Neverovatan prizor u američkoj saveznoj državi Virdžiniji

Amerikanci imaju veoma čudne zakone po pitanju bezbednosti na putevima. Za razliku od Evrope, gde vlasnici svake godine moraju da voze svoje četvorotočkaše na tehnički pregled, Jenkiji nemaju takve zahteve već je samo potrebno posetiti centar za merenje emisija izduvnih gasova na svake dve godine, i to samo ukoliko je automobil stariji od pet godina.

Takođe, nisu obavezne ni zimske gume već ono što Amerikanci zovu „all-season pneumaticima“, dok ih ostatak sveta imenuje kao da su „za sva godišnja doba“.

Znajući sve to, nije iznenađenje kada vidimo razne modele u jarku pored puta čim padne prvi sneg, a barem ovde u saveznoj državi Viskonsin, to su obično terenci i pikap kamioneti sa pogonom na sva četiri točka.

Jake snežne oluje su ovih dana pogodile i saveznu državu Virdžiniju zbog čega je saobraćaj na autoputu sa brojem 95 bio zatvoren čak 24 časa. To i nije toliki problem za one koji žive u gradu i mogu da koriste lokalne puteve, ali u momentu u kom je autoput zatvoren, u onom predelu gde se saobraćaj više nije kretao, se nalazilo na stotine automobila.

Do incidenta je došlo kada je jedan kamiondžija izgubio kontrolu i izazvao poveći sudar u kome su učestvovali automobili i kamioni sa obe strane autoputa. Sati su prolazili, ali saobraćaj nije mrdao, pa su oni zarobljeni na autoputu krenuli da traže pomoć preko društvenih mreža uz objašnjenje da im nestaje hrane, vode i benzina.

Javnost je naravno bila toliko ogorčena što ni posle toliko sati, spasilačke ekipe nisu dovoljno rasčistile nered da bi otvorile barem jednu traku autoputa, a niko od policajaca se nije ni pojavio kako bi mogao da proveri da li su svi u redu.

Tek u ranim jutarnjim satima put je dovoljno raščišćen, toliko da vozila mogu da napuste svoja mesta. Televizijske kamere su zabeležile i neke osobe kako ostavljaju svoje četvorotočkaše na licu mesta i pokušavaju peške da dođu do najbliže tople lokacije.

Lokalni guverner Ralf Norhem je kasnije rekao da je signal za pomoć slat celu noć, ali da spasilačke ekipe nisu bile dostupne više od dvadeset sati. Čak i dva dana nakon incidenta, sve linije na autoputu još uvek nisu otvorene, a Norhem dobija kritike zašto nije kontaktirao takozvanu Nacionalnu gardu Amerike, jedinicu koja bi reagovala u najkraćem mogućem roku.

Ovaj je odgovorio da to nije uradio zato što problem nije bio u tome što Virdžinija nema dovoljno spasilačkih ekipa već da jednostavno nisu mogli da stignu kroz led i sneg, brže nego što su to uradili. Dodaje da je pre snega padala kiša zbog čega su putevi bili jako klizavi.

Njegovo objašnjenje baš i nije umirilo besni narod. Neki su izjavili da u kolima nisu imali ništa osim nekoliko flašica vode i ne baš mnogo benzina u rezervoaru, a čak i u tom slučaju su odbijali da konzumiraju pića iz straha što nije postojalo mesto gde bi se olakšali (p.a. Amerikanci izgleda ne znaju za grm).

Tokom spomenutih 24 sata čekanja je napadalo novih tridesetak centimetara snega. Jedan od zarobljenih vozača je čak u šali (valjda) rekao kako će da tuži spomenutog Norhema zbog toga što ga je ostavio u automobilu sa suprugom toliko dugo, i da je bio primoran da priča sa njim više tokom ovog incidenta nego zbirno godinama unazad. Verujemo da u svakoj šali ima malo (ili puno) istine…

Postoji još jedna movitva kod nas doseljenika „preko bare“, a ona ide nešto u smislu „Bože, daj samo zdravlja i život u Americi i nije toliko loš“. Na listu sada možemo da dodamo i pomoć Boga da imamo neku nadu kada zaglavimo negde gde ćemo biti ostavljeni na milost, ili u ovom slučaju nemilost spasilačkih ekipa.

Kao što možete da zaključite iz ove priče – nećete dobro proći ako se to desi.

AutoRepublika

(1461)