Blic test: Citroen C3 Aircross 1.2 PureTech/110 Shine – „Leto je, a u srcu mi hladno…“

Ne, još uvek nisam „prolupao“ i počeo da slušam izvesnog Cobyja i njegov istoimeni „hit“, već samo provedoh par dana s ćerkom u restilizovanom Citroenu C3 Aircross, osuđen na njen izbor muzike! No, malo po malo uđe mi u mozak ova otužna melodija, uostalom parole su se lepo poklopile s opštim (ne)raspoloženjem, kišnim letom i činjenicom da na test vožnju nisam uspeo dobiti jedan od njegovih najvećih konkurenata, novu Opel Mokku.

Da, da, leto je, što dokazuju zatvoreni pres vozni parkovi, svi s izuzetkom nekadašnje grupacije PSA. Šta je tu je, u nemogućnosti da se „ogrebem“ za jedan pravi novitet, kao što je recimo Opel Mokka, zadovoljih se restilizovanim C3 Aircross, kog sam vam „na brzaka“ predstavio pre par meseci, na prezentaciji s juga Francuske.

Opel Mokka, kao i restilizovani Crossland X, sačekaće nažalost septembar, ukoliko ne i oktobar, iako se Mokka proizvodi upravo u fabrici Poissy, nadomak Pariza, gde uzimam test vozila. Na prepunom parkingu istih je k’o salate, ali, ukoliko je verovati atašeu za štampu kod Opela, za sada nijedan nije na raspolaganju u pres voznom parku…

Ništa dakle posebno novo i uzbuđujuće na testu, već samo jedan simpatičan i osvežen gradski krosover, pokretan dobro poznatim 1.2 Pure Tech/110, u sprezi s ručnim šestostepenim menjačem. Sasvim dovoljno za svakodnevno deplasiranje, po potrebi i za otisnuti se na „kraj sveta“, posebno jer i ostatak vozila poseduje neophodne kapacitete.

Verujem da nema potrebe podsećati vas da je ovaj mali Citroen u opticaju još od 2017. godine, većini vas verovatno je dobro poznat. Dakle pune četiri godine postojanja, dug period u automobilskoj industriji, te je posve normalno da su se u međuvremenu konkurenti namnožili (Renault Captur, Ford Puma, Nissan Juke, Opel Mokka, Mazda CX-30, DS3, Peugeot 2008).

Mlađi, atraktivniji i moderniji na izvestan način zasenili su C3 Aircross, kome nije ostalo ništa drugo do da pristupi jednoj ozbiljnijoj restilizaciji, uzevši u obzir da je još uvek rano za potpuno novi model. Rekoh restilizaciji mada bi bilo bolje upotrebiti izraz „facelifting“, uzevši u obzir da je uglavnom izmenjeno lice vozila.

Naime, aktuelna platforma ne dozvoljava uvođenje nekakve hibridne verzije i nove agregate, kao kod bratskog Peugeota 2008 (ovaj koristi moderniju CMP platformu), čime su tehnološke evolucije limitovane i ograničene uglavnom na estetske detalje i opremu. Kao što se može primetiti već na prvi pogled odnose se na prednji deo, sada totalno transformisan. Neko šaljivo reče da ga podseća na Dartha Vadera iz franšize Star Wars, i potpuno se slažem s njim! Pre restilizacije C3 Aircross krasili su veliki farovi, grupisani nisko u svetlosnu grupu, kod novog su sa sićušnim LED svetlima, dok su otvori za hlađenje motora veći i agresivnijeg dizajna.

Lično nalazim da je ovako postao mnogo privlačiji, gledan spreda deluje kao potpuno novi model, koji nije čak ni adoptirao aktuelni stil Citroena. Ne i iz drugih uglova, gde su izmene minimalne, po ugledu na unutrašnjost. Ovoga puta imao sam čitavu sedmicu da se dobro upoznam s njom, na promociji od pre par meseci za to nije bio dovoljno vremena.

Naime, prezentacije su više prilika za druženje, kontakte, razgledanje regiona, ukusne obroke, test vožnje se obave „na brzaka“, s automobilom se ima tek par sati za upoznavanje. Dakle iako je osnovni dizajn komandne table neizmenjen, primećujem upotrebu različitih materijala (plastike i tkanine kojom je dobrim delom obložena komandna tabla) i veći ekran za mutimediju od 9 inča, kao i novu centralnu konzolu između sedišta.

Sada ima mesta za odlaganje limenki ili časa s kafom, dok je ručna kočnica praktičnija za manipulisanje. U Citroenu navode i nova sedišta, kao i kod ostalih modela od sada su presvučena slojem dopunskog sunđera, otpornim na deformisanje. Nema šta, zaista su udobna, ali kao i kod C4, kada su u kombinaciji platno/guminirana veštačka koža, u letnjem periodu previše greju leđa i prouzrukuju preterano znojenje.

Uopšteno uzevši dizajn je više manje klasičan, već viđen, ovde ne treba očekivati čuvenu inovativnost Citroena, sve je praktično isto kao kod manjeg C3. Ovo ne treba uzeti kao manu, naprotiv, mnogi više vole pregledne klasične instrumente, eventualno potpomognute „head up“ digitalnim pokazivačem uz doplatu.

Praktični aspekt unutrašnjosti je dakle za pohvalu, svugde se može pronaći mesta za odlaganje sitnica, kao i za mobilni telefon, za koji je predviđeno bežično punjenje. U vrata staju uspravno dve velike flaše s vodom, plus ostaje prostora za recimo kesicu bombona ili čips.

Što se tiče pozicije za upravljačem nema nikakvih primedbi, sedi se blago povišeno, po ukusu – seniora! Željenu poziciju je lako pronaći, sedište i upravljač podešavaju se po svim pravcima. Preglednost je isto tako veoma dobra, uz to, prilikom parkiranja može se osloniti i na senzore napred i pozadi, kao i sistem kamera koja daje sliku od 360°.

Ništa posebno novo ni na zadnjoj klupi, iako je osetno tvrđa od prednjih sedišta, i dalje je dovoljno udobna. Prostora ne nedostaje čak ni za odrasle putnike, pod uslovom da je odgurnuta maksimalno unazad i da nema veliki panoramik krov (otvara se), kao u našem slučaju. Njegovom ugradnjom izgubi se 4-5 cm prostora za glave, nezgodno ukoliko su vam klinci „izđikljali“ preko noći.

Dakle zadnja klupa postavljena je na klizačima s hodom od 15 cm, dok je naslon podeljen u odnosu 40/20/40,  oboranjem centralnog dela oslobađa se prostor zgodan za transport skija i dužih predmeta. Nagib naslona se isto tako podešava, a kada se obori i podigne polica u prtljažniku, dobija se potpuna ravna površina.

Sve u svemu maksimalna zapremina kreće se između 410 i 520 l, no kada je klupa pomerena maksimalno ka napred, gotovo da dodiruje naslone prednjih sedišta. Ništa dakle od transporta odraslih osoba u ovakvim okolnostima, eventualno samo dece nižeg uzrasta.

Spomeniću još i integrisane zavesice za zaštitu od sunca, priključak za 12 V, rukohvate na plafonu za 4 osobe, džepove na poleđini prednjih sedišta… U dnu prtljažnika ima mesta za rezervni točak, ukoliko je redukovanih dimenzija ne smanjuje njegovu zapreminu.

Mali talentovani

Pored dizela 1.5 BlueHDi 110/120 ks, Citroen je u ovaj gradski krosover ubacio dobro poznati trocilindarski 1.2 PureTech. Bez turbo punjača u najslabijoj verziji razvija 82 ks (nije u ponudi na našem tržištu), a uz njegovu pomoć 110 i 130 ks. Pozabavili smo se slabijim od 110 ks, kao što rekoh posve na visini zadatka u vozilu od nepunih 1.200 kg.

A kako nije sve samo u „konjima“ već i u obrtnom momentu, sa 205 Nm može se reći da je i dovoljno „pun“. Ubedljivo prima gas ispod 2.000 obrtaja, da bi se sa zadovoljstvom zavrteo i do 6.000 o/min. U nižim ne odaje da se radi o trocilindarskom agregatu, tek u višim javi se poznatim promuklim zvukom, nikada preterano neprijatnim.

Što bi rekli „puna kapa“ za C3 Aircross, više mu zaista ni ne treba. Na prezentaciji sam isprobao i snažniji s automatskim menjačem EAT6 (za EAT8 nema dovoljno mesta ispod haube), lično smatram da nije neophodno potrošiti više, posebno jer je ručni šestostepeni menjač na visini očekivanja. Po pojavljivanju bio je petostepeni, sva sreća pa ga u Citroenu zameniše, čime je postao prijatniji za upotrebu i s bolje odmerenim prenosima.

Želim da kažem da su kraći, računajući i šesti, zbog čega se na auto-putu motor vrti na bezmalo 3.000 obrtaja. Ništa strašno, nivo decibela u kabini je i dalje nizak, kao i prosečna potrošnja od nepunih 7 l (6,9).

Jednim delom zahvaljući fluidnom saobraćaju, kako to i priliči avgustu mesecu. Ovo je period koji vozači najviše vole, francuska prestonica bukvalno se isprazni. Upravo zbog toga po gradu ne prebacih 9 l, dok se na otvorenom putu motor zadovoljava s nekih 5,5 do 6 l.

Tim bolje, prazni putevi ohrabrili su nas da više puta skoknemo do vikendica naših prijatelja, udaljenih i do 80 km. Ostaviše nam ključeve da svratimo dok nisu tu, proverimo da li je sve u redu, pokosimo travu, oberemo po koju voćku i paradajz… Naravno i da malo pecam i roštiljam (brvnara na jezeru), pošto od zemlje imamo samo 5-6 saksija s cvećem u stanu!

Dakle u svakodnevnoj upotrebi ovaj Citroen ističe se opštom udobnošću, reklo bi se sve je u superlativima. Uslovno rečeno „problem“ nastupa kada se potera „muški“, t.j kada vozač poželi da malo imimtira čuvenog Sabastiena Loeba (devet puta zaredom svetski šampion u reliju s Citroenom C3), za šta nas C3 Aircross zaista nije predviđen.

Malo zbog povišenog težišta i velikog klirensa, malo usled mekano podešenog ogibljenja, snažno se ljulja i naginje u krivinama. Bolje je dakle smiriti ritam jer se tako obuzda i potrošnja, kada se forsira svaki trocilindarski agregat ima tendenciju da preterano troši. Na auto-putu nema se mnogo izbora, ko se pridržava ograničenja neka računa na nekih 7 litara.

Rezultat je globalno uzevši pozitivan, ko prelazi do desetak hiljada kilometara godišnje nema razloga da posegne za dizelom, skupljim za 1.500 evra. Naprotiv, ukoliko je to slučaj, s potrošnjom nižom u proseku za 1,5-2 l, ovaj postaje veoma interesantan, posebno jer spada među najbolje agregate u kategoriji.

Kao što možete videti na fotografijama poterah ga malo zemljanim putevima i požnjetim poljima, jer Bože moj, ipak se radi o jednom krosoveru, zar ne!? Može, dozvoljeno je, ali nije to ipak nikakvo terensko vozilo, a i odsustvo sada poznatih amortizera s hidrauličnim zaustavljačem, tzv. Progressive Hydraulic Cushions (nalazimo ih kod C4 i C5 Aircross, ne i kod C3 Aircross), oseća se kada se naleti na jaču rupu.

Pre svega zadnje ogibljenje zna bolno da prenese šok na kičmene pršljenove putnika, za šta su jednim delom krivi niskoprofilni pneumatici dimenzija 215/50 R17. Uostalom ne znam šta ovi traže na vozilu, posebno jer su predviđeni isključivo za put, što je kontraproduktivno s ovde ugrađenim dispozitivom Grip Control.

Sećate se, radi se o elektronskom sistemu koji optimizuje kontakt s podlogom u različitim uslovima vožnje (pesak, blato, klizav put), u saradnji s njim daleko je efikasnije imati nekakve miks gume. Posebno jer je predviđen još jedan veoma efikasan sistem, koji prilikom jakog spusta automatski ograničava brzinu kretanja na 10 km/h. Proverih na suvoj podlozi, funkcioniše, ali obeven u letnje „cipele“ na klizavoj bi sigurno proklizao.

Malo po malo dođosmo i do cene, Citroen Srbija ga od pre neki dan ima u ponudi. Kao po običaju uvoznik se adaptirao slabijoj kupovnoj moći domaćih vozača, dakle nije uzeo u obzir tvrdnje dobro nam poznatih političara da je Srbija postala „ekonomski tigar“… Tim bolje, uzevši u obzir opšte kvalitete i bogatu serijsku opremu, čak i za osnovnu verziju (za automatski klima uređaj se ipak doplaćuje 250 evra), suma od 16.490 evra deluje mi posve opravdana.

Nasuprot njemu je voženi u najvišem završnom nivou Shine, za koji treba 18.290 evra, odnosno još oko 2.000 evra ukoliko se doplati za nekoliko atraktivnih opcija (head up pokazivač, metalizirana boja, kontrola trakcije, naplaci od 17 cola, Pack modularnost).

No, naš C3 Aircross i dalje je ubedljivo jeftiniji od mnogih konkurentskih krosovera, od bratskog Peugeota 2008 (isti motor i slična oprema), za najmanje 3.250 evra (početna cena od 19.740 evra). OK, ovaj je moderniji, da ne kažem aktraktivniji, ali u svakodnevnoj upotrebi ni po čemu superiorniji.

Dakle, u estetskom smislu restilizacija C3 Aircross je značajna i dobrodošla, i kao takva trebalo bi da održi dobar ritam prodaje. Do sada je pronašao put do srca 330.000 kupaca, i to nije rekord (Captur i 2008 su ispred njega), ali je dokaz velikog interesovanja francuske „publike“.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Uspešna restilizacija prednjeg dela, udobnost, odnos spoljašnje dimenzije/unutrašnji prostor, praktični aspekt, prijatan i performantan agregat, cena
	Loše strane:
	Previše mekano ogibljenje za dinamičnu vožnju, bez novih agregata,  platforma starije generacije, osetljivost na bočni vetar

(3634)