Istočnonemački automobil Wartburg ostao je u senci manjeg i poznatijeg Trabanta, ali su u svoje vreme desetine hiljada ovih prilično uspešnih vozila sa dvotaktnim motorom saobraćale i putevima nekadašnjeg istočnog bloka, pa i u Jugoslaviji. Proizvodnja ovog modela započeta je pre tačno 70 godina.
Poput svog „mlađeg brata“, i popularni Wartburg ostavljao je za sobom oblake dima karakteristične za dvotaktne motore, ali je istovremeno vlasnicima pružao pouzdanu i dugotrajnu službu. Prvi automobil istočnonemačke fabrike nazvane po zamku iznad grada Ajzenaha, sa oznakom 311, ušao je u serijsku proizvodnju u januaru 1956. godine.
Pre no što nastavimo, da podsetimo da je na početku rada ovoga portala naš Zoki napisao istoriju istočnoevroskog Audija…
Poreklo ovog automobila može se pratiti sve do perioda pre Drugog svetskog rata, kada je kompanija DKW razvijala moderno koncipiran mali automobil, zamišljen kao odgovor na tadašnje nemačke narodne automobile, poput predratne verzije Volkswagena Bube, tada poznate pod nazivom KdF Wagen.
Proizvodnju DKW-a prekinuo je rat, ali se kompanija kasnije vratila ovom projektu. Dok se u Zapadnoj Nemačkoj automobil proizvodio pod oznakom DKW F89, u istočnonemačkom Ajzenahu nastajao je u okviru koncerna Industrieverband Fahrzeugbau pod imenom IFA F9.
Iz male IFA-e sa dva vrata, prvi Wartburg je, pored pogonske jedinice, dvotaktnog trocilindarskog motora zapremine 900 cm³ i snage 27 kW, preuzeo i rešenje sa prednjim pogonom i oslanjanjem. Konačni Wartburg 311, koji su inženjeri fabrike u Ajzenahu u početku razvijali u strogoj tajnosti, i danas se smatra jednim od najelegantnijih automobila istočnoevropskog porekla.
Automobil zaobljenih linija proizvodio se u više karoserijskih varijanti. Osnovu je činio sedan sa četiri vrata, ali su postojale i verzije karavan, kupe i kabriolet. Danas Wartburg 311 važi za cenjen kolekcionarski primerak, a očuvani modeli se u Nemačkoj prodaju po visokim cenama.
Devet godina nakon predstavljanja modela 311, u proizvodnju je uveden prelazni tip poznat kao Wartburg 312. On je zadržao karoseriju starijeg modela, ali je dobio podvozje budućeg Wartburga 353. Ukupno je u svim varijantama ovog vozila proizvedeno oko 300.000 primeraka.
Naslednik, Wartburg 353, predstavljen je javnosti deset godina nakon modela 311, na sajmu u Lajpcigu 1966. godine. Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će ovaj model, uz tek manja unapređenja, ostati u proizvodnji gotovo punih 25 godina.
Karoserija novog Wartburga izgubila je gotovo svu eleganciju prethodnika, njeni oblici najviše su podsećali na nekoliko međusobno spojenih kutija. Ipak, zadržan je prostran enterijer, a model se nudio kao sedan, karavan, a kasnije je razvijena i pikap verzija.
Nažalost, zadržan je i sve zastareliji dvotaktni motor. Iako su konstruktori u NDR radili na više predloga novih pogonskih jedinica, uključujući i Vankelov rotacioni motor, kao i na razvoju potpuno novog automobila, svi ti projekti su vremenom propali.
Već 1968. godine u razvojnim odeljenjima VEB Automobilwerk Eisenach nastao je prototip Wartburgovog kupea sa potpuno novom plastičnom karoserijom i Renaultovim motorom. Međutim, saradnja sa francuskim proizvođačem nikada nije realizovana, a bez uspeha je okončan i višegodišnji projekat zajedničkog automobila Istočne Nemačke i Čehoslovačke.
Od tih ambicioznih planova danas je ostalo tek nekoliko usamljenih prototipova u muzejima u Češkoj i Nemačkoj. Novi motor Wartburg je, slično kao i njegov verni pratilac Trabant, dobio tek na samom kraju karijere, 1988. godine.
U pitanju je bio motor zapremine 1,3 litra iz proizvodnje Volkswagena. Iako je zbog njega automobil morao biti značajno redizajniran, ni nova pogonska jedinica nije mogla da spase zastareli model, kojeg je ukupno proizvedeno gotovo 1,4 miliona primeraka. Poslednji Wartburg 1.3 napustio je fabriku 10. aprila 1991. godine.
Proizvodnja automobila u Ajzenahu ima dugu i bogatu tradiciju. Prvi automobil sa imenom Wartburg nastao je još 1898. godine po francuskoj licenci. Početkom 20. veka fabrika je počela proizvodnju automobila marke Dixi, a 1928. godine čitavu kompaniju preuzeo je BMW.
„Bavarci“ su se u Ajzenahu proizvodili sve do 1942. godine, kada je prednost data ratnoj proizvodnji avionskih motora za Luftvafe. Nakon rata, grad se našao u sovjetskoj okupacionoj zoni, a oštećena fabrička oprema bila je predviđena za transport u Sovjetski Savez, kao i u slučaju mnogih drugih nemačkih fabrika.
Ipak, proizvodnja automobila je na kraju obnovljena. Iz fabričkih hala su u početku izlazili predratni BMW-ovi modeli, ali od 1951. godine pod oznakom BME, jer je BMW u Zapadnoj Nemačkoj obnovio proizvodnju i zaštitio prava na svoje ime. Svi „BMW“ automobili proizvedeni između 1945. i 1951. godine zapravo potiču iz Ajzenaha.
Sredinom pedesetih godina fabrika je dobila novo usmerenje i preorijentisala se sa luksuznih šestocilindarskih modela na dvotaktne automobile marke IFA, namenjene širem krugu kupaca. Automobilska industrija ipak nije napustila Ajzenah ni posle 1991. godine, danas se u blizini grada, u okviru koncerna Stellantis, proizvode automobili marke Opel.
AutoRepublika
(3349)
Nekom prilikom pre puno godina mi rođak dade njegov Varburg da ga dovezem iz sela nekih 20 km. Seoski put, lagana vožnja nepoznatog auta. Ubrzanja spora, ali ko to gleda. Ulaskom u grad menja se dinamika vvožnje. Treba ubrzati pratiti tempo drugih, ali treba i zaustaviti…e to ću pamtiti…kočim nogom, pa se odupirem od sedišta, bukvalno celim telom…kočnice bez serva su mi ostale u pamćenju.
Inače, auto rođen za habanje, prevoz svega i svačega.
Uf S mile, to je bila avantura; ali imao je disk kočnice, koliko se sjećam iz ondašnjih reklama, kao i “diferencirano” kočenje sprijeda-straga ovisno o opterećenju… i mrtvi hod, kao kod bicikla.
Prvo se sećam da sam bio upozoren. Držao debelo odstojanje. Znam da se sa servo kočnicama, koči „iz zgloba“ stopala. E ovde sam kočio iz kukova, celim donjim telom 😀.. Naravno, neiskustvo, i nesigurnost. Rođak ga je vozio potpuno normalno. Imam još jedno sećanje na Warburg. Davno bi, tip otvori prvi diskont pića u gradu. Naravno sve što je mogao, razvozio je svojim warburg karavanom. Prođe par godina, on lepo zaradio, ali kola ne menja.. Počnu drugi da ga bockaju, pare samo padaju a ti voziš warburg. Dugo je uspevao, ali na kraju popusti….i kupi Pasata karavana…. I to dosta… Pročitaj više »
Imam nekoliko Wartburga, godišta su od 77 do 91.Dva su uredno registrovana i voze se svakodnevno, dvotaktni karavan 88god.i limuzina 1.3 90god. sa pogonom na TNG koji je prešao 275 hilljada.Oba su u odličnom i potpuno originalnom stanju.
Čuvaj ih, retki su. Raste im cena.
Čuvaću ih svakako, ali mi cena nije bitna, jer to je auto uz koji sam odrastao.Vozim ga skoro 30 godina i nadam se još toliko
Predlog za jedan restomod – u karoseriju Wartburga ubaciti kompletnu pogonsku grupu Lade Nive. Bio bi to interesantan SUV, 4×4!
Prvu generaciju nisam nikada video ili se ne secam. Zato ovu drugu, sa glatkom cetvrtastom karoserijom dobro pamtim. Bio je to jednostavan i robustan auto, sasija i cetiri nezavisno vodjena tocka, u vreme kada su mnogo „moderniji“ evropski imali pozadi krutu osovinu sa lisnatim oprugama, pruzali su tehnicke mogucnosti za jedan pravi SUV! Na zalost, u to vreme ta tri carobna slova jos nisu bila izmisljena!
Po prirodi volim jednostavna, robustna i svrsishodna vozila, zato sam siguran da bi jedno novo vozilo sa istim konceptom danas bilo veoma trazeno! Cudi me da VW nije nastavio njegovu lozu!
Tamo neke godine tast je imao karavan vartburga, samo ga je on vozio, sećam se jake šasije ispod karoserije, pošto smo menjali lim na patosu ispod vozačevog sedišta. Previzio je sve i svašta, pravi šleper.
U svoje vreme Wartburg je bio nesto malo skuplji od tada popularnog Fice a jeftiniji od Zastave 101 a pruzao je mnogo vise od tadasnje konurencije sto se tice putnickog a i tovarnog prostora.Rado su ga vozile porodice sa skromnijim budzetom kao i manje radnjice ,piljare ,privatnici pa i vocari i povrtari sirom stare SFRJ.Govorim iz bas velikog iskustava sa ovim vozilima iz cuvenog IFA kombinata a posebno Wartburzima jer mi je i otac specijalizirao i bio jedan od vodecih majstora bivse zemlje..Imao sam priliku da ih dosta popravljam uz oca a i prve voznje i ucenja na tim Wartburzima… Pročitaj više »
Nazalost bas tako.Iako je sa VW imao samo kooperantsku saradnju oko benzinskog motora 1272ccm ,posle raspada Istocne Nemacke i IFA kombinata za proizvodnju i teretnih i putnickih vozila niko nije se nasao za shodno da nastavi tradiciju prozivodnje pa ni VW jer su ga smatrali jako zastarelim .Fabriku u Eisenachu nastavio je da koristi Opel kao proizvodni pogod za modele Astre F ili Corse a od Wartburga je ostao fantasticni muzej koji i dan danas radi !!
Evo, kao i Marko, ja imam Wartburga 353, dvotaktni, koji vozim i uživam u vožnji. Kao i Marko (zajedno smo) išli na skupove Virovitica, Cazin, to vam je po 1000 i kusur km u 2 dana dinamične vožnje! – i Bogu hvala, ništa! Nikakav veći kvar ili problem! Ne slažem se za ovo što su neki napisali za kočnice i kočenje. Prvo; napred su disk, pozadi doboš, ali lepo i lagano koči – ako je sve ispravno. Dvotaktni motor i plavi dim su „potpis“ ovog automobila i veoma lepo služi. Ne znam šta drugo, ali meni ovi novi automobili, sa… Pročitaj više »
Upravo tako ,prednji tockovi kod modela 353w obezbedjeni su sa
dvokruznim sistemom kocionih celjusti ili ti sa 4 hidraulicna kociona klipa po tocku sto je veoma redak slucaj kod automobila tih generacija sem kod sportskih automobila koji ih i dan danas koriste.Ne bih se slozio nimalo da je imao los kocioni sistem.Naprotiv .Za razliku od danasnjih jeste tvrdja jer nema servo pojacavac pa osecaj moze e biti da je i slabija al nasuprot tome na kocionim testu tj. valjcima je im
ao odlicnu silu kocenja!!
Njegov dvotaktni motor zagađuje životnu sredinu kao hiljadu savremenih automobila. Divno je što ga više ne proizvode. Verzija sa vagenovim 4 taktnim motorom je bila bolja bar sa strane ekologije.