Dok se uveliko vode priče koji brendovi novonastalog Stellantisa će preživeti, a koje ćemo „videti u čitulji“, situacija sa firmom Dodge je „ni na nebu ni na zemlji“. Američka marka je deo od ukupno 14 divizija nove francusko-italijansko-američke korporacije i često se spominje kao jedan od onih koji nemaju budućnost. Istovremeno, kompanija je prošle godine isporučila 267.328 vozila „preko bare“, što je pad od čak 37% u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali je potrebno spomenuti da su eliminisani neki jeftiniji modeli poput Journeya i Caravana.
To znači da su većinu prodaje kompanije činili takozvani mišićavi četvorotočkaši kao što su Charger, Challenger i Durango. Većina konkurencije se polako prebacuja na struju, a čak i oni drugi „mišićavi“ automobili poput Forda Mustanga i Chevroleta Camara nude i opciju sa četiri cilindra. S druge strane, Dodge nije želeo da se igra sa uspešnom formulom, a to je čistokrvna snaga sa zvukom motora koji „ledi
krv u žilama“ i što brže ubrzava na pravcu.
Svi spomenuti modeli se mogu naručiti sa V8 motorima zapremine 5,7, 6,2 i 6,4 litara, od čega neki od njih razvijaju preko 800 konjskih snaga. I u čemu je onda problem? Takvi automobili bi trebalo da se prodaju sve dok postoje kupci za njih, zar ne? Pokojni Serđo Markione je imao viziju po kojoj bi Dodge bio brend „performantnih automobila u radničkoj klasi“ i veoma uspešno je realizovao takvu ideju, ali kao što znamo tržište se menja i kamionski motori sa osam cilindara više neće moći da zadovolje zakone po pitanju izduvnih gasova.
U razgovoru sa medijskom kućom CNBC, jedan od inženjera Fiat-Chrysler grupacije Tim Kuniskis je izjavio da je vreme benzinaca prošlo, ali to ne mora da znači da više neće postojati četvorotočkaši visokih performansi. Napominje da je u poslednjih šest godina prodato preko 50 hiljada jedinica čuvenog Hellcat motora sa preko 700 „konja“ i da postoji veliko interesovanje za novim modelima kao što su Ram 1500 TRX (702 konjskih snaga) i Dodge Durango SRT Hellcat (780 „grla“).
Međutim, sadašnje generacije će verovatno biti poslednje sa benzinskim motorima i Kuniskis je napravio poređenje sa originalnim mišićavim automobilima iz sedamdesetih godina prošlog veka. Oni su uglavnom nestali sa tržišta posle 1972. godine iz sličnih razloga kao i danas, a reč je o strožim zakonima po pitanju izduvnij gasova.
Međutim, Kuniskis ne vidi razlog zašto bi se neko protivio Chargeru, Challengeru i Durangu sa električnim motorima koji će svakako biti moćniji i brži od svojih predaka. Inženjer nije želeo da kaže kada će se tačno to desiti, ali je spomenuo da će svi spomenuti modeli uskoro biti dostupni i kao hibridi.
Nadamo se samo da poređenje sa 1972. godinom neće označiti da moramo da čekamo više od dvadeset godina na visoke performanse kao što je slučaj bio ranije.
AutoRepublika
(300)
