BAZ razvio vatrogasni kamion za aerodromsku službu

Brijanski automobilski zavod (BAZ) se zaista retko spominje u novostima iz automobilske i industrije proizvodnje teških komercijalnih vozila. To je i potpuno razumljivo jer se njihov program uvek sastojao iz teških vozila koja leže na šasijama s više osovina i koriste se za vojne svrhe, a u poslednje vreme, pomalo i kao ispomoć radnicima angažovanim u eksploataciji i preradi nafte.

Ako poželite da analizirate prodajne brojke i proizvodne rezultate kompanije BAZ tokom proteklih nekoliko godina, nećete ih naći u redovnim, javnim statistikama, već se po pravilu nalaze pod stavkom „Ostalo“. Ponekad se u pokušajima pretraga čak i čini da njihova statistika u potpunosti izostaje. Međutim, to nije slučaj. Uz dolazak novog vlasnika, koncerna Almaz-Antey, krenuo je uspon u pogledu proizvodnih rezultata. Na primer, BAZ  je nedavno i neočekivano prikazao spektakularan prototip kamiona za gašenje požara na aerodromima.

Još uvek nisu poznati nikakvi oficijelni tehnički podaci, a njihova objava se očekuje tek nakon što se testni period privede kraju. Međutim, razumno je pretpostaviti da je vozilo utemeljeno na šasiji armijskog teškaša BAZ-6909 koga pokreće 400 konjskih snaga moćni dizel motor marke YaMZ. Dizel radi u sadejstvu s ručnim menjačem.

Nagoveštaj ovakve postavke daje i dizajn sistema oslanjanja na prednjoj osovini, a što se može osmotriti i na priloženim fotografijama. Proizvodnja ovog monstruma je organizovana u pogonima u ruskom gradu Jakutija. U uspeh ovog vatrogasnog vozila je teško poverovati jer, kako nas uči sovjetska istorija, veoma je teško naći takav aerodrom koji bi dozvoljavao da se razmahne specijalno vozilo, razvijeno na temelju vojnog transportnog sredstva.

Glavna udarna vatrogasna snaga na sovjetskim aerodromima, počev od 1973. godine, je bio model AA-60 (70) koji je utemeljen na dvokabinskom kamionu MAZ-543 Uragan (kasnije – 7310). Jedina karakteristika tog vozila koja je vatrogasce činila istinski srećnim, bila je impozantna nosivost materijala za gašenje požara, koja se graničila s brojkom od 20 tona.

Istovremeno, službenike vatrogasne službe je do ludila dovodila skromna maksimalna brzina kretanja od svega 60 km/h, loša manevarska sposobnost, neodgovarajuća ergonomska rešenja i slične „sitnice“.

Sasvim je jasno da je jedan set očekivanja od transportnog sredstva onaj koji se formira u armijskom štabu, a neki sasvim drugi u komandnoj liniji vatrogasne brigade. Zato i jeste teško uklopiti dva vozila koja će biti postavljena na istoj arhitekturi a da zadovolje tako raznorodne potrebe.

Nije čudno što su dalji napori da se na šasiji borbenog vozila postavi upotrebljivo vatrogasno vozilo bili izolovani i retki, a poznat je slučaj sa platformom marke MZKT. Ostali domaći, pri čemu mislimo ruski aerodromi su po pravilu u službu uzimali uvezene vatrogasne kamione. Ovo je suva istina, ako ne u potpunosti primenjiva na sve tamošnje aerodrome, a ono sigurno na velike međunarodne vazdušne luke.

Takva realnost ne iznenađuje. Uz bruto težinu vozila od 40 tona, maksimalna brzina mora dostizati cifru od 120 km/h, a kamion mora krasiti i ubrzanje iz mesta do „stotke“ koje se odigrava za vreme kraće od pola minuta. Stoga, kao nužnost se nameće da motor raspolaže s najmanje 700 konjskih snaga.

Pored toga, jedan od zahteva je i primena automatske transmisije, kao i kardanskog vratila i osovina namenjenih eksploataciji u ekstremnim uslovima.

Ipak, moguće je da je za osnovu ovog vatrogasca uzeta neka druga platforma. Sudeći po dobro poznatoj kabini, koju je beloruski MZKT pazario u bratskoj Kini, uostalom isto kao i ukrajinski Kraz, moguće je da su i motor, ali i još neke vitalne komponente osmišljene i proizvedene u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu.

Verovatnoća ovakvog razvoja stvari je još izraženija kada se zna da je BAZ već iskusan u korišćenju kineskih komponenti.

AutoRepublika

(585)