Opel Omega (bez navodnika) sa V8 motorom iz Corvette

Nedavno smo imali već jedan tekst o Opelu Omegi s V8 motorom, ali je naziv modela stavljen pod navodnike s dobrim razlogom. Taj članak može da bude savršena predigra za ovaj, ako ste ga propustili, a ukoliko ste propratili i njega, pretpostavljamo da vam sledi nova „opeloslastica“.

Dakle, kada je Opel u pitanju, teško je napisati uvod kojim će se iskazati poštovanje tom velikom proizvođaču, nažalost od strane mnogih potcenjenom. Opel je ime koje je bilo sinonim za pouzdanost, odatle i slogan: „Opel, der  Zuverlässige“ („Opel, pouzdani auto)“. I dan-danas su modeli Opela jako kvalitetni, mada ne kao u slavno doba. Videćemo kako će se pokazati modeli razvijeni pod kapom PSA grupe.

Nedavno smo pisali o par Opelovih modela, Senatoru i američkoj verziji Opel Omege – Cadillac Cateri sa V8 motorom iz Chevroleta Corvette, iz prvog pasusa. Imali smo i inspirativan tekst o Opel Diplomatu. Ipak, tekst kolege o Cateri je bio taj koji me je podsetio na jedan zanimljiv projekat Opela s kraja prošlog veka. U pitanju je Opel Omega B sa V8 motorom.

Opel Omega je limuzina više srednje klase, čija se prva generacija pojavila 1986. kao zamena za model Rekord. Omega B je izašla 1994. i preuzela je titulu najvećeg Opela od Senatora B.

Opel je u to vreme imao možda najbolje benzinske motore na svetu. Čuveni 2.0i se posebno isticao. Pored njega, ugrađivao se i 2.2 benzinac, kao i dva šestaka u V rasporedu sa 2.5 i 3.0 litra (kasnije 2.6 i 3.2). Čast dizela su branili 2.0 i 2.2 dti, kao i BMW-ov redni šestak sa 2500 „kubika“.

Kao što spomenuh, Omega je automobil više srednje klase, čiji su direktni konkurenti Mercedes E klase, Audi A6 i BMW Serije 5. I „Mečka“ i „Bembara“ i Audi (ne znam da li i Audi ima neki nadimak) su imali i danas imaju V8 motor u svojoj gami, što je dovelo do toga da u Opelu počnu da razmišljaju o ugradnji V8 motora. Razlog više su bili dobri prodajni rezultati premijum trojke s V8 motorima. Svakako, to ne bi bio prvi put da Opel ima V8 motor u ponudi. Pomenuti Opel Diplomat iz 1965. je imao General Motorsov „small block“ V8 motor. U to doba je kod evropskih modela, V8 agregat bio prava retkost.

Uticaj na odluku o početku razvoja Omege V8 takođe je ostvario i uspeh Lotus Omege, samo što u ovom slučaju nisu hteli sportaka već luksuznu krstaricu sa moćnim motorom. Iz Opela su mesecima stizale objave o novom top modelu. Robert Hendri, tadašnji generalni direktor Opela, rekao je povodom toga: „Svojim atraktivnim spojem moderne tehnologije, vrhunskim voznim performansama i prvoklasnom udobnošću u vožnji, nova Omega V8 ističe našu tradiciju i kompetencije u luksuznoj klasi. U isto vreme, to je još jedan dokaz naše tvrdnje da nudimo vrhunsku tehnologiju po atraktivnim cenama“.

Predstavljanje je trebalo da se desi marta 2000. na ženevskom sajmu, a na jesen iste godine da počne prodaja. U Opelu je povodom toga bilo velikog entuzijazma. Mnogi su se radovali što će Opel ponovo biti deo premijum ekipe. Ali, vrlo brzo je prestalo da se priča o tome. Niko nije znao da li su „gazde“ iz Detroita umešale prste ili je nešto drugo bilo posredi.

Da krenemo redom. Vreme za razvoj je bilo jako kratko, pa je trebalo organizovati saradnju četiri odeljenja General Motorsa u četiri zemlje na tri kontinenta. GM (SAD) je bio zadužen za motor i menjač, Holden (Australija) za pogon na osovini, Opel (Riselshajm) za upravljanje projektom i Magna-Steyr (Austrija) kao kompanija – spoljni saradnik. Motor Chevrolet Corvette C5 oznake  LS1 X57XE sa 5.7 litara radne zapremine, 344 konjske snage, i kolosalnim maksimalnim obrtnim momentom od 483 Nm je trebalo ugraditi u Omegu.

Corvette je imala ugrađen menjač na zadnjoj osovini, dok kod Omege nije mogao prenos na taj način da se izvede. Zbog toga je bio potreban novi prenos. Jedini menjač koji se mogao nositi sa snagom koju je LS1 isporučivao je četvorostepeni automatski menjač (tip 4L60E) koji je mogao da podnese do 600 Nm obrtnog momenta.

Omega B nosi zaostavštinu svojih predhodnika. Neki delovi prednjeg dela Omege su nastali ranih šezdesetih godina prošlog veka, dok V8 motoru tu nije bilo mesto. Rad je počeo u oktobru 1998. godine, ali nažalost, razvojni partner je napravio grešku u merenju, sa ozbiljnim posledicama prilikom pripreme studije izvodljivosti: motor se nije uklapao u prednji deo prvog prototipa V8.

Glave su se usijale u centru za tehnički razvoj u Riselshajmu. Kao što spomenuh, mali blok („small block“) V8 iz Corvette isporučuje 344 ks i 483 Nm pri 4200 o/min, Opel formuliše 315 ks i najviših 450 Nm kao ciljane parametre. Ali, motor se ne uklapa straga i napred. Konstruktori hrabro prevazilaze jednu prepreku za drugom. Izmenjen je motorski prostor i pregradni zid s kabinom.

Sistem upravljanja iz doba Rekorda zahteva novi karter  i novi sistem dovoda ulja. Motor je dobio novooblikovanu izduvnu granu, posebno dizajnirani pogon za novosortirane pomoćne uređaje, jače opruge ventila za više obrtaje. Konačno, V8 pogonska jedinica se povezuje novim kardanskim vratilom sa zadnjom osovinom Holdena Commodora koja može da podnese zadatu snagu i obrtni moment. Čak i hlađenje V8 motora od lake legure u uskom motorskom prostoru radi bez problema – sve je izgledalo u redu.

Prve najave su bile početkom leta 1999. godine za novi Opelov model, 310 „konja“ i 450 Nm obrtnog momenta. „Prvi testni automobili vozili su se krajem 1999. godine. Kada smo završili pripremu motora, radio je savršeno“, rekao je Matias Šolmajer, današnji šef Opelovog testnog centra u Dudenhofenu.

„Ali, automatski menjač se pokazao suviše slabim: Sa konstantnim opterećenjem od 6000 obrtaja, veza između pretvarača i radilice, takozvana fleks ploča, raspala se. Prebacivanje u niže brzine pri višim obrtajima takođe nije bilo moguće. Transmisija je izgrađena za Ameriku, a ne za nemačke autoceste. Prilagođavanje automatskog evropskim uslovima trajalo bi predugo, početak prodaje Omege V8 počeo bi pred kraj proizvodnje Omege. To je to.“ U februaru 2000. je Opel izneo u javnost detaljnije podatke. U isto vreme otprilike su bili poslednji pokušaji da se reše problemi s menjačem. Ostalo je istorija.

Nažalost, ovo je još jedna propuštena šansa za Opel da se vrati gde pripada. Mada, pitanje je kako bi tržište reagovalo na ovakav model, s obzirom na to da Opel nije predstavio naslednika za Omegu. Delimični naslednik je Insignia, iako je ona model srednje klase (dimenzijski nadmašila Omegu).

U buduće vreme, malo je verovatno da će se nešto ovako ponoviti. PSA grupa je Opelu odredila položaj ispod Peugeota, tako da će modeli Opela u odnosu na Peugeotove, imati sličan položaj kao modeli Škode i Seata u odnosu na matični Volkswagen. Astra K i Insignia su poslednji izdanci starih Opela. A Opel Omega će ostati poslednji veliki Opel.

Tehničke specifikacije:

V8 benzinski atmosferski motor, postavljen uzdužno • dva ventila po cilindru • jedno centralno bregasto vratilo, razvodni lanac • zapremina 5.650 cm³ • snaga 228 kW (310 ks) pri 5600 o/min • maksimalni obrtni moment 450 Nm pri 4400 o/min • pogon na zadnje točkove • četvorostepeni automatski menjač • gume 235/45 ZR 17 • diskovi sa unutrašnjom ventilacijom, prednje širine 330/ zadnje 300 milimetara • D/Š/V 4.900/1.775/1.450 milimetara • kapacitet rezervoara 75 litara • maksimalna brzina 250 km/h • ubrzanje 0-100 km/h za 6,9 sekundi.

Milan Grozdanović

(4371)