Koliko zarađuju preprodavci automobila?

Da li ste nekada došli u dilemu u pogledu toga kome prodati svoj polovni automobil? Oglasiti ga na internetu, voziti ga na pijacu polovnih automobila, ili jednostavno prodati ga firmama specijalizovanim za otkup i ponovnu prodaju vozila? Ova odluka je, naravno, uslovljena brojnim faktorima, a verujem da je od koristi sagledati i rezultate istraživanja sprovedenih u Velikoj Britaniji.

Iz ličnog iskustva mogu da navedem dve situacije sa identičnim ponudama, u smislu razlike između vrednosti mojih vozila koju sam mogao da ostvarim sopstvenim angažmanom u prodaji i one koje sam dobio kao ponudu za svoja dva automobila koja sam želeo da otuđim, i to od kompanija koje se bave otkupom i ponovnom prodajom polovnih automobila.

Naime, oba automobila su kupljena kao nova u Srbiji i bila su u ličnom vlasništvu do dana prodaje. Za Citroen C5 2.0 HDi iz 2005. godine sa 140.000 hiljada pređenih kilometara, u odličnom stanju i održavanom isključivo u ovlašćenom servisu, dobio sam ponudu od samo 3.800 evra (krajem 2012. godine). Kao nov je plaćen 29.576 evra. Ovo znači da je za sedam godina eksploatacije, prema ponudi nakupca (renomirani distributer vozila druge marke), ovaj C5, posle sedam godina eksploatacije, zadržao samo 12,8% svoje originalne vrednosti. U tom trenutku, prosečna oglašena prodajna cena ovog vozila (ali samo iz uvoza, i sa navodno originalnom sličnom kilometražom) se nudilo za 5.400 evra. Znači, ponuda preprodavca je bila u nivou od 70% od cene u oglasima. Ako pretpostavimo da je efekat pregovora između kupca i prodavca, za vozilo koje je oglašeno, nekih 10% niža cena, razlika u ceni koju bi preprodavac ostvario, na ovom primeru, je oko 20%.

Drugi slučaj, Passat CC iz 2009. godine, sa 107.000 pređenih kilometara i 2.0 TDI (125 kW), plaćen 41.700 evra, sam prodao drugom specijalizovanom trgovcu (ovlašćenom distributeru premijum marke) za iznos od svega 10.800 evra, u maju 2015. godine. Za to vreme, “slični” automobil, samo iz uvoza, sa navodno pređenih 120.000 hiljada kilometara, su nuđeni za oko 15.000 evra. To znači da je moj CC, za tačno 6 godina eksploatacije, a prema proceni nakupca, zadržao samo 25,9% originalne vrednosti, a da je cena koju je ponudio za oko 35% niža, od oglašenih. Primenjujući logiku iz primera sa C5, zaključujemo da je Passat CC mogao da bude brzo prodat, krajnjem kupcu, za 25% veću cenu od one po kojoj je prodat nakupcu.

Da pogledamo i analiziramo rezultate ostrvske studije sa veoma sličnim zaključcima.

Prodaja sopstvenog automobila prodavcima specijalizovanim za otkup i prodaju korišćenih vozila može da donese gubitak pri prodaji, koji u proseku iznosi oko 958 britanskih funti. Za potrebe istraživanja analizirane su cene na britanskom portalu WeBuyAnyCar.com, s jedne strane i kataloškim cenama izloženim u  Auto Trader, bazi podataka koja obuhvata više od 300 korišćenih vozila, raznih kategorija, stepena amortizovanosti i brendova. Ovo istraživanje je sprovela nezavisna organizacija koja se bavi zaštitom prava potrošača.

U pokušaju da objasni veliki finansijski uspeh koji postižu trgovci koji se bave otkupom polovnih vozila i njihovom ponovnom prodajom, Auto Trader je oglasio prodaju vozila iz svoje baze, ali sa cenama koje su i do hiljadu funti niže od redovnih.

Kao odgovor na objavljene rezultate studije koja pokazuje ovako veliku razliku u tržišnoj i ceni koju nude instant otkupljivači vozila, portparol portala WeBuyAnyCar.com je naveo: „Pogrešno je misliti da su cene koje vlasnici i prodavci polovnih vozila oglašavaju, zaista i prodajne cene. Pre će biti da je to samo početna tačka u pregovorima između vlasnika automobila i potencijalnog kupca. Oglašene cene pre odlikuju želje prodavca nego što predstavljaju postignutu kupoprodajnu cenu, na kraju procesa pregovora“.

Auto Trader, opet, navodi da su cene odnosno vrednosti automobila iz njihove baze, zasnovane na postignutim kupoprodajnim cenama koje pružaju pravu sliku o tržišnoj vrednosti polovnih automobila, iako na krajnju ugovorenu kupoprodajnu cenu mogu da utiču i drugi faktori. Na primer, vlasnik može i da znatno snizi cenu zbog hitno potrebnog novca, ili nemogućnosti da dalje održava automobil dok ne postigne punu cenu za primerak koji nudi na prodaju.

Avgustovska studija koju ovde pominjemo, takođe otkriva činjenicu da vlasnici-prodavci premijum automobila, specijalizovanim trgovcima, trpe najveće gubitke prilikom otuđenja svog ljubimca. Među premijum brendovima, u ovoj kategoriji, odnosno po visini zabeleženog gubitka se ističe BMW sa prosečnim minusom za vlasnika u iznosu od 1.282 britanske funte, a prate ga Audi i Mercedes-Benz sa prosečnim gubicima od 1.142 i 1.044 britanskih funti, redom. 

Istraživanje je pokazalo i najveće gubitnike po automobilskim segmentima. Ovde prednjače vlasnici SUV vozila čiji su gubici na nivou od 1.237 britanskih funti.

Dalje, studija je potvrdila i ono što svi već znamo, najveći pad vrednosti, i posledično najveći dodatni gubitak, ukoliko ne želite da se bavite prodajom svog polovnog četvorotočkaša u sopstvenoj režiji, doživljavaju vozila koja su mlađa od tri godine: 1.548 britanskih funti u proseku.

Kao primer se Ford Focus RS iz 2016. godine, koji je prešao samo 8.000 kilometara a otkupljen je od strane internet preprodavca vozila za 8.835 britanskih funti nižu cenu od one koju Auto Trader ima u svojoj bazi.

Što se tiče jeftinijih vozila, odnosno onih koja vrede do 1.000 britanskih funti, istraživanje je dokumentovalo da bi prodajom u sopstvenoj režiji, vlasnik dobio oko 27% veću neknadu od one koju mu nudi preprodavac.

Revoltiran ovakvim zaključcima iz istraživanja, portal koji nudi usluge oglašavanja prodavcima vozila, odobrio je dvonedeljnu akciju besplatnog oglašavanja, kako bi vlasnike vozila odvratio od prodaje njihovih automobile internet nakupcima. Ponuda važi samo za vozila iz najniže cenovne kategorije, odnosno, za vozila jeftinija od 1.000 britanskih funti.

Kris Hajdon, viši rukovodilac odeljenja za istraživanje kompanije Join the Dots, koja je i sprovela ovu analizu, naglašava: „Ovo istraživanje pokazuje kolika je, u stvari, cena koju su vlasnici vozila spremni da plate, kako ne bi gubili vreme u prodaji svojih ljubimaca, i kako bi odmah došli do novca“.

Dodaje: „Na uzorku od 300 polovnih vozila, čak u 98% su internet preprodavci su ponudili nižu cenu od tržišne, i to u proseku za iznos od 958 britanskih funti. Ovo bi trebalo da bude vrlo otrežnjujuće za prodavce automobila.“

WeBuyAnyCar, internet preprodavac koji se u ovoj studiji našao na tapetu, je u vlasništvu British Car Auctions, a iz ove firme navode da je krajnja odluka o tome kome i po kojoj ceni prodati vozilo, na samom vlasniku. Pored toga, naglašavaju i važnost činjenice da se vlasnici koji se odluče da njima prodaju vozilo, realizuju transakciju i odlaze sa novcem u džepu, u roku od svega par sati od donete odluke o prodaji. Dalje, argumentuju svoju egzistenciju činjenicom da, korišćenjem njihovih usluga, prodavac izbegava kontakte sa nepoznatim licima, sa svim eventualnim neprijatnim posledicama, koje bi mogle da nastanu dovođenjem stranca na svoj prag.

Da čujemo i kakva su vaša mišljenja i iskustva na ovu temu?

Zvezdan Božinović

(15709)