Za udaju doteran najređi Moskvič Buratino

Jedan od samo dvanaest preživelih primeraka modela Moskvič 401-422, s umilnim nadimkom Buratino, upravo je u Moskvi spremljen za novog gazdu. Kombi 401-422 koristi karoseriju izrađenu jednim delom od metala, a drugim od drveta. Proizveden je 1954. godine, dok je nedavno prošao kroz temeljnu restauraciju čiji je sastavni deo bilo i farbanje. Ponuđen je na prodaju preko ruskog sajta Drom.ru.

Na kilometar satu šarmantnog klasika s istoka Starog kontinenta stoji podatak o prevaljenih 78 hiljada kilometara. Prodavac je ubeđen da će za ovaj klasik da inkasira sumu od 1.990.000 ruskih rubalja, što u „našim parama“ iznosi oko 22.200 evra. Nenamerno, saznasmo iz ruskih medija da je to novac kojim se u toj zemlji kupuje nova Toyota Camry, dok kod nas dodaš još malo… I, eto ti ga hibridni Yaris, potpuno nov.

Da se vratimo mi našem Moskviču, daleko je Japan. Zanimljiv je detalj koji otkriva da ovaj automobil ipak nije bio „čistokrvno“ sovjetsko čedo, kao što se smatra na osnovu vizuelnih informacija iz prvog pogleda.

Naime, Josif Staljin je lično izabrao Opel Kadett koji je Crvena Armija zarobila kao ratni plen i naredio svojim inženjerima da ga „precrtaju“. Moskvič 400/401 su dakle razvili, ne samo sovjetski radnici, već i mnogi iz Nemačke koji su poslati na istok po završetku Drugog svetskog rata. Nemački mališa nije impresionirao samo Sovjete već i Francuze, pa se njegova „imitacija“ može primetiti i u vidu modela Renault Juvaquatre.

Kombi koji je utemeljen na modelu Moskvič-401 je bio subjekt proizvodnje Moskovskog malog automobilskog zavoda (MZMA) u periodu između 1949. i 1956. godine.

Tokom tih sedam godina montaže je sklopljen u kontigentu većem od jedanaest hiljada jedinica, ali Buratino nije bio namenjen prodaji. Najčešće su ovakvi „kamiončići“ završavali u sovjetskom Ministarstvu komunikacija gde su korišćeni kao transportna sredstva za pošte i kase za metalne novčiće, kovanice koje su se koristile za telefonske govornice.

Buratino je bio sposoban da ponese od 200 do 250 kilograma tereta i posedovao je troja vrata. Dvoja vrata su bila smeštena na klasičnim mestima, to jest na bokovima (za vozača i njegovog kompanjona) dok su treća vrata bila dvokrilna i nalazila su se na krmi kombija.

Autor oglasa je naveo da je okvir za karoseriju izrađen od breze, a spojen specijalnim lepkom i šrafovima. The author of the ad dips that the body frame is made of birch, assembled with special glue and bolts. Paneli na karoseriji su izrađeni od dekorativne impregnirane šperploče od bakelita i sa spoljne strane su premazani.

Kombi pokreće mali benzinski motor koji iz radne zapremine od 1,1 litra izvlači 26 konjskih snaga. Takav agregat se dopunjuje s trostepenim ručnim menjačem, dok se sila svih 26 kopitara šalje na zadnju osovinu.

Tokom 2019. godine su se mogli pročitati izveštaji u kojim je navođeno da je samo šest primeraka ovog modela preživelo, ali su u međuvremenu, očito na noge stavljeni još njih nekoliko, kako smo i naveli u uvodnom pasusu.

AutoRepublika

(401)