1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: rumunski kiper DAC 120 DE zamalo došao glave njihovom “prvorođenom”
Zanimljivost dana: rumunski kiper DAC 120 DE zamalo došao glave njihovom “prvorođenom”

Zanimljivost dana: rumunski kiper DAC 120 DE zamalo došao glave njihovom “prvorođenom”

25.35K
11

Nikolae Čaušesku je naručio da se proizvede gigantski kamion. Nadrealna želja rumunskog diktatora se ostvarila. DAC 120 DE je bio širok kao jednosmerna ulica i visok kao dvospratnica. Kada je predsednik otišao u posetu fabrici koja ga je sklapala, umalo nije pao sa stepenica kamiona, naveo je jedan od inženjera koji su bili angažovani na razvoju istog.

Onovremenski predsednik komšijske države je naručio da se proizvode kamion čija bi nosivost bila 120 tona. Nakon razvojnog procesa koji je trajao celu deceniju, monstruozni kiper DAC 120 DE s točkovima koji su u prečniku imali 3,2 metra dužine, je 1988. godine odobren za proizvodnju.

Jedna Michelinova guma za njega je koštala oko 10 hiljada ondašnjih američkih dolara, naveo je član razvojne ekipe, inženjer Adrijan Novak. “Takva guma nije smela da se probuši, jedino ako bi buldožer nenamerno naleteo na nju,” objasnio je inženjer. Kada bi se i dogodilo da guma ostane bez vazduha, bilo je neophodno pola časa da bi se ponovo napunila vazduhom.

Kolos DAC 120 DE je merio celih 90 tona i bio je 5,4 metara visok, što je otprilike visina koju zauzimaju dva sprata standardne gradnje. Kabina se nalazila na visini od 2,5 metara od tla, a vozač se do radnog mesta uspinjao putem pokretnih, rasklapajućih merdevina.

Još se prepričava događaj kada se Čaušesku spuštao niz te stepenice. Adrijan Novak prepričava smešni incident: “Spuštajući se niz stube, nije se okrenuo licem ka vozilu, kako se to radi obično. Krenuo je onako, kao grlom u jagode, kako bi to uradio u svojoj vili. Umalo da se polomi do zemlje!”

Kiper je u prikolici primao tovar od 35 kubnih metara a do teretnog dela se stizalo pomoću šest metara dugih merdevina. “Kada je padala kiša i kišnica se slivala u prikolicu, to je izgledalo kao bazen.”

DAC je koristio električni pogonski sklop razvijen od strane preduzeća Electroputere iz Krajove. Dva električna motora su bila montirana na zadnju osovinu i svaki od njih je razvijao po 520 konjskih snaga. Brzina kretanja kamiona je dostizala 70 km/h, odnosno 55 km/h zavisno od toga da li je bio pod teretom ili prazan.

Maksimalnu brzinu je bilo moguće dostići na javnom drumu, jedino između dva pogona na kojima je radio DAC: Rulmentul i Traktorul. “Kada bi nas narod video na javnom putu, to je bila senzacija. Ljudi bi napuštali trolejbuse, izlazili na trotoar i krstili se u neverici. Nije bilo retko i da nas prate u povorkama,” govori Novak.

Dizel agregat od 1.200 volti je obezbeđivao neophodnu električnu energiju za rad mamuta. Generator je dobijao naftu iz dva rezervoara koji su nosili po 1.600 litara svaki ponaosob. Džinovski kiper je mogao da bude u funkciji celu nedelju bez prestanka, svih 24 časa dnevno, kada bi oba rezervoara bila puna dizela.

Električni mamut je bio opremljen s dve papučice kočnice. Bezbednosna kočnica je zaustavljala vozilo, tačnije točkove jednim dodirom u potpunosti, dok je druga pedala imala ulogu dinamičke kočnice. Procedura nije bila zasnovana na frikciji, trenju, već na odvođenju toplote kinetičke energije.

Osam džinovskih kipera je završilo u rudniku Rosija Poieni. Dalja tri su poslata u krečnjački kamenolom Mahmudija. Pet jedinica je u komponentama izvezeno u Australiju, po osnovu čega je kupcu ispostavljen račun od 300 hiljada američkih dolara po komadu, što je za oko tri puta niža cena od konkurencije iz Amerike. Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da je sedam Rumuna celu godinu provelo u Australiji sklapajući isporučena vozila.

Proizvođač iz susedne države je bio u obavezi da drži tim od troje specijalista koji bi bili stalno raspoloživi za potrebe održavanja “australijskih gastarbajtera” sve do 1992. godine. Kada bi došlo do nekakve havarije, radnici bi provodili po celu nedelju da bi rastavili komponente, zamenili pololjeni deo i potom sve vratili na svoje mesto.

Poslednji primerak kamiona s oznakom DAC 120 DE je sišao s proizvodnih traka tokom 1990. godine.

AutoRepublika

(25348)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
11 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
BB

Diktator imao viziju a demokrate su samo mogle ugasiti program…

BBb

A da li “demokratije” raznih profila znaju išta uspostaviti novo ili samo znaju postojeće srušiti pa onda ga kao kancer odstraniti i još povrati aplauze na dobro obavljenom poslu? Ili vidimo kako je jednopartijski sistem neefikasan i autokratski pa nam eto Kina “propade”?

Biće da je ipak sukob svjetova da se ne dozvoljava malim državama da imaju svoje već da moraju zavisiti od demokratskih odluka. Kako to izgleda vidimo na primeru vakcina, platiš ali čekaš dok se demokratski svijet ne namiri a ti, barbarine, ti si polusvijet…

Perica

Jedan primerak završio u Srbiji. Ali na otpadu. Hahah

Zoca

Zanimljivo je da je diktator naredio da se napravi vozilo duzine 3 m,da trosi 3l i sposobno da preveze 2 odrasla putnika i dvoje dece.Tako je 1988-me (kao i DAC) usao u proizvodnju Dacia Lastun sa 500 kubika i dva cilindra.Izgled je bio kopija Lancie Y10 .Radila se “lastavica”par godina u Temisvaru,dosle su promene i TD…….

Mad Max

Eto, ovaj damper je imao prenos i mehaniku kao Tojoja Prijus ili kao dizel električna lokomotiva. Pa sad vidite koliko je projus “savremen”

Izmenjeno 3 meseci pre od strane Mad Max
BB

Skoro svi damperi nosivosti veće od 100t imaju takav vid prenosa. A ja sam nekad imao viljuškara sa takvim prenosom (Still 1.5 t), imao je nevjerovatno velik obrtni moment, mogao je da pogura pun šleper.

BojanNeki

Dizel električna lokomotiva nema nikakve veze sa Tojotom Prijus.

Bogdan

Samo 7 radnika sklapalo 7 kamiona I godina dana , jester bio 3 put jeftiniji ,ali je rudnik izgubio 3 pita vise novca koliko su kostali kamioni , dok su se sastavljali godinu dana, koliko su mogli da rade americki CAT kamioni , americki CAT kamioni se sastavljali za 5 dana
Uz to kvalitet americkih CAT kamiona je daleko bolje od ovih rumunskih ,jer su se rumunskih mnogo kvarili

BB

Eto sad je svijet sretniji jer nema “istočnog smeća”, još samo da Belaz zatvore, al’ im još ne ide.

Vladimir

Grandiozan projekat!U Bukurestu se nalazi i najveca zgrada posle Pentagona!Ali takve stvari se nisu svidele Zapadu.Zato je Čeušesku i platio glavom.Naravno jer je i vratio celokupan dug MMF-U!To se neprasta zato je i Gadafi 30god kasnije isto prošao!