Zanimljivost dana: Kako je američki policijski „uljez“ postao deo japanske kulture
Japanci su jedna od najponosnija nacija na svetu i ide priče da nikako ne vole strance. Oni koji poznaju njihovu kulturu će vam reći da su izuzetno hladni prema komšijama, i da ih preterano ne interesuje šta drugi rade već vole svoje bez obzira da li je superiornije u poređenju sa konkurencijom. Znajući sve to, nastaje pravi šok kada saznamo da je tokom sedamdesetih godina prošlog veka, ulicama Japana krstario policijski presretač i to iz države koju narod iz zemlje ulazećeg Sunca možda „najmanje voli“ (i to iz opravdanih razloga rekli bismo, jer su im Jenkiji ipak bacili dve atomske bombe).
Reč je o Fordovom velikanu s ozankom Mustang Mach 1 iz 1973. godine koji je punih jedanaest godina bio u službi policijskih snaga grada Točidzi.
Informacije koje postoje na internetu su uglavnom na japanskom jeziku, a autor ove priče je nekako uspeo da sklopi ovu zanimljivost dana, zahvaljujući prevodiocu sa sajta Google. U suštini, nemojte mi zameriti ukoliko nešto što napišem nije celokupna istina.
U svakom slučaju, Fordovi izložebno-prodajni saloni u Japanu su samo jednom zvanično nudili Mustang, i to u periodu od 1971. do 1973. godine. Reč je o najvećim Mustanzima u istoriji, razvijenim od strane čoveka po imenu Banki Knudsen, koji se proslavio glomaznim vozilima u General Motorsu pa je smatrao da bi identična strategija mogla da prođe i kod Forda.
Američki proizvođač vozila je nudio sva tri dizajnerska stila u Japanu (fastbek, kupe i kabriolet), ali samo s ugrađenim V8 motorom zapremine 429 kubnih inča (7,0 litara).
To nas dovodi do uprave grada Točidzi, koji se nalazi oko 100 kilometara severno od Tokija, i trenutno je dom oko 160 hiljada stanovnika. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka se desila najezda prvih japanskih pristupačnih sportskih automobila kao što su Nissan Skyline i Toyota Celica, pa su državne vlasti tražile brze policijske presretače da im stanu na put.
Iako je Ford očekivao da će većina vlasnika Mustanga postati vojnici u američkim vojnim bazama, na iznenađenje mnogih je stigla narudžbina i za policijske jedinice. Nepoznato je koliko njih je korišćeno za takve svrhe (većina izvora smatra da je reč o brojci od sedam primeraka), a do današnjeg dana je preživeo samo jedan, i možete ga videti na priloženim fotografijama.
Reč je o modelu Mach 1 iz 1973. godine koji je opstao u službi sve do 1984. godine. Preživeo je samo zahvaljujući podatku da je preprodat pred penziju, a zatim ga je neko uvezao u američku saveznu državu Kaliforniju. Tu ga je kupio čovek po imenu Mark Vilson i primetio neke čudne detalje.
Primera radi, pozicija antene je pomerena, a dodati su i mnogi japanski detalji, po čemu je Vilson zaključio da poseduje zaista retki primerak. Nepoznato je šta se desilo sa ostalima, a nije bila retkost da budu preprodati privatnim kupcima u Australiji. Naime, Japan ima izuzetno stroge zakone po pitanju uvoza inostranih automobila i porezi, odnosno dažbina kojim je opterećen njihov uvoz su izuzetno visoke, pa su prodavani kupcima u Australiji i Americi.
Ipak, i dalje je nepoznato zašto su „momci u plavom“ koristili konkretno Mustanga. Ovaj američki mišićavi automobil je razvijao 260 konjskih snaga, što je bilo dvostruko više nego spomenuti Skyline i Celica, ali je istovremeno takođe bio daleko teži s izuzetno lošim ponašavanjem u krivinama.
Pretpostavljamo da bi neki japanski sportista jednako dobro obavio posao, ali to nije ni bitno. U Japanu još uvek postoji legenda o crno-belom Fordu koji je na autoputevima jurio sve one koji su kršili zakon i stigao je iz ne baš omiljene države za Japance.
Ako ništa drugo, zainteresovao je građane na Ostrvu da obrate pažnju i na američke automobile i osnuju male, ali lepe klubove vernih ljubitelja takvih četvorotočkaša.
Zoran Tomasović
(1088)
Zanimljivo, jedina stvar koja mi nije jasna je pozicija volana tj vozača.