1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Henri Ford (ni)je izmislio pokretnu traku
Zanimljivost dana: Henri Ford (ni)je izmislio pokretnu traku

Zanimljivost dana: Henri Ford (ni)je izmislio pokretnu traku

540
2
Podelite sa prijateljima:

Priča nam je svima poznata, zar ne? Kako i ne bi bila kada je ispričana toliko puta, a obično se zasniva na tvrdnji da je Henri Ford bio otac moderne pokretne trake i da je omogućio svakoj osobi širom sveta da poseduje automobil. Situacija je retko kada tako crno-bela, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na osobu koju mnogi smatraju pravim tvorcem pokretne kratke u automobilskom svetu i njegovim četvorotočkašem koji je započeo „masovnu“ proizvodnju.

Ime Rensom Olds je relativno nepoznato izvan Sjedinjenih Američkih Država, ali ga Jenkiji vide kao jednog od pionira automobilske industrije. Rođen je 1864. godine u američkoj saveznoj državi Mičigenu i odrastao u porodici koja je zarađivala za hleb proizvodnjom i održavanjem parnih motora.

Osnovao je firmu Olds Motor Vehicle Company 1897. godine, a dve godine kasnije je prodao firmu imućnom industrijalcu Semu Smitu. Rensom je ostao na poziciji direktora i krenuo sa razvojom prototipova. Napraviće ih jedanaest do 1901. godine sa pogonima na benzin, struju i paru.

Nažalost, fabriku u Detroitu je zahvatio veliki požar iste godine i svi prototipovi su uništeni sa izuzetkom jednoga pod imenom Curved Dash. Rensom je video takvu (ne)sreću kao znak od Boga da Curved Dash uđe u serijsku proizvodnju i to se desilo iste godine u novom fabrici.

Kompanija će dobiti oko 300 narudžbi pre nego što je ijedan od njih uopšte krenuo sa proizvodnjom. Koštao je 650 dolara ili nešto više od 21 hiljadu „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Pokretao ga je benzinac s vodenim hlađenjem sa jednim cilindrom i pet konjski snaga, što je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 32 km/h. Prve godine fabriku će napustiti 425 primeraka.

Rensom je zaključio da je izgubio veliki broj mušterija zato što nije mogao da napravi dovoljan broj jedinica na vreme, pa je odlučio da nešto uradi povodom toga. Spomenućemo da je proizvodnja u navedenom periodu bila izuzetno spora i kompanije bi kupovale delove od dobavljača, a zaposleni bi onda uzimali potreban deo iz određene prostorije i ugrađivali ga na automobil.

U proseku je bilo potrebno više od 90 sati da se kompletira jedan četvorotočkaš. Rensom je zaključio da je takav način poslovanja neefikasan i zaključio da bi proces funkcionisao mnogo bolje ako bi svaki radnik imao određeni zadatak koji bi ponovljao iz dana u dan.

I zbog čega onda Rensom Olds danas nema ono poštovanje kao Henri Ford? Postoji jedna velika razlika između dve firme, iako je generalna ideja praktično ista. Naime, u slučaju Oldsa, pokretna traka se nije pomerala već su to radili zaposleni.

U svakoj prostoriji bi se pravio po jedan automobil, a svaki od radnika bi imao samo jedan zadatak. To znači, primera radi, da bi jedan zaposleni ugrađivao samo sedišta i ništa više, a kada bi to uradio na jednom Curved Dashu, napuštao bi prostoriju i ponavljao isti posao na svakom sledećom automobilu. Na taj način su smanjivanje šanse za greškom pošto svaki od radnika nije morao da ima veliko znanje već dovoljno samo za jedan specifičan i konkretan posao.

Takav način poslovanja je dozvolio firmi Olds da poveća obim proizvodnje na 2.500 jedinica 1902. godine, a pet godina kasnije, kada je poslednji Curved Dash sišao sa trake, fabriku će napustiti oko devetnaest hiljada primeraka. To je bilo dovoljno da se okiti titulom prvog masovno proizvedenog automobila u istoriji.

Rensom će da napusti firmu koju je osnovao 1904. godine, a kupiće je General Motors četiri godine kasnije i preimenovati u Oldsmobile. Ova kompanija će da posluje sve do 2004. godine i postaće jedini američki gigant koji je prodavao četvorotočkaše tokom tri veka.

Ne sumnjamo da je Henri Ford znao za Rensoma i voleli bismo da vam možemo reći da ga je inspirisao da krene istim putem, ali nismo sigurni koliko bi takva tvrdnja bila istinita. Razlog leži u tome da Henri nije bio zaslužan za pokretnu traku ni u samom Fordu, već je to uradio čovek po imenu Vilijam Klan.

Kao jedan od menadžera za proizvodnju, Klan je posetio klaonicu u Čikagu i uvideo sistem koji će kasnije da primeni u Fordu, a to je da radnik sve vreme stoji na jednom mestu i radi samo jedan posao, dok se automobil (ili u slučaju klanice – svinja) pomera na pokretnoj traci.

Moraće proći dugi niz godina pre nego što je ubedio Henrija da bi takav sistem mogao da funkcioniše i u automobilskom svetu, a prva Fordova pokretna traka će krenuti sa radom 1913. godine (pet godina nakon što je Model T debitovao).

Pokazaće se punim pogotkom pošto je bilo moguće napraviti novi automobil za svega devedeset minuta, a godišnja isporuka će preći brojku od milion primeraka. Upravo će takav način poslovanja omogućiti firmi da značajno snizi cenu vozila i da isporuči, u to vreme rekordnih petnaest miliona jedinica do 1927. godine.

To je donelo neke druge probleme, kao što su recimo nezadovoljni radnici koji bi se „ubijali od dosade“ obavljajući jedan isti zadatak na stotine (ili hiljade) puta dnevno, a Henri ih je motivisao tako što im je ponudio tada nečuvenu dnevnicu od pet dolara. O tome smo ranije i pisali.

Na kraju dana zaključite ko je otac pokretne trake u automobilskom svetu. Rensom Olds je prvi uvideo problem i našao soluciju gde bi svaki radnik imao poseban zadatak dok je Henri Ford, uz pomoć svog menadžera, podigao ideju na značajno viši nivo.

Jedno je sigurno, a to je podatak da su oba čoveka promenila način masovne proizvodnje i automobilski svet nikada više nije bio isti.

Zoran Tomasović

(540)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

2 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Matija

Tekucu traku izmislio je onaj koji ju je prvi pustio u rad. Kao i svaka druga ideja i ova takodje ima svoju evoluciju i varijante.

Dosada na tekucoj traci – vecina ljudi sa nizim obrazovanjem ili bez njega ne zeli da razmislja, radi zato sto mora i zato im monotonija trake ne smeta. Rutinski pokreti omogucavaju visok kvalitet montaze. Ko zeli vise razonode u radu neka trazi sebi drugi posao.

Veoma informativan clanak, zahvaljujem redakciji!

MRN

Odličan članak.
Fala