Situacije u kojima je proizvođač prinuđen da prizna svoju grešku i obavesti vlasnike o propustu, prava su glavobolja za zaposlene u odeljenjima za odnose s javnošću automobilskih kompanija. Od njih se stalno traže lepe priče i lepe vesti u medijima o kompanijama za koje rade, pa se to tako prenosi do novinara, pri čemu se ljudi iz PR službi često zaborave da su oni ti koji primaju platu od proizvođača, a ne i njihove kolege iz medija.

Kako bilo, to je glavni razlog zašto redakcije medija ne dobijaju obaveštenja o kampanjama povlačenja vozila od samih kompanija, već po pravilu u tome bivamo obavešteni na sajtovima zvaničnih regulatornih tela, kakvo je u Americi Nacionalni organ za bezbednost saobraćaja na putevima (National Highway Traffic Safety Administration – NHTSA), ili u Rusiji na primer, Rosstandart,

Istraživači iz pomenute poslovne škole su analizirali 3.117 kampanja opoziva u 47 godina dugom periodu, a koje su inicirali najvećih šest proizvođača u Americi: Chrysler (kasnije FCA), Ford, General Motors, Honda, Nissan i Toyota. Sveobuhvatnu verziju bismo morali da platimo, ali para za te namene nemamo, pa vam prenosimo ono što je dostupno sa zvaničnog vebsajta škole, a što su preneli i magazini Car and Driver i Kolesa.

Elem, da pojasnimo šta to znači “proglašenje opoziva u grupi” što je bio tročetvrtinski epilog. Naime, čeka se da prvo jedan proizvođač objavi pokretanje kampanje (čitaj “priznanje greške”), da bi se neposredno potom oglasili i svi ostali koji su imali sličnu temu da podele s javnošću. Poenta takvog postupanja jeste da se što je moguće u većoj meri umanje efekti negativnog publiciteta, koji nužno ovakve okolnosti privlače, i to tako što bi se negativan imidž razdelio među svim “opozivarima”. Život je pokazao da je onaj koji je pokrenuo talas opoziva pretrpeo i najveću štetu, kao i da je vrednost akcija te kompanije najviše propatila na kratak rok. Istraživači su čak izračunali da je “ovan predvodnik” podneo za 67% veću žrtvu od ostalih “loših đaka”.

Sada ide možda i najzanimljiviji deo, a prema njemu je u ulozi predvodnika najčešće bila Toyota (37%), dok su drugi proizvođači preuzimali inicijativu u samo 5 do 9% situacija. Dakle, nakon što bi Toyota rekla šta je i gde zgrešila, nastupio bi jak priliv potrebe da se pročisti duša i telo, i kod ostalih marki.

Prosečno trajanje proglašenja opoziva u krdu bi iznosilo oko 34 dana, i u tom period je obnarodovano oko 7,6 poziva na korektivnu intervenciju. Tokom izveštajnog perioda, registrovana je pojava ukupno 266 klasterskih opoziva, uz prosečnih 16 dana pauze između pojedinačnih objava proizvođača.

Istraživači su skrenuli pažnju regulatornim telima da se malo bliže zainteresuju za pokrenutu temu jer od ispravnosti vozila direktno zavisi i bezbednost saobraćaja, a reagovala je NHTSA odakle je i stigla izjava da će razmotriti koja bi prateća akcija mogla biti adekvatna.

AutoRepublika