Talibani bi da ubace u proizvodnju automobile nesuđenog sina Džona Dilorijana

Krajem protekle godine smo vam preneli jednu veoma zanimljivu priču koja ovih dana dobija svoj nastavak. Naime, čovek koji se predstavlja kao Tajler „Taj“ Dilorijan tvrdi da je nesuđeni sin legendarnog Džona Dilorijana – da, baš onoga koji je zaslužan za Pontiac GTO a kasnije i za sopstveni automobil DeLorean DMC-12.

Taj je pre nekoliko meseci izašao u javnost s pričom kako je američki industrijalac upoznao njegovu majku početkom osamdesetih godina prošlog veka tokom posete Severnoj Irskoj, a i kako je ona zatrudnela u tada odigranoj kratkoj avanturi.

Tvrdi da poseduje dokaze da ga je Džon finansijski izdržavao sve do svoje smrti i da će ih uskoro dostaviti. Ono što je nama privuklo još veću pažnju je tvrdnja Taja kako firma DeLorean nikada nije planirala kupe kao onaj koji smo videli u filmu „Povratak u budućnost“.

Po njegovoj priči, budućnost kompanije je ležala u gradskom mališanu sa tri točka i vratima u stilu galebovih krila (takozvani „gullwing“). Prošle godine je predstavio i viziju takvog automobila i to tako što je preuzeo model Reliant Rialto, na njega dodao nešto izmenjeni prednji deo i spomenuta vrata u stilu „gullwinga“ i najavio da će ga prodavati po ceni od 20 hiljada funti (oko 27.416 američkih dolara). Detaljniju priču možete da pročitate ovde.

Iako se ova priča našla na stranicama gotovo svih automobilskih medija, malo ko je uzeo za ozbiljno. Čak i da priča jeste istinita, originalni Dilorijan je izgubio firmu, odnosno oduzeta mu je od strane britanskih poreznika kojima nije uspeo da vrati kredite, a pravo je otkupio američki industrijalac Stiven Vin i trenutno proizvodi identične kopije u saveznoj državi Teksas.

On je pokrenuo tužbu pa je Britanac bio primoran da zatraži donacije ljubitelja brenda da bi isplatio svoje pravne troškove. Ali Taj je opet u medijima i tvrdi da je dobio ponudu nove talibanske vlasti u Avganistanu koja navodno želi da njegovo čedo masovno proizvode.

U razgovoru sa kolegama s medija CornwallLive, tvrdi da su ga kontaktirali talibanski predstavnici i ponudili serijsku proizvodnju, prvo kao zvaničnog vozila političara, a onda s planom da malo pomalo povećaju brojke, tako što bi svaki Avganistanac imao takav automobil u svojoj garaži.

Britanske vlasti su mu brzo najavile da je bilo kakvo poslovanje sa talibanima protivzakonito, ali se četrdesetogodišnji Taj nije dao obeshrabriti, i sada tvrdi da vidi svoj automobil kao nešto „što će pomiriti zaraćene strane“ u istoj meri kao što je originalni DeLorean DMC-12 donekle doneo stabilnost u Severnoj Irskoj kada je izgrađena nova fabrika i kada je krenuo sa proizvodnjom.

Doduše, priznaje da se još uvek „predomišla da li da prihvati ponudu“ pošto „nije oduševljen kakav stav političari Avganistana imaju prema ženskom polu“. Takođe dodaje da ovo nije prvi put da ga vlasti jedne države kontaktiraju i da je to ranije uradila Indija.

Neće nas iznenaditi ako je reč samo o neslanoj šali, ali stara izreka kaže „gde ima dima ima i vatre“. Mnogo toga što baš i nema smisla se desilo tokom poslednjih 130 godina automobilske industrije, pa je tako i ovo možda jedna od onih koje ćemo na kraju dodati na tu listu…

AutoRepublika

(1927)