1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Chevrolet je planirao Corvette i sa četvoro sedišta
Zanimljivost dana: Chevrolet je planirao Corvette i sa četvoro sedišta

Zanimljivost dana: Chevrolet je planirao Corvette i sa četvoro sedišta

160
0

Chevrolet Corvette je američki sportista kom nije potrebno neko veće predstavljanje. Već duži niz godina važi za jednu od najboljih kupovina u svojoj klasi, i za onaj automobil koji je u stanju da nadmaši značajno skuplje rivale po pitanju performansi na stazi. Corvette je u proizvodnji još od 1953. godine i do sada je isporučeno preko dva miliona primeraka uglavnom sa istom konfiguracijom.

Sve do trenutne osme generacije, sportista se mogao kupiti kao kupe i kabriolet sa dvoje vrata i dvoje sedišta, iako je Chevrolet eksperimentisao sa nekim zaista drastičnim potezima. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na situaciju iz ranih šezdesetih godina prošlog veka, kada je malo falilo da „omiljeni američki sportista“ dobije i verziju sa četvoro sedišta.

Iako će Corvette kasnije steći veliki uspeh, malo ljudi zna koliko su rani počeci ovog četvorotočkaša bili teški. Prva generacija je stigla u izložbeno-prodajne salone 1953. godine sa benzinskim motorom sa šest linijskih cilindara i dvostepenim automatskim menjačem.

U spomenuto vreme tržište takvih vozila su uglavnom kontrolisale britanske firme, pa je u prve tri godine isporučeno tek 4.640 jedinica, Chevrolet je već bio spreman da se preda. Na sreću svih nas kojima „benzin teče kroz vene“, desila su se dva veoma bitna događaja koja će rezultirati da proizvodnja ipak bude završena.

Prvi momenat se dogodio kada je inženjer po imenu Zora Duntov preuzeo liderstvo nad timom, a u veoma kratkom periodu je dodao tehnološka rešenja kao što su V8 motor i manuelni menjač. Pitanje je da li bi i to bilo dovoljno da veliki rival Ford nije debitovao s modelom Thunderbird 1955. godine. Na papiru Thunderbird je imao sve one karakteristike koje Corvette nije, kao što su privlačan dizajn, standardni V8 motor i bogato opremljeni enterijer.

Niko nije bio iznenađen time što se prodavao u značajno većem broju, a pravi šok je usledio tri godine kasnije kada je Ford dodao i zadnja sedišta i osnovao kategoriju koja se zvala otprilike kao „lični luksuz“ (personal luxury). Takvi proizvodi su kombinovali karakteristike iz oba sveta. Bili su dovoljno moćni da prođu kao sportski automobili, a istovremeno opet luksuzni i udobni da im pozavide i premijum četvorotočkaši.

Do 1960. godine prodaja Thunderbirda se popela na brojku od 92.843 jedinica dok je Corvette jedva privukao deset hiljada kupaca. Iz tog razloga je formiran poseban tim s ciljem da prouči da li postoji mogućnost i da Chevroletov predstavnik dobije zadnja sedišta i postane deo priče zvane personal luxury.

O njemu se nije znalo gotovo ništa sve do nedavno, kada je General Motors konačno otvorio svoje arhive i prikazao neke fotografije koje nikada ranije nisu prikazane javnosti. Na njima možemo da vidimo drugu generaciju sportiste koja je debitovala 1963. godine i, s izuzetkom dimenzija zapravo se i ne razlikuje od serijskog modela. Iako liči na Corvette, šasija je prozajmljena od nekog drugog Chevroleta (ne navodi se od kog, ali je verovatno reč o Impali ili Bel Airu), a zatim je na nju ugrađena produžena školjka razvijena od laganih materijala.

Prema nekim izvorima, dužima vozila je produžena za oko 15 centimetara da bi se ugradila zadnja sedišta. Nepoznato nam je kakva je udobnost bila na zadnjom klupi, ali jedna od priloženih fotografija pokazuje dve odrasle osobe u tom delu, pa je možda plan i bio da se pruži prostor i komoditet većih vozila.

Nije nam poznato ni kakva je mehanika pokretala ovaj koncept. Model Corvette C2 se mogao naručiti samo sa V8 motorima zapremine od 327 kubnih inča (5,4 litre) pa sve do svemogućeg agregata nazvanog „Big Block“ sa 427 kubnih inča (7,0 litara), a najpopularnija je bila verzija sa 360 konjskih snaga.

Neke zanimljive detalje je doneo i sajt CorvetteBlogger. Kako na njemu piše, za kompletni razvoj se postarao legendarni Leri Šinoda koji je tokom šezdesetih godina prošlog veka bio zaslužan za neke od najmoćnijih izdanja, ne samo Corvette, već kasnije i Forda Mustanga i Torina. Ali, kada je njegov šef Čak Džordan seo na zadnja sedišta ranog koncepta, nisu mu se nikako dopala i odlučio je da ugasi projekat pre nego što ga je uopšte provozao.

Prema nekim pričama, Džordan (koji, ruku na srce, jeste bio visoka osoba) nije uspeo da izađe sa zadnjih sedišta bez da se ona prednja prvo uklone čime je veoma kratka karijera ovog automobila sa četvoro vrata bila ugašena. Nijedan prototip nije preživeo, pa ćemo pretpostaviti da je poslat pod presu, što je u navedenom periodu bio uobičajeni slučaj.

Uz sve to, popularnost Corvette druge generacije je bila dvostruko veća od prethodnika. Iako su brojke bile daleko od onih kojima se Thunderbird mogao pohvaliti, General Motors je opet bio zadovoljan pošto je imao kompletnu dominaciju na tržištu sportskih automobila.

A u borbi protiv Thunderbirda su odobreni neki drugi projekti kao što su Pontiac Grand Prix, Oldsmobile Toronado i Buick Riviera. Ali o njima neki drugi put…

Zoran Tomasović

(160)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments