Hondin pikap kamionet Ridgeline dobio hijeluronski tretman

Sigurno ste čuli onu izreku koja kaže da „kada ste u Rimu, onda je prikladno i ponašati se kao Rimljani“, ali ona ne važi ako pitate Hondu. Treći najveći japanski proizvođač se retko kada prilagođavao tržištu i uvek je tražio od kupaca da shvate, čudan stil konstruktora i drugačiju mehaniku. Slična situacija je i u SAD-u, gde Honda prodaje izuzetno veliki broj vozila, ali je retkost da su Japanci debitovali s nekim modelima, razvijenim specifično za „Jenkije“.

U ovoj državi je još uvek popularna priča iz devedesetih godina prošlog veka, kada su izložbeno-prodajni saloni zatražili ponudu benzinaca s motorima od osam cilindara, a Honda im je uz šalu poslala paket voćnih pića pod imenom V8 i rekla da svakoj mušteriji ponudi besplatnu flašu ovog napitka ukoliko zatraže V8. Eh, šala…

Ali, s vremena na vreme, Honda je znala i da popusti, a jedan od takvih modela je upravo pikap kamionet Ridgeline o kome sada izveštavamo. Pojavio se u prodaji 2005. godine, a najveću popularnost je dostigao godinu dana kasnije, kada je isporučeno 50.193 primerka.

Brojka je u najmanju ruku smešna pošto većina rivala proda toliko kamioneta svakog meseca, a razlog za neuspeh svakako leži u samom proizvođaču. Naime, umesto glomaznog modela s moćnim motorima, japanski gigant je pozajmio platformu od minivena Odyssey, pa Ridgeline zapravo nije imao gotovo nikakve terenske mogućnosti, koje inače krase pikape.

Štaviše, sve do nedavno, Ridgeline je bio jedan od retkih takvih četverotočkaša sa standardnim pogonom na prednje točkove. Honda je opravdala svoju odluku, pozivajući sa na istraživanje koje ukazuje na to da većina vlasnika pikapa, zapravo ih ne koriste za teške poslove već za vuču manjih čamaca, zatim kampovanje i eventualno po koju posetu prodavnicama materijala za rad oko kuće.

Ne sumnjamo da su Japanci u pravu, ali u državi gde je veće, po pravilu i bolje, teško je očekivati da će neko potrošiti isti novac na „lifestyle“ vozilo umesto kamioneta koji je od samog starta razvijen s namerom da bude radničko vozilo.

Kao što smo spomenuli, prošle su tri godine od kada je nova generacija stigla na prodajne lokacije, što nam govori da je vreme za prve promene. Karakteristika koja je malo čudna je ona prema kojoj Ridgeline zapravo pruža potpuno novi prednji deo vozila sve do A stuba, a takva „osveženja“ su uglavnom rezervisana samo za predstavnike nove generacije.

Nestale su aerodinamičnije stilske linije koje viđamo na krosoverima i minivanovima, pa je Ridgeline kockast u onoj meri u kojoj jedan kamionet može da bude. Veća je maska hladnjaka dok je hauba više odignuta. I zadnja svetlosna grupacija je dobila na dimenzijama, a kao i u prošlosti kupac će moći da „bira“ samo kabinu s četvoro vrata.

Ovo je veliki hendikep za Hondu, pošto kod većine rivala može da se dobije kombinacija manje kabine i veće prikolice (i obratno). Ridgeline je takođe jedini kamionet na tržištu koji zapravo ima prtljažnik u prikolici, a iako nije velike zapremine, opet je dovoljno velik da omogući smeštaj prtljaga za put do prodavnice kako bi se rešila pitanja jednonedeljne ishrane prosečne porodice.

Potpuno nov za 2020. godinu je paket opreme koji proizvođač naziva Honda Performance Development (HPD), a odlikuje ga nešto agresivniji proterenski dizajn sa bronzanim 18-inčnim felnama. Nažalost, s njim ne stižu mehaničke izmene pa ne verujemo da će Ridgeline biti sposobniji kamionet nego što je to minivan Odyssey na kojem je zasnovan.

Sa mehaničke strane, ponovo je standardan 3,5-litarski V6 motor sa 280 „konja“, a snaga se prenosi na prednje ili pak na sva četiri točka preko devetostepenog automatskog menjača. Honda kaže da većina kupaca bira pogon na sva četiri točka, a konfiguracija je takva da je Ridgeline u stanju da prebaci 70% svog obrtnog momenta na zadnji par točkova.

Osveženi Ridgeline stiže u izložbeno-prodajne salone krajem godine po početnoj ceni od 33.900 američkih dolara. Iako Hondin predstavnik možda zadovoljava sve potrebe tradicionalnog kupca pikapa, šanse da će veći broj kupaca potrošiti navedenu sumu novca na Ridgeline umesto na Ford F-150 ili Chevrolet Silverado su veoma skromne.

S naše strane bi zaključak mogao da glasi baš ovako: „Možda je nekada pametno biti ponosni Japanac i ponuditi svoj proizvod „pa ko hoće nek izvoli“, ali u drugim kategorijama ipak treba pratiti Rimljane…“

AutoRepublika

(426)