27/02/2022 - 08:56

Koji modeli Audija će moći da idu na biogorivo?

206

Podelite sa prijateljima:

Poznata je činjenica da se inženjeri zaposleni u grupaciji Volkswagen forsiraju ideju o prelasku na baterijska vozila, uz istovremeno favorizovanje razvoja tehnologije SUS motora koja bi omogućila sagorevanje sintetičkih, ali i biogoriva. Sada donosimo vest koju smo iz nekog razloga propustili da objavimo u ranijem delu radne nedelje, a koja govori o tome da Audi želi da upodobi svoje šestocilindarske dizel pogonske jedinice na način da mogu da sagorevaju biogorivo HVO (hydrotreated vegetable oil – biljno ulje tretirano vodom).

Goriva dobijena na ovaj način, to jest iz obnovljivih izvora, čine mogućim funkcionisanje motora s unutrašnjim sagorevanjem na način koji je podesniji spram vrhunskog interesa očuvanja prirode. Nemačka kompanija iz vidi efektnim načinom za pogon SUS motora pre i nakon 2033. godine, što je godina koju nismo naveli slučajno, već je to ona za koju je Audi najavio da će napustiti proizvodnju motora s unutrašnjim sagorevanjem u Evropi.

Elem, da odmah odgovorimo na pitanje iz naslova. U pitanju su sledeći aduti bavarskog brenda: Audi A4, A5, A6, A7, A8, Q7 i Q8 koji su pogonjeni V6 dizel motorima, doduše ne snažnijim od 210 kW (286 konjskih snaga), uključujući one koji napuštaju proizvodne trake počev od sredine februara. Sve takve varijante mogu da sagorevaju gorivo HVO koje je proizvedeno prema evropskom stnadardu EN 15940.

Uslediće model Q5 koji kreće da silazi s traka početkom marta, pa potom tokom leta i model A6 Allroad sa 180 kW (245 konjskih snaga). Dodatno, ovoj ekipi će se priključiti i modeli patronske marke Volkswagen, oni s indeksom Touareg. Njih će pokretati dizel šestocilindarski motor koji odbacuje 170 kW (231 ks) i 210 kW (286 ks).

HVO je odobren u Evropi za sagorevanje u četvorocilindarskim motorima smeštenim pod haubom modela Audi A3, Q2 i Q3, a koji su montirani nakon juna 2021. godine. Pogonske jedinice R4 TDI koje služe u bavarskim modelima A4, A5, A6, A7 i Q5 su takođe kompatibilne s onim što nudi biološko gorivo HVO, iako su lansirani sredinom prošle godine u Švedskoj, Danskoj i Italiji.

Vodom tretirano biljno gorivo (HVO) je vid održivog goriva koje omogućava niže emisije ugljen-dioksida od 70 do 95% u poređenju s dizelom, koji je inače mnogo bolje rešenje po ovom pitanju od benzina, čisto da se ne zaboravi. Još jedna prednost goriva HVO se ogleda i u ponuđenom značajno višem cetanskom broju (oko 30%), što omogućava mnogo efikasnije i čistije sagorevanje u odnosu na konvencionalni dizel. Ovo posebno dolazi do izražaja kod hladnog starta.

Dizel gorivo HVO je već dostupno na više od 600 benzinskih pumpi razasutih po Evropi, dok ih najviše ima u Skandinaviji gde su ekološki normativi posebno strogi, dok ih je u Nemačkoj svega par.

U proizvodnji goriva HVO se koristi prerađeno ulje koje se koristi za ishranu ljudi, pri čemu se ono u posebnoj proceduri konvertuje u alifatične ugljovodonike. Ovaj tretman menja svojstva biljnih ulja na takav način da postaju pogodna za upotrebu, tačnije sagorevanje u dizel motorima.

AutoRepublika

(206)

Podelite sa prijateljima:

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.