1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Znate li koji je bio prvi konceptni automobil?
Zanimljivost dana: Znate li koji je bio prvi konceptni automobil?

Zanimljivost dana: Znate li koji je bio prvi konceptni automobil?

269
0

Pisci većine knjiga o automobilizmu će nam reći da današnji proces razvoja automobila, počev od ideje pa do kompletnog proizvoda, obično traje oko 48 meseci. Ova teorija nije uvek u potpunosti istinita pošto pozajmljivanje platforme i mehanike od nekog drugog modela u ponudi ili proizvođača, značajno smanjuje trajanje i obim celokupnog procesa, ali čak i u takvim uslovima, obično se testiraju mnoge ideje da bi se uvidele reakcije publike.

Međutim, takav sistem poslovanja nije uvek postojao i u ranim godinama automobilske industrije retko koji proizvođač bi se odlučio da stvori konceptni četvorotočkaš. Razlog za tako nešto je uglavnom bio finansijske prirode, posebno na američkom tržištu gde je u predratnom periodu postojalo preko 130 proizvođača, a većina njih nije videla svetlu budućnost.

Čak i oni najveći, poput General Motorsa, Forda i Chryslera, još uvek nisu bili ubeđeni da li je automobil samo prolazni trend i nisu znali šta budućnost donosi, ali ulazak u tridesete godine prošlog veka će nam pokazati da je ova industrija ipak veoma unosan posao. To je prvi primetio General Motors i napravio imperiju ne samo po pitanju automobila već i brodova, lokomotiva, aviona, dizel motora i još mnogo toga. GM je takođe bio prvi koji je uvideo da jedna kompanija može da kontroliše gotovo svaki cenovni rang, pa su krerirani i kupljeni Chevrolet, Pontiac, Oldsmobile, Buick i Cadillac.

Da bi se opravdala visoka cena onih premijum brendova kao što su Buick i Cadillac, GM je osnovao jedan od prvih dizajnerskih studija u Americi. To nas dovodi do čoveka po imenu Harli Erl, koji se danas smatra možda najpoznatijim američkim dizajnerom.

Karijeru u GM-u je započeo 1927. godine u diviziji LaSalle, a do sredine tridesetih godina je lično dizajnirao i odobrio svaki automobil ove firme koji bi se pojavio na ulicama. Njegov stil se pokazao veoma popularnim, čak toliko da se Erl više nije zadovoljavao samo onim što je trenutno u trendu, već je želeo da nagovesti šta javnost može da očekuje za pet ili deset godina.

Iz tog razloga, 1938. godine je posebno razvio model Buick Y-Job koji se smatra prvim svetskim konceptnim automobilom. Ono šta je razlikovalo Y-Job od ostalih modela je to što je nagovestio nove dizajnerske linije i tehnologiju za budućnost, a nikada ranije nije viđen sličan slučaj.

U spomenuto vreme je svaki novi model „preko bare“ nosio značku „X“ pa je Erl jednostavno izabrao sledeće slovo u američkom alfabetu i nazvao ga Y-Job. Dizajner je verovao da je aerodinamični stil budućnost, iako publika još uvek nije bila spremna da pređe na takvu strategiju tokom tridesetih godina.

Primera radi, Chrysler Airflow je doneo oduševljenje kada je debitovao 1934. godine, ali se prodavao veoma loše i tiho je ugašen posle svega tri godine na tržištu. Ali za njegov stil se nije postarao lično Erl već dvojica drugih dizajnera unutar tima. Njihova imena su Džordž Snajder i Džo Šemanski dok se za mehaniku pobrinuo inženjer Čarli Čejn. Sa dužinom od 5,3 metra, Y-Job je kompletiran početkom 1938. godine na bazi modela Century. Reč je o kabrioletu koji je delovao kao da je sa Marsa, onog momenta kada se pojavio u svim medijima.

Za početak, u poređenju sa tradicionalnim automobilima na ulicama iz navedenog perioda, bio je izuzetno nizak. Jedan od razloga za tako nešto je ležao u relativno malim felnama od 13 inča, ali i nedostatku „stepenice“. Zatim, zadnji deo je nosio nadimak „boat-tail“ i kao što mu ime kaže, bio je inspirisan stilom brodova.

Dok Y-Job nije bio prvi takav automobil i Auburn Speedster je imao slične linije desetak godina ranije, niko se nije usudio da ga ponudi na nekom većem modelu već je uglavnom bio rezervisan za sportiste. Celokupna školjka je razvijena od aluminijuma po uzoru na avione. Sve kvake su bile skrivene, kao i farovi, dok se krov spuštao pritiskom na dugme. Hromirane lajsne i velika značka na haubi su bili još neki detalji koje ćemo videti na američkim vozilima u posleratnom periodu. Trend sa spoljnim dizajnom je nastavljen i po pitanju enterijera i mnogi će reći da se cela slika odlično uklapala.

Ispod haube se krio poznati Buickov motor sa osam cilindara u linijskoj konfiguraciji zapremine 320 kubnih inča (5,2 litre). Dok je u modelu Century on razvijao 144 konjske snage, zahvaljujući većoj kompresiji u slučaju Y-Joba brojka je skočila na 200 „grla“. Automobil je originalno imao i manuelni menjač, ali je on vremenom zamenjen  modernijim automatskim, onda kada je takva tehnologija debitovala baš od strane General Motorsa 1939. godine.

Y-Job je predstavljen 1939. godine na Salonu automobila u Čikagu pod sloganom „automobil budućnosti“. Mnogi njegovi detalji su planirani za masovnu proizvodnju početkom četrdesetih godina, ali se onda desio već poznati rat, pa smo na prvi novi Buick čekali sve do 1949. godine.

Pošto je Y-Job bio potpuno funkcionalni četvorotočkaš, Erl ga je koristio kao svoje lično vozilo sve do ranih pedesetih godina. Uspeh sa konceptnim automobilima je kasnije nastavio sa modelom LeSabre. Y-Job će dugo godina biti parkiran u General Motorsovom hangaru pre nego što bude doniran muzeju Sloan u gradu Flint (američka savezna država Mičigen).

Posle toga je završio i u muzeju Henry Ford takođe u Mičigenu, a tu je i restauriran tokom osamdesetih godina. Tokom 1993. godine je vraćen kompaniji koja ga je napravila i u njenom vlasništvu se nalazi do današnjeg dana.

Y-Job je započeo trend koji proizvođači još uvek koriste i dan-danas, a da bi uvideli reakciju publike na nešto što planiraju tek za pet ili deset godina, i zbog toga je početkom ovog veka proglašen za jedan od najznačajnijih automobila u istoriji.

Ovakva priča nam još uvek potvrđuje koliko je General Motors nekada bio značajan i inovantan za industriju pre nego što se stvari otele kontroli početkom sedamdesetih godina. Ali to je priča za neki drugi put…

Zoran Tomasović

(269)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments