U sedištu Alfe Romea u Areseu nalazi se muzej pun blaga. Ne mislimo na dijamante, zlato i srebro već na modele kao što je na primer Alfa 164 Procar. Ono što mnogi ne znaju: u depou ima mnogo više automobila. Vrata muzeja skrivaju fascinantne studije, posebne modele i retkosti na četiri točka, kao što možete i naslutiti s naslovne fotografije.
Danas je Alfin muzej u Arezeu zapravo zatvoren. Ali to je sreća u nesreći, jer Lorenco Ardizio (48) ima dovoljno vremena za ekskluzivni obilazak „svetih“ dvorana muzeja. Prvo da pobrojimo poznate stvari u brzom nizu: prva ALFA 24 HP iz 1910. godine, Giulietta koja oduzima dah iz 1954. pa prelepa Giulia iz 1962. Lorenco izgleda zaljubljeno, a zatim kaže: „Imam tri modela Giulije GT, iz ’66, ’67, ’72. godine prošlog veka.“
Pogled „Alfinog“ čoveka se menja tek kada stojimo ispred Caraba iz ’68, „klinaste“ studije Marčela Gandinija, na kojoj se vrata sa makazama otvaraju nagore, što navodi na pomisao da automobil izgleda kao da je u pitanju Lamborghini Countach. U suštini, ispravnije je reći da Countach izgleda kao Carabo. Zato što je Lambova studija koju je skicirao Bertoneov glavni dizajner, tek 1971. godine ugledala svetlo dana, to jest cele tri godine kasnije.
„Sada je vreme za „tajne“ automobile!
Dva tajna sprata puna starinskih Alfica
Kada se vrata ponovo otvore, kao da smo se ozarili u paralelnom univerzumu. Lorenco stoji pored motora: „Naš prvi hibrid iz sedamdesetih za Alfasud!“ Ugradili su elektromotor na motor sa unutrašnjim sagorevanjem, a cilindri bi trebalo da se isključe kada se gas pusti.
Alfi ne bismo pripisali ideju više nego rezervoar, ispod kojeg se tečnost meša sa benzinom u slučaju nesreće, što onemogućava eksplozije. A pomisao na to da je Alfa 156 JTD bio prvi serijski dizel sa direktnim ubrizgavanjem putem zajedničkog voda (common rail) i da je Bosch kupio patent, izazvala je ponosni osmeh na licu Lorenca.
Alfasud je takođe bio progresivan: izašao je 1972. godine, odnosno dve godine pre Golfa, a koncept automobila Caimano godinu dana ranije. „Stvar“ izgleda kao mlađi brat bilo kog Lamba, ali poseduje tehnologiju masovne proizvodnje iz Alfasuda ispod lima, 1,3-litarskog četvorocilindraša sa 86 konjskih snaga, na primer. Ako želite da uđete, morate da preklopite kupolu i vetrobransko staklo od pleksiglasa. Nepraktična, ali ubilačka predstava!
Možda bi ova studija, ravna poput Holandije, stala ispod ograde naplatne stanice; ali Đuđaro je napravio rupe na levoj i desnoj strani da bi izvukao i platio karte.
Svemirska čuda, jednodnevni automobili, studije
Na dva tajna sprata, automobili su tako zbijeni da morate da ih izvučete da biste im se divili. Na primer, njujorški taksi s naslovne fotografije. Muzej moderne umetnosti je 1975. godine tražio predloge o porezima na zdrav razum, to jest, mali spolja i veliki iznutra, a ne previše žedni.
Alfa i Đuđaro su imali nešto u ponudi: kvadratna kutija, dužine četiri metra, klizna vrata sa svake strane pozadi, prostor za vozača i pet putnika. Pored toga, studije: Z33 Free Time (Slobodno vreme), na primer, još jedno svemirsko čudo. Stvar dizajnera Zagato je mini kombi i datira iz 1984. godine, velike staklene površine, dužina od samo četiri metra, smeđi plišani enterijer i šest sedišta.
Prolazimo pored jednodnevnih automobila poput Đulije, koju su 1966. pretvorili u kabriolet sa četvoro vrata, jer predsednik Đuzepe Saragat ne bi trebalo da hoda kada poseti fabriku. I sanjarski automobil poput Alfe 164 Procar, koju su krajem osamdesetih godina prošlog veka pretvorili u civilnog trkača Formule 1 i sanjali o seriji automobila za putovanja sa trkačkom tehnologijom. Automobil nosi 3,5-litarski V10 sa 620 konjskih snaga i navodno je dostigao brzinu kretanja od 329 km/h.
Alfa svoju istoriju prikuplja od 1956. godine
Alfa je sakupila 286 automobila u svojoj „Collezione“, i još 180 u dve hale. Već 1956. Italijani su počeli da vode računa o sopstvenoj istoriji. Na kraju, Lorenco nam pokazuje još dva prototipa. On se ne osmehuje, već se smeje: „Testirali smo ovu Giuliju u Jugoslaviji 1959. jer je tamo bilo tako malo novinara. I zalepili smo znak Rovera na ovu 1750 Berlinu da bismo vas zbunili.“ Automobil možete videti na slici ispod.
Šta da se kaže, osim da je nemoguće ne zaljubiti se u neki od izloženih automobila. Ipak je Alfa Romeo, bez ikakve sumnje jedno blistavo ime.
AutoRepublika
Izvor s više fotografija s lica mesta: Auto Bild
(3220)
Uuu sad bi Musa rekao: dobra pi.ka, nek ti donose hranu kao u hotelu, sanitarni čvor i zatvorite me ovdje.
Ljudi ne dajte, držite ga, otmi mu žilet i ruku, ne daj mu da se samoubije… Briši onaj dio teksta gdje je Alfa Sud (ne sud nego kako) napravi prvog dildu, au ljudi pa ovo će za njega biti strašni sud… 🤪
Nista sta jedan dinamit ne može da riješi. Ionako je tak dildo tamo dje mu je mjesto – u muzeju! I ne rade teror ljudima
A vidim ima i za mene vozila ovdje, molim da mi ovaj žuti zapakujete…
Taj kombi od 4m je bas za tebe!
Bio u poseti 2017 sa suprugom i odlicno smo se proveli ….velika istorija stoji iza ovog brenda i steta je sto se to ne vidi u rezultatima prodaje kako bi se osigurala izvesnija buducnost.
Popih jednu od boljih kafica u kafeteriji u sklopu muzeja/izlozbe , posetili smo i prodajni deo gde se mogu kustomizovati novi modeli do mile volje … boja konca , boja koze , boja drveta itd.
Zelim im veliku srecu u buducnosti i naravno da se i sam pridruzim brendu i okumim sa majstorm 🙂
Makar Tonale ako ne za sada preskupi Stelvio.
Otkud da je stelvio u USA preskup?!
Ne znam kako ali cena je skoro u dlaku (cca 47.000 – 53000 $) ista kao npr X3 ili Q5 ili Acura RDX u slicnim nivoima opreme, dok je u Srbiji Stelvio jeftiniji od nemacke konkurencije . Realno zbog manjka poverenja na USA trzistu prema relativno govoreci nepoznatim brendovima kao sto je Alfa Romeo ovde , cena bi trebalo da bude barem 10% do 20% manja kako bi se sire mase stimulisale da kupuju pa da se vremenom to izravna sa ostalom konkurencijom kroz godine i godine osvajanja trzista , medjutim FCA ili Stellantis kako se sada zove, je odlucio… Pročitaj više »
Paketi opreme su im skupi ko zlato, ne znam tacno gde sam gledao ali pre 2 godine Veloce Ti sa izgledom QVa je bukvalno bio 5-6k manje od pocetne cene QVa ma boles…
Nema potrebe dalje pricati kad im je na domacem terenu cena registracije malo visa od 5k evrica za QV.
Pa dobro, stelvio je bolji daleko od navedenih, no ljudima moras prici na nacin na koji su oni navikli, a to je u ovom slucaju nizom cijenom. Ako je tako, onda je zalosno da nisu tako postupili. Cudno da se ne rade analize trzista, to bar narucis od instituta ili faksa da naprave i da ti daju te podatke. No kad su u pitanju menadzeri fiata, nista me ne iznenadjuje, takvih „legendi“ nema na svijetu okruglom!
Lepa tema! Bravo! Pronasao sam link ovog muzeja: https://www.museoalfaromeo.com/en-us/museo/bellezza/Pages/Bellezza.aspx# Kada se web otvori u gornjoj lajsni desno treba da kliknete na tastu „the collection“. Tada ce vam se otvoriti cetiri nove taste sa prikazima Alfinih modela po vremenskim periodima ili svi odjednom. Uzgred, Alfa Romeo Scarabo je jedna od dizajn studija koje su predhodile Countachu. Genijalnom dizajneru Marcellu Gandiniju trebalo je nekoliko godina i vise studija da bi konacno dosao do idealne klinaste forme Countacha! Problem nije bio samo estetske prirode vec i funkcionalne – „klin“ je morao i da vozi u javnom saobracaju a ne samo da lepo izgleda.… Pročitaj više »