Zašto Džej Leno ne poseduje nijedan model Ferrarija?

Čuveni američki komičar i nekadašnji voditelj, Džej Leno je poznat kao jedan od najvećih privatnih kolekcionara automobila na svetu. Čak i ako nikada niste gledali Lena na televiziji kako obavlja svoj posao, onda sigurno znate za kanal „Jay Leno Garage“ na društvenoj mreži YouTube.

Ono što posebno izdvaja ovog Jenkija od svakog drugog kolekcionara jeste naravno broj vozila, a veruje se da trenutno poseduje 180 četvorotočkaša i još oko 160 motocikla iz celog sveta. Možda još impresivniji je podatak da ih Leno često vozi i da mu je značajno bitnija istorija i sama priča svakog modela nego da se vozilo sija i bude dovedeno u besprekorno stanje. O njemu smo ranije pisali i detaljnu analizu možete da pročitate ovde.

Ali ne možemo da ne primetimo da u njegovoj kolekciji nema niti jednog Ferrarija. Pomalo čudna odluka pošto Leno ceni sebe kao nekoga ko želi najbolje od najboljeg, a naravno teško da postoji veći „kraljevski“ brend od Ferrarija. Takođe je javna tajna da kupovina modela ovog italijanskog proizvođača vozila ume da bude veoma skupocen i otežavajući poduhvat osim ako niste član „tajnog kluba“ i u svojoj garaži već imate nekoliko Ferrarija.

Leno je nedavno gostovao u emisiji „Cars and Culture with Jason Stein“ gde je objasnio da nikada nije voleo da sarađuje sa izložbeno-prodajnim salonima, posebno onima od strane Ferrarija koji se ponašaju kao da kupcu čine uslugu ukoliko mu uzmu novac u zamenu za automobil.

To se posebno odnosi na Ferrari za koji je potrebno uplatiti daleko veću cenu od one reklamirane od strane fabrike, a takođe ne voli ni da ga firma uslovljava sa ranijom kupovinom drugih manje popularnih Ferrarija da bi mu isporučili najnoviji model. Posebno se dotakao modela Mondial pa je rekao „ne želim da moram da imam dva Mondiala da bi mi uzeli novac za Ferrari iz 2022. godine“.

Leno ima takav stav godinama, samo što ga je ovaj put ponovio, ali istovremeno očigledno ne pogađa italijanskog giganta koji već decenijama posluje sa svojom strategijom i iz godine u godinu beleži rast prodaje.

Neko će reći da je svaki izložbeno-prodajni salon skupocenih egzotika takav, ali Leno kaže da je imao sasvim drugačije iskustvo sa McLarenom. Priča kako je kupio model MP4-12C baš po ceni koju je fabrika opredelila, da bi zatim dobio telefonski poziv šest meseci kasnije gde mu je ponuđen novi softver koji povećava snagu na 592 na 617 „konja“.

Kada je Leno upitao koliko će ga takvo zadovoljstvo koštati, dobio je odgovor da je potpuno besplatno, to jest uračunato u cenu koju je već platio. Takođe priča da ga je prodavac savetovao da ne troši dodatnih 20 hiljada dolara za karbonske (ugljenične) kočnice iz razloga što je vozio svoj McLaren na stazi, a slično iskustvo je imao i sa Porscheom.

Na kraju, Leno se osvrće da njegova „mržnja“ nije usmerena prema Ferrarijevim četvorotočkašima već samo politici firme gde mušterija ne biva tretirana kao mušterija koja je spremna da potroši poveće sume novca…

AutoRepublika

(11811)