AR pijaca klasika: Alfa Romeo Milano Verde

Mnogi će reći da je Alfa Romeo 75, ili kako je u Americi bila poznata pod imenom Milano, poslednji pravi automobil ovog italijanskog brenda. Debitovao je 1985. godine i na taj način postao zadnji četvorotočkaš sa značkom Alfe u vreme kada je firma još uvek bila samostalna.

Naravno, postoji ono „ali“ pa ćemo spomenuti da je model 164 razvijen u vreme nezavisnosti, ali se pojavio u izložbeno-prodajnim salonima u vremena kada je vlasnik čuvene marke postao Fiat.

Model 75 je stigao kao zamena za originalnu Giuliettu (onu pod kodnom oznakom Tipo 116) i pokazao se relativno uspešno. Iako nije bio dizajnerski privlačan kao neki drugi modeli od strane Alfe, ipak je privukao 386.767 kupaca tokom sedmogodišnje proizvodnje, pre nego što ga je zamenio čuveni 155. Oprobao se na kratko i u profesionalnom auto-moto sportu, i to u Svetskoj seriji turističkih automobila (WTCC) gde je ubedljivo poražen od moćnijih rivala kao što BMW M3 i Ford Sierra Cosworth.

Kupci su mogli da biraju između bogate ponude benzinskih i dizel motora, a za ovu priču je najbitnije izdanje nazvano Verde. Bilo je rezervisano samo za američko tržište gde se 75 prodavao pod oznakom Milano, ali se definitivno nije proslavio. Tokom tri godine je prodato samo 6.753 primerka, a model iz današnje priče je napustio fabriku 1988. godine. Trenutno se prodaje na sajtu klasičnih četvorotočkaša Hemmings.

Kada je bio nov, ovaj primerak modela 75 Verde je koštao čak 23.505 američkih dolara ili 56.370 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. To ga je stavilo u sam rang sa nemačkom konkurencijom, pa su prodajni rezultati definitivno bili razočaravajući, kada se zna da konkurencija još uvek praktično nije ni postojala. Naime, domaći Cadillac i Lincoln nisu gubili vreme na sportske premijum automobile, Lexus i Infiniti još uvek nisu ni postojali, dok je Audi još uvek bio samo „sitna riba“.

Verde pokreće amotsferski 3,0-litarski motor sa šest cilindara koji razvija 183 konjske snage i maksimalnih 250 Nm obrtnog momenta. Snaga se prenosi na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača, a prema fabričkim informacijama, ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo 7,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 223 km/h.

Ovaj motor zapravo nije bio najmoćniji u ponudi Milana, pošto je dve godine kasnije debitovalo izdanje sa devet „konja“ više. Na satu trenutno stoji brojka od 83.460 milja (133.536 kilometara), ali vlasnik napominje da je tokom devedesetih godina prošlog veka kilometraža vraćana iz nepoznatog razloga.

Primera radi, na satu je stajala brojka od 75.500 milja (120.800 km) 1993. godine da bi dve godine kasnije cifra bila značajno manjih 50.327 milja (80.523 km). U oglasu se takođe navodi da je Milano prošao kroz detaljni proces osvežavanja enterijera, a da je vlasnik nedavno zamenio i određene mehaničke delove. Najveći posao je donela zamena seta kvačila, pa je Alfa u besprekornom stanju. U vlasništvu prodavca se nalazi od 2020. godine.

Automobil se inače nalazi u gradu Ventura unutar američke savezne države Kalifornije i prodaje se po ceni od 29.900 dolara. Možda se cena čini previsokom s obzirom na činjenicu da Amerikanci nemaju visoko mišljenje o većini modela iz ovog perioda, ali šanse da ćete videti Milano, i to još Verde, na ulicama „preko bare“ su ravne nule.

A takva ekskluzivnost mora da se naplati.

Zoran Tomasović

(751)