1. Почетна
  2. Life
  3. Biznis
  4. Šveđani tek sada shvataju da su Kinezima prodali Volvo!
Šveđani tek sada shvataju da su Kinezima prodali Volvo!

Šveđani tek sada shvataju da su Kinezima prodali Volvo!

13.44K
23

Vožnjom minibusa ulicama finansijske prestonice Narodne Republike Kine, te 2009. godine je započeo neformalni sastanak vođe radničkog sindikata švedskog Volvoa i “kineskog Henrija Forda”. Nešto kasnije, u jednom od najraskošnijih šangajskih hotela, palo je istorijsko rukovanje koje je označilo sklapanje neverovatnog dogovora, formiranje alijanse koja je za cilj imala spasenje posrnule marke Volvo, od činilo se neizbežnog stečaja.

Predsednik entiteta Geely Auto Group, Li Šufu, je obećao evropskoj strani da će im njegovo vlasništvo nad švedskom kompanijom doneti praktično neograničene novčane fondove, kao i slobodu u razvoju marke Volvo, ali i nezavisnost rukovodstva skandinavskog proizvođača. Od tog trenutka, kineska strana je uložila 10 milijardi američkih dolara u Volvo, a efekat je bio takav da je vrednost kompanije eksplodirala, to jest uvećala se za deset puta. Čak i u doba pandemije, prodaja Volvoa je bila čak i dobra, kada se pogledaju rezultati rivala.

“Uživali smo u skoro neograničenoj slobodi,” rekao je predstavnik sindikata, Magnus Sundemo, u nedavnom razgovoru s novinarima, koji je upriličen u njegovom domu u predgrađu Geteborga, gde je smeštena i centrala kompanije Volvo. “Počeli smo da verujemo u to da bismo mogli da se takmičimo s nemačkim markama: Audi, BMW i Mercedes. Vratilo nam se samopouzdanje.”

Volvo uživa u slobodi pod Kinezima

Međutim, granice slobode postaju sve očiglednije, baš kao što je to i uloga Švedske u napetom hipotetičkom serijalu “Saradnja država Evropske unije s Narodnom Republikom Kinom”. Politički i poslovni lideri Švedske se sve češće javno pitaju da nisu možda poletili “grlom u jagode”, tako što su nepromišljeno ušli u dublje ekonomske odnose s kineskim partnerima, imajući u vidu i narastajuće kontroverze iskustva s Volvoom.

Prebogati Li Šufu je ranije ove godine najavio planirano spajanje kompanija Volvo Cars i Zhejiang Geely Holding Group, koja kontroliše društvo Geely Automotive, stvarajući tako globalni konglomerat, koji bi tako nastupao kao jedinstvena celina. Možete misliti kakva je, na ovu najavu, reakcija bila u Švedskoj. Sama puka najava, bez preduzetih konkretnih koraka, bila je okidač za nacionalne debate.

Ali, naravno da još uvek nije jasno koje će se promene dogoditi ukoliko Volvou ne bude dozvoljeno da samostalno funkcioniše unutar veće kompanije. Šveđani deluju veoma brižno u odnosu čak i na puku mogućnost preseljenja centrale marke iz Skandinavije u Kinu, kao i u moguću selidbu akcija Volvoa na berzu u Hong Kongu.

Spokoju švedske javnosti ne doprinosi ni mogućnost da proizvodnja delova i komponenti za vozila bude jednostavno prevučena u Aziju, što bi automatski značilo i finansijske gubitke, ali i gubitke radnih mesta za Šveđane. Potpuno legitimnu mogućnost Šufua da promeni ime Volvoa u na primer Volvo – Geely, ili “ne daj Bože” Geely-Volve, Šveđane je strah i u mislima da prihvate.

“Želimo da ostanemo lider u tehnološkim inovacijama,” kaže Ana Margitin Blomberg, rukovodilac odeljenja za inženering u kompaniji Volvo, a koja se priprema za razgovore s kineskim vlasnicima. “Hoćemo i da nastavimo tradiciju kritičke misli, koja je toliko karakteristična za oblast inženjeringa.”

Kako sama kaže, njena glavna briga postaje “to što će možda u hijararhiji sedeti neke persone s pravom da donose konačne odluke, a da tu neće sedeti i njeni zemljaci, odnosno da neće moći biti deo procesa u donošenju tih odluka.”

Za neke švedske zvaničnike je uopšte upitno i to što je njihova država ušla u tako tesne veze s kineskom stranom, odnosno sama ta činjenica po njihovom mišljenju predstavlja osnov za strah u pogledu nacionalne bezbednosti, O ovoj temi smo pisali i ranije. Investitori iz Kine su pazarili više švedskih kompanija, a taj čin je omogućio da tehnologije koje koriste neke od njih, budu dostupne i kineskoj strani. Na taj način, indirektno čak i kineska vojska ima pristup tehnološkim biserima Skandinavije.

Geely nije bio “prvi muž” Volvoa. Ranije je skandinavsku marku kontrolisao Ford koji je praktično izgladnjavao švedsku kompaniju, u finansijskom smislu, jašta.

Pa opet, Volvo je žila kucavica švedske ekonomije, posebno njenog zapadnog dela, gde zapošljava oko 19.000 radnika. U takvim uslovima, teško da je moguće preceniti uticaj Volvoa na nacionalni ponos, mitologiju i identitet, posebno nakon propasti marke Saab, koja je definitivno nastupila u 2011. godini. Kruti i pomalo sterilni, hladni i rezervisani, ali nadasve trajni… To je imidž, pojačan beskrajnom praktičnošću, koji Volvo neguje tokom decenija.

“Volvo je zaista bio sinonim Švedske. Mala država koja proizvodi najbezbednija vozila na svetu i prodaje ih širom zemaljske kugle,” priča Ole Vastberg, bivši diplomata i generalni direktor Švedskog Instituta.

Godinama unazad Švedska ponosno ističe svoje čelične veze sa Kinom, u pokušajima da ispromoviše turistički i poslovni potencijal saradnje, ali isto tako i demokratiju i visok stepen ljudskih prava.

Služba državne bezbednosti Švedske, ili narodski tajna policija (SAPO) je u martu izjavila da dve države predstavljaju najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti nordijske države. Dok su se Rusija i Švedska takmičile u uspostavljanju vojne kontrole, nadzora nad Baltičkim morem, dotle je interesovanje Kine bilo uglavnom samo ekonomske prirode.

Kineske kompanije su kupile ili pak samo delimično investirale u 65 švedskih kompanija, počev od 2002. godine, navodi se u izveštaju koji je krajem prošle godine publikovala švedska odbrambeno-istraživačka agencija (FOI), uključujući tu i ugovor vredan više milijardi evra, između kineske grupacije Zhejiang Geely i proizvođača automobila Volvo Cars. Tu je i kupovina akcija od strane Kineza u proizvođaču kamiona AB Volvo.

“Znamo da vlada Narodne Republike Kine koristi informacije koje prikupljaju kineske kompanije, i da se njima služi kako bi širila svoj uticaj u ostalim delovima sveta,” upozorava Vastberg.

Zato je u maju, švedska vlada predložila uvođenje novih pravila u vezi preuzimanja kontrole nad kompanijama, a što je pravdano opasnošću po nacionalnu bezbednost. Procenjeno je da Kinezi pokušavaju da izvrše uticaj i preko medija i preko političara, kako bi se ugrozila osnovna načela poštovanja ljudskih prava. Tako je protumačeno i hapšenje izdavača iz Hong Konga koji poseduje i švedski pasoš.

Pripajanje švedske marke kineskoj, kao najgora noćna mora

Ali, ništa nije moglo toliko da razbesni Šveđane kao najava potencijalnog pripajanja Volvoa kompaniji Geely.

Li je osnovao kompaniju Geely, i to je bio prvi kineski proizvođač automobila u privatnim rukama. To se zbilo 1997. godine. Puno je osmeha razmenjeno od strane predstavnika sindikata iz Švedske i Li Šufua, priseća se susreta iz 2009. godine Sundemo.

“On se često smeši, ali je zaista teško Šveđaninu da shvati šta se krije iza osmeha,” priča Sundemo.

Izvršno rukovodstvo marke Volvo, kao i predstavnici radničkog sindikata su dočekali Kineze raširenih ruku, skroz srećni što su okončali epizodu s američkim Fordom za koji veruju da je iskasapio imidž švedske marke, do te mere da je Kinez praktično bio jedan od zaista retkih interesenata za kupovinu. Li je čvrsto verovao u budućnost kompanije, nastavlja Sundemo.

Nakon kupoprodaje kompanije koja se odigrala 2010. godine, švedske vlasti su učinile sve da novi vlasnik Volvoa uspešno započne biznis. Kada je kompanija želela da kupi zemljište za gradnju novog istraživačko-razvojnog centra u Geteborgu, vlasti drugog najvećeg grada u Švedskoj su prodale parcelu po bagatelnoj ceni. Istovremeno, da bi gradnja komercijalnog kompleksa bila moguća, vlasti su odustale od gradnje škole i na taj način pogurale dodatno Geely.

Imali su više nego dovoljno razloga da budu tako ljubazni.

Međunarodni aerodrom u Geteborgu

“Geteborg je Volvo i Volvo je Geteborg,” ponosno kaže Danijel Bernmar, član opozicione levice.

Na međunarodnom aerodromu u Getenborgu se šepure novi modeli marke Volvo, u sektoru gde je usmeren dolazni saobraćaj. Čini se da je i svaki drugi automobil u gradu, opet marke Volvo. Gubitak Volvoa, nalik onome što je ranije snašlo Saab, bio bi apsolutno traumatičan događaj.

Uprkos bliskim poslovnim vezama ovog grada sa Kinom, Bernmar koji je kritičar statusa vladavine ljudskih prava u toj državi, predvodio je napore usmerene na prekid pobratimskih veza Geteborga i Šangaja, pozivajući se na otklon od diktatorskog stila vladavine koji karakteriše Peking, nakon preuzimanja vlasti od strane predsednika najmnogoljudnije države na svetu, Si Đinpinga.

“Pored razvoja poslovnih odnosa, malo toga je urađeno. Pre svega mislim na promociju demokratije,” kaže Bernmar.

Iako Bernmar nije bio uspešan u ovom gradu, tokom prethondnih godina je jedanaest švedskih gradova raskinulo bratske odnose s gradovima Kine, a kao razlog je po praviu bilo navedeno nepoštovanje ljudskih prava.“Kada sarađujete s poslovnim svetom Kine, ne možete a da ne sarađujete u isto vreme i sa državnim vlastima Kine,” navodi dalje Bernmar.

Upitan za komentar ovim povodom, glasnogovornik kompanije Geely Holding nije odgovorio direktno u vezi nezavisnost marke Volvo, a rekao je sledeće: “Geely Auto i Volvo Cars nastavljaju diskusiju o oblastima saradnje i zajedničkom stvaranju vrednosti koja bi mogla dovesti do potpunog spajanja kompanija.”

Volvo je odbio da se izjasni o predloženom spajanju, navodeći da se o pojedinostima još uvek raspravlja. Ali, mnogi Šveđani se plaše da je u toku potpuno preuzimanje kompanije od strane Kineza, što bi moglo da dovede do opšte erozije ugleda koji je uložen u cilju obnove marke.

“Mi smo zaljubljeni u Švedsku, a Volvo nam znači nešto veliko,” kaže Margitin, iz sindikata inženjera. “Želeli bismo da to tako i ostane.”

Sa naše strane, teško je odoleti a ne prokomentarisati koliko je samo cinično sa švedske strane pričati o obnovi ugleda brenda Volvo, koji su upravo oni i doveli na ivicu egzistencije, za razliku od Kineza koji su svojim kontinuiranim investicijama reanimirali marku. Isto tako, neverovatno zvuči to što švedske strukture osporavaju pravo vlasniku kapitala da njime raspolaže na način koji on smatra najcelishodnijim, a u skladu sa zakonom.

Pride, o poštovanju ljudskih prava i o Kini, uzalud je trošiti reči. Kina nije Evropa i nikada neće ni biti. Nažalost, ni mi to nismo, odnosno slična priča je i u Srbiji, Turskoj, Mađarskoj, Rusiji, Belorusiji… Sultan Sulejman je bio veći demokrata od vladara ovih država.

Sve su to Šveđani znali i ranije…

AutoRepublika

Izvor Bloomberg preko Economic Times India

Prepevao i prošarao: Zvezdan Božinović

 

(13437)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
23 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
moron

“Posle j…..a, nema kajanja.”
Tako vele.

Don

Nema, nema. Neg, zar se ova zbilja ovako zove Ana Margitin Blomberg? Usput, sta fali sultanu? Da nije bio demokrata, ne bi narodi koje je pokorio ostali zivi, ne bi imali slobodu vjeroispovijesti,jezika itd, kad pogledaš šta se sa narodima desilo povlačenjem sultana, recimo slavonija ili madjarska na koncu i u onome što danas zovemo srbija, vidimo grozote i strašne zločine, humana preseljenja koje se činili oni drugi i to za vrlo kratko vrijeme. Tad se plaćao harač, par posto poreza na ukupnu imovinu, a danas i harač i pdv i pripadnost paktu itd. Radnik ne može da živi od… Pročitaj više »

Stari Dejan

Lepo, lepo. Moram da priznam da je ovo jedan izuzetno dobar članak koji opet pomalo oslikava situaciju na AR. Dok sam bio u egzilu od AR otišao je gospodin Barta, što je meni bilo izuzetno veliki udarac jer mislim da takav odlazak ne možete tek tako nadomestiti. Slično je i sa Volvoom koji je bio u gomili problema, iskasapljen briljantnim vođstvom nekih menadžera iz Detroita. Onda dolaze ljudi iz PRC-a, ulažu novac, i stvari kreću iz mrtve tačke. U dobrom smeru, uz mnoštvo problema vezanih za kvalitet proizvoda-gremlini u elektronici, iznenadna smrt agregata i slično, ali dešavanja idu u nekom… Pročitaj više »

TNT

Pa eto, bila danas JD Power studija gde je BMW „fenjeraš”…

Stari Dejan

Da TNT, ali sa druge strane AR se svojski trudi da ti objasni kako tim anketama ne treba verovati. Imaš čak i link u komentaru koji je Jenki postavio u toj temi gde je napisan članak o tome kako su ankete jedan veliki “no-no”

TNT

Znaš ono, svaki veliki put počinje prvim korakom, ali ovaj je učinjen pomalo sramežljivo 😀.

Bez obzira na to, Zveki se raspisao i stvarno ima šta da kaže – autorski članci koje svi volimo.

Yankee

Poprilicno sam siguran da sam u zakljucku napisao da ako na svim istrazivanjima u vrhu (ili dnu) budu isti brendovi da to ne moze biti slucajnost, tako da lista nije kompletno nerealna, ali i da situacija nije crno-bela i da liste ne treba uzimati zdravo za gotovo.

kola

ja bas verujem anketama koje pronalazi i obradjuje yenki jer samo okrenes kontra i dobijes reanost i tacno znas de si. zaci jenki ankete kontra i to je to

Yankee

Najveci mi je problem u zivotu hoces li ti verovati … 😉 Obrni slobodno zadnju JD Powers listu i dobices da su Fiat i Chrysler pouzdaniji nego bilo koji svapski auto. Ako ti kazes da je to realnost, ko sam ja onda da te ubedjujem u suprotno …

https://autorepublika.com/2020/02/13/j-d-power-posle-devet-godina-lexus-vise-nije-najpouzdaniji-brend-u-americi/

kola

to i kazem samo citas odozdo ka gore te tvoje liste

Yankee

Vazi, citaj odozdo … tvoji voljeni nemci svi na dnu onda. 😉

comment image

Staro kuce

Da im nije uleteo Kinez sa lovom, i danas bi vozili Volvo, ali igracke. Mislili da im je dao pare da se dobro zezaju, da pustaju masti na volju, jer oni to zasluzuju, obzirom da su tako lepi i pametni i plavi. I da nece vise nikad ni telefonom da ih pozove.
Izmedju kineske demokratije i skandinavskih nastranosti, uvek biram ovo prvo.

Lemi

Da im nije kineza volvo bi bio istorija,nikad lepsa auta nisu imali i nikad uspesniji nisu bili,i sad bi da izguraju kineze iz price,pa tesko ce da moze.

DOLF

Nekako i teks i komentari deluju neozbiljno. Ispada da je Volvo proizvodio bicikle pre dolaska kineza, od nule počeli itd. Koliko se ja sećam kinezi su imali pare (usput su bili zainteresovani bilo koga u EU da kupe), ali nisu imali ono najbitnije: “znanje” u odredjenim oblastima, a znanje je najskuplje. Kroz kupovinu Volva i ulaganje u Volvo dobili su šta su hteli (nije džabe kesa bila bez dna kod ulaganja u razvoj), naučili su i vozi dalje. Teško da će ikada tehnološki inferiornog proizvođača neko kupiti (osim da mu ne iskaže neku čudnu ljubav) ili ako neko želi jeftinu… Pročitaj više »

Don

imala je Turska pare, pa ne moze da kupi nista, kupili saab (samo jedan model) da naprave auto. Bitno je, da neko ko je usotalom i stvorio Kinu, sada daje Kini sve, tehnologiju, pristup svemu itd.

DOLF

Imala je pare da kupi materijalan proizvod, kinezi kupuju ljude, tj znanje. A kada ih iscede i prenesu drugima onda rade sve po svom. Nemam ništa protiv Kine i naroda, ali brzorastuće sili i uopšte sile ne simpatišem. Usput i Kina teži pohlepi za novcem, što se tiče bahatosti ništa bolji nisu od ostatka sveta.

Don

Tacno tako, problem je što neko Kinezima dozvolio da kupuju,drugi ne mogu kupiti ništa jedva jedan stari model iako imaju pare. Mogla je i Turska kupiti Volvo, preuzeti znanje i tehnologiju ali joj nisu dali . U tome je poanta. A Kinezima Volvo dodje kao trojanski konj za štošta . Zanimljivo je vidjeti jesu li se Šveđani bunili kad ih je Ford kupio? Jel onda suverenitet bio ugrožen? Sumnjam da nije. Nije sve crno – bijelo, razumijem Šveđane ali razumijem i realnost , oni Volva nemaju odavno i pitanje je šta je u pozadini ove pobune.

Balkanboj

Da je Šveđo bio pametan danas bi imali i Saab među živima.

Evo, mogu i naši u Srb da prodaju guzice kinezima pa umesto FCA da dođe neko ko stvarno želi da proizvodi automobile. Doveli smo radnike do statusa robovlasnštva pa im neće biti drugačije pod kineskom upravom.

Bungi

Postoji mogućnost da Volvo u budućnosti ne samo promijeni lokaciju proizvodnje( Kina) nego i ime.Do prije pet godina u svijetu telefona Aifon je bio glavni, Samsung za petama a onda se pojavio nepoznati Huawei kojem ni ime nismo znali(umjeli) da izgovorimo.Danas je sasvim normalno da koristimo Huavej, ne moramo ni da izgovaramo njegovo ime kad je prilično dobar i ne baš tako skup.

DOLF

Ni jedan telefon nije skup, tj. svi proizvođači imaju jeftine i skupe modele. Inače za bum Vajveja je zaslužan Google tj OS Android.
Ajfon i Samsung su i dalje glavni igrači, nekada je to bila NOKIA u sveti u BB mahom u SAD i Kanadi, pre toga Motorola, itd.
A kao što rekoh Kineske proizvođače je Android uveo na mala vrata telefonije.

Бранило

Жути људи су стигли… Швеђани пређите на “рижу”—
п.с. почните да читате Тарабиће :)))

Goran

I da piju vodu sa Morave 😂😂😂

Don Giani di Nabiguz

Kinez treba tehnologiju, ljudi moji, je li ko od bas vidio na šta liče ti gelly automobili..čitava autoindustrija u Kini bazirana je na copy-paste modulu. Ok i šveđani su zeznuli stvar ovako su Saab-a preprodavali pa poslije plakali, sada će isto biti i sa Volvom. Krajnji rezultat ove kombinacije ne mora nužno biti loš, ali u slučaju šveđana vrijedi ona “sam pao, sam se ubio”. Ako je već nacionalna kompanija, mislim da je država itekako mogla spasiti od stečaja, ovako nek se poklope i ćao. A mislim da mogu pretpostaviti što se krilo iza osmijeha kineskog ulagača… “Šveđani…mamaicu vam…” Tko… Pročitaj više »