Opel Mokka X 1.6 CDTi/110 – Mladi penzioner

Opel Mokka završila je karijeru pre bezmalo godinu dana, sve u iščekivanju potpuno nove generacije, ovoga puta spremljene u kuhinji francuske grupacije PSA. No, kako na nju moramo sačekati još par meseci, podsetimo se kvaliteta i mane sada bivše Mokke X.

Nedavno, u poseti fabrici PSA nadomak Pariza, ugledah pun šleper novih Opel Mokka 2021. godište, u nekakvoj zeleno/crnoj kombinaciji boja, kakvu smo bili u prilici videti na brojnim zvaničnim fotografijama. No, dok se dohvatih foto aparata kako bih ga uslikao, prođe pored mene, što me je inspirisalo da se pozabavim ovim malim krosoverom, koji će svakako biti jedan od brojnih noviteta u narednoj godini.

Ono što za sada znamo je da će se priključiti već postojećim SUV Crossland X i Grandland X, od kojih je ubedljivo manji. Samo 4,15 m dužine, na platformi koju koriste bratski Peugeot 2008 i DS3 Crossback. Radi se dakle o vozilu u veoma konkurentnom i interesantnom segmentu gradskih krosovera, za kakve se kupci trenutno otimaju. Već se zna da će imati i čisto električnu izvedbu, opet po ugledu na 2008, kao i ostale pogonske jedinice grupacije.

Što se tiče samog izgleda na vama je da procenite koliko je originalan i uspešan, iako samo na osnovu objavljenih fotografija nije lako dati realan sud. Priču o novoj Mokki nastavićemo kada nam se bude ukazala prilika za test vožnjom, verujem da će te biti među prvima koji će pročitati utiske i zapažanja, uzevši u obzir blisku saradnju koju imam s Opelom, odnosno grupacijom PSA…

Vratimo se dakle Mokki X, odnosno restilizovanoj izvedbi s kojom sam se poslednji put družio neposredno pre prestanka proizvodnje. Zapravo postoji još jedan razlog koji me je podstakao da pošaljem ovaj arhivski test u redakciju, a to je komšija iz zgrade, naše gore list, od nedavno ponosni vlasnik polovne Mokke X. Znajući za moju pasiju prema automobilima, osim što me je mesecima „davio“ raspitujući se o raznim detaljima, redovno je tražio moje mišljenje o primercima koje je pronašao. Šta ćete, voli čovek Opel i veli „ipak je to Švabo zemljak…“

OK, donekle je i u pravu, osim što se ova Mokka fabrikovala u Španiji (Saragosa) i što je njen duhovni otac američki GM. Pored toga ima i braću, u Velikoj Britaniji bio je pod pokroviteljstvom kompanije Vauxhall, dok se u Kini Mokka predstavlja kao Buick Encore. Vernu kopiju ima i USA, koja se prodaje pod imenom Chevrolet Trax, a proizvodi se u Južnoj Koreji, kao i Buick Encore.

No dobro, podsetih se tako i ja zaboravljenih stvari, kao što je recimo godina pojavljivanja prve verzije i agregata koji su se  ugrađivali. Svetlost dana prva Mokka ugledala je u februaru 2012. godine, na Salonu automobila u Ženevi, dok od agregata za evropsko tržište možemo navesti benzinski 1.6/115 ks i 1.8/140 ks (atmosferski, bez turbo punjača), kao i 1.4 T od 140/152 ks. U to doba dizeli su se jednostavno podrazumevali, nakon ostarelog 1.7 CDTi/130 došao je kućni 1.6 CDTi od 110 i 136 ks.

Prva generacija, pre restilizacije iz 2016. godine, postigla je veliki uspeh, prodavši se u preko 600.000 jedinica. Četiri godine kasnije na scenu stupa „faza 2“, pored vidljivih estetskih izmena dodato joj je slovo X, kao aluzija na integralni pogon. Oznaka koju će ubuduće nositi svi SUV kuće. Šta je konkretno izmenjeno i po čemu se razlikuje od prethodne, pitate?

Dobila je pre svega novo lice, utegnuto i našminkano, u skladu s dizajnom Opelovih modela iz tih godina. Ovo podrazumeva novu horizontalnu masku hladnjaka i svetlosni „potpis“ u vidu dvostrukog LED dnevnog svetla. Anfas tako deluje elegantnije, bez nepotrebnih kitnjastih detalja, koji su krasili prethodnika. Nova je i forma odbojnika, kao i svetla za maglu, uz manje crnih plastičnih površina, računajući i zadnji deo. Naprotiv, dizajneri su sačuvali metalizirane plastične zaštite na donjem delu oba branika, što Mokki X daje izvesnu robusnost, kao i SUV atribute. Karoserija, znači i bočne linije, ostali su neizmenjeni, šteta što se nije izdužila za desetak santimetara, čime bi ujedno postala elegantnija i prostranija.

No, tako nešto koštalo bi previše, Opel je svojevremeno bio prezadužen i tražio se novi vlasnik. Mokka X dakle i dalje deluje pomalo nezgrapno, kratka i visoka, sigurno nije primer elegancije. Za uzvrat, poput buldoga, odiše prirodnom snagom, bila je i ostala jedan od retkih gradskih SUV koji se može pohvaliti integralnim pogonom, uz relativno snažne agregate. Sasvim dovoljno da se distancira od većine tadašnjih mališana (Renault Captur, Peugeot 2008, Ford Ecosport, Suzuki SX4 S-Cross, Toyota C-HR….), odnosno približi superiornijem segmentu, gde vladaju Fiat 500 X (koja koincidencija, opet oznaka X), Jeep Renegade, Mitsubishi ASX, Renault Kadjar i Nissan Qashqai.

What else?

Lepa vest, najvažnije promene tiču se unutrašnjosti. Mokka X u dobroj meri preuzela je stilske elemente Astre, oslobodivši se usput barem tuceta dugmića. Njihovu funkciju preuzeo je ekran od 8 inča, smešen u centralnu konzolu. Podsećanja radi, ranije je bio nakačen na gornjem delu armature, i neosetljiv na dodir. Znači čitav enterijer je osvežen, te iako je komandna tabla i dalje klasične koncepcije, deluje modernije, bogami i kvalitetnije. Završna obrada i materijali vidljivo su bolji, mada i dalje nalazim da nisu na nivou recimo jedne Mazde CX-3 ili bivšeg Peugeota 2008, koji mi se, ni malo slučajno, našao pri ruci.

U Mokki X od sada se mogu pronaći i odlična AGR sedišta, podrazumeva se uz doplatu. Naša su bila standardna, no uz sva neophodna podešavanja, pa uz to prijatno tvrda i sa dobrim bočnim osloncima. Uz odličnu ergonomiju komandi, vozač se prijatno oseća za upravljačem, visoko uzdignut od tla, kao kod „pravih“ 4×4!

Prostor napred zadovoljiće većinu vozača, što se odnosi i na brojne praktične pregrade, boksove  i police. Uzevši u obzir spoljašnje dimenzije (4,28 m), čak se i korpulentni putnici pozadi osećaju komotno, s tim da visoko podignuti bokovi i male staklene površine ograničavaju deci pogled kroz prozor. Da je prtljažnik veće zapremine, Mokka bi „ladno“ mogla poslužiti kao familijarno vozilo, ovako, s 356 litara korisne zapremine često se mora oboriti jedan od naslona, kako bi se povećao.

U ovo poglavlje mogli bi smestiti i priču o opremi i sigurnosnim sistemima, koji su dovedeni na jedan znatno viši nivo, po ugledu na prestižnije modele kuće. Od inovativnih tehnologija navedimo uvođenje adaptivnih LED farova (Adaptive Forward Lighting LED), s automatskim prilagođavanjem u svakoj situaciji. Poseduje devet različitih funkcija osvetljenja, kao štu su gradsko svetlo, svetlo za otvoren put, turistički režim, funkcija za prolaske krivina, i menja prethodni Bixenon AFL.

Ne mogu, a da ne navedem novu generaciju Opel Eye prednje kamere s visokom rezolucijom i moćnijim procesuiranjem slike, što pozitivno utiče na ostale sisteme, kao što su indikacija rastojanja napred (Following Distance Indication). Sistem koristi prednju kameru da detektuje vozila ispred u pokretu, a upozorenje prednjeg sudara (Forward Collision Alert) je poboljšano reflektivnim LED displejem za upozorenje (LED Alert Display). Kada se rastojanje između Mokke i vozila ispred prebrzo smanji, crvene LED diode se reflektuju na vetrobransko staklo, istovremeno zvučni signal upozorava da se odmah mora nagaziti na kočnicu.

Hajde da navedem još jedan koji se danas odomaćio, a odnosi se na upozorenje neželjenog izlaska iz vozne trake (Lane Departure Warning). Automatski se aktivira pri brzinama preko 60 km/h, s tim da samostalno ne vraća vozilo u svoju putanju, kao kod pojedinih konkurenata. Svakodnevu upotrebu olakšava „Keyless Open and Start“, tj. sistem za otključavanje/zaključavanje vozila i startovanje motora, bez upotrebe ključa. Naravno da su svi navedeni već izvesno vreme poznati i zastupljeni, ali su i dalje retkost u gradskim SUV modelima.

Dizel po meri

Nakon što je pre par godina dobio novi kućni dizel blok 1.6 CDTI, Opel nema na čemu da pozavidi konkurentima (u aktuelnim modelima zamenjen je francuskim 1.5 BlueHDi). Razvijen u dve verzije od 110 i 136 ks, ovaj blok bez problema pokreće i znatno veće, tj. teže modele. Vozio sam slabiji, uz koji ide isključivo prednja vuča i ručni menjač, za razliku od snažnijeg (uz doplatu dobija se novi automatski šestostepeni). Apriori, dovoljno je snažan za tešku Mokku X (1.450 kg, što je za 180 kg više od prethodnog Peugeota 2008 1.6 BlueHDi/120), ali od njega ne treba očekivati čuda.

No, uz dobro odmeren i prijatan menjač, plus 300 Nm obrtnog momenta, nema tog puta koji će ga uplašiti. Maksimalna brzina od nekih 180 km/h je više nego li dovoljna za ovakav tip vozila, dok bi ubrzanje iz mesta moglo biti bolje (dugih 12 s). Naprotiv, međubrzanja su za pohvalu, već sa 1.500 o/min odziv na gas je sasvim solidan, čak i u poslednjem stepenu prenosa. Uz to, motor je vrlo diskretan i bez vibracija, tek u najvišim obrtajima odaje svoje poreklo. Uzevši u obzir težinu Mokke, kao i uslove u kojima je vožena, prosečna potrošnja od 6,6 litara može se nazvati ekonomičnom. Jedino u špicevima može da popije i do 8-9 lit, bez obzira na izuzetno efikasan Stop& Start sistem.

No ovo su ekstremi, u jednoj cool vožnji izvan grada i respekt prema ograničenjima, spušta se na jedva 5 litara. Na auto-putu, pri brzini od 130-140 km/h, opet će se popeti na 7 litara, ovoga puta usled loše aerodinamike. U šestoj brzini motor diskretno prede na samo 2.200 o/min. Jedino šumovi vetra oko A stubova (uzgred rečeno previše su masivni) i buka od kotrljanja podižu nivo decibela, ali i dalje na jedan sasvim prihvatljiv nivo za ovaj segment.

Slično je i po pitanju vozne dinamike, Mokka X ni sa čim se posebno ne ističe, što će reći da joj je podjednako teško pronaći mane i vrline. Mislim naravno na kvalitete i nedostatke koje treba posebno naglasiti, u svemu je posve solidna. Odnos udobnost/dinamika vožnje je dobar, Mokka X s velikim talentom upija nepravilnosti puta, barem dok je, kao u našem slučaju, obuvena u skromnije pneumatike dimenzija 215/60 R17. Prilikom temperamentnije vožnje u zavojima, do izražaja opet dolazi velika masa, kao i odstojanje od tla. Uzevši u obzir da je vožena po klizavom asfaltu, integralni pogon bi dobro došao, jer u nedostaku istog točkovi proklize prilikom snažnog ubrzanja iz mesta.

Kao što je već rečeno, opciono se dobija uz snažniji dizel i benzinski 1.4 T. Podsećanja radi, tehnologija pogona na sve točkove, s elektromagnetnim kvačilom, inteligentna je i efikasna. U normalnim okolnostima samo prednji točkovi pogone vozilo, no u zavisnosti od uslova na putu pogonska snaga se samostalno prebacuje i do 50% na zadnje točkove. No i bez 4×4 pogona klirens od 16 cm dozvoljava vožnju po šumskim putevima, sve dok nema većih uspona.

Inženjeri su uz voženu verziju „zaboravili“ na sistem koji pomaže pri polasku na uzbrdici (ili jednostavno nije funkcionisao u voženom primerku…), što je posve nelogično, jer se motor po zaustavljanju ugasi (Stop&Start u serijskoj opremi). Da bi se ponovo pokrenuo treba se podići noga s kočnice, kada vozilo po inerciji krene unazad. U ovakvim okolnostima upotreba ručne kočnice, s dugmetom postavljenim na gornjem delu, praktično je obavezna.

Znači Mokka X nudi za svakog po nešto, sve zavisi od potrebe i dubine džepa. Svojevremeno sam zabeležio i cenovnik za naše tržiste, s uračunatim popustima Mokka X bila je veoma zanimljiva. Početna cena za najslabiji benzinski 1.6/115 Enjoy iznosila je 16.780 evra, dok je za ovde predstavljen, u istom završnom nivou, trebalo bezmalo 20.000 evra. Ko ne može bez automatske dvozonske klime, senzora za parkiranje i kišu, naslona za lakat vozača, električno preklopivih retrovizora i slično, morao je da doplati još 1.490 evra za Enjoy Lokal paket.

Zaključak koji se nakon svega navedenog nameće je da Mokka X posedovala sve neophodne atribute za uspešan nastavak karijere (za nešto više od tri godine prodalo se još 400.000 jedinica), čak i nakon prestanka proizvodnje s kraja prošle godine. Bez obzira što nije donela ništa revolucionarno u segment, restilizacija ju je učinila još kvalitetnijom i sigurnijom, ukoliko ne i privlačnijom.

Na tržištu polovnih automobila veoma je prisutna (ukupno se proizvelo preko milion primeraka), u Srbiji uglavnom pre restilizacije. Bacih pogled i na francusko tržište polovnih vozila, gde se Mokka X 1.6 CDTi/136 iz 2017. godine, s nekih 60.000 pređenih kilometara, prodaje za oko 15.000 evra. Za zainteresovane verujem da je nemačko tržište ipak interesantnije, no na izvestan način Mokka je „victime de son succès“ (žrtva svog uspeha), što će reći da je novije primerke teško pronaći po povoljnoj ceni.

Tekst i fotografije: Perica Rajković   

	Dobre strane:
	Diskretan i dovoljno snažan agregat, prijatan menjač, kvalitet fabrikacije, moderniji izgled nakon restilizacije,sofisticirani sigurnosni sistemi, opciono 4×4 pogon
	Loše strane:
	Težina, zapremina prtljažnika, visoka cena na tržištu polovnih automobila

Agregati

(11248)