori direktno na visokom naponu pre trafoa pa samim tim ti se mere i naplaćuju i gubici u samom transformatoru. Jesu ti gubici mali, ali… Pročitaj više »

Laki

👍

milesm

Previše ljudi troši novac koji nisu zaradili , da bi kupili stvari koje im ne trebaju, kako bi zadivili ljude koje ne vole.

Stari Dejan

Evo i ja da kažem nešto za dnevnik ako se ne ljutiš.
Upravo ti pretvarači velike snage unose veliku količinu štetnih harmonika u mrežu i na taj način je „prljaju“, a to je veoma nepoželjno u distributivnom sistemu.
Ima jedan članak o tome koji sam počeo da pišem za AR ali nikad ga nisam završio…mislim da trenutno ima 8 takvih pisanija