Kako Evropa može ubrzati proizvodnju baterija i koje su političke mere potrebne?
U novoj studiji Fraunhoferovog Instituta za istraživanje sistema i inovacija (ISI), objavljenoj u naučnom časopisu Nature Energy, analizira kako se domaća proizvodnja baterija u Evropi može proširiti i kako kontinent može postati nezavisniji od drugih delova sveta. Na osnovu modelovanih scenarija, studija daje preporuke za jačanje evropske industrije baterija.
Porast broja električnih vozila i dekarbonizacija energetskog sektora povećavaju potražnju za baterijama, koje se trenutno uglavnom proizvode u Aziji. EU je zato postavila cilj da do 2030. godine 90% svoje potražnje za baterijama pokriva iz domaće proizvodnje, ali zbog brzog rasta tržišta i velike potražnje, ovo postaje sve teže ostvarivo.
Ako Evropa ne uspe da ubrza sopstvenu proizvodnju baterija, mogla bi postati još zavisnija od spoljnih dobavljača, izgubiti industrijsku konkurentnost i usporiti dekarbonizaciju u mnogim sektorima – što bi imalo ozbiljne ekonomske i geopolitičke posledice.
Kako Evropa može obezbediti dovoljan broj baterija iz domaće proizvodnje?
Fraunhofer ISI u svojoj studiji koristi modeliranje zasnovano na verovatnoći kako bi predvideo buduću potražnju za baterijama i domaću proizvodnju u Evropi. Studija procenjuje mogućnost evropske samodovoljnosti u proizvodnji baterija na osnovu:
- istorijskih podataka iz automobilske industrije i tržišta električnih vozila,
- najavljenih proizvodnih kapaciteta,
- realnih faktora koji utiču na sprovođenje najavljenih planova, uključujući moguće kašnjenje u izgradnji i stepen iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta.
Potražnja za baterijama će do 2030. znatno porasti
Rezultati studije pokazuju da će potražnja za baterijskim ćelijama u Evropi do 2030. godine verovatno preći 1 TWh godišnje. Međutim, domaći proizvodni kapaciteti neće biti dovoljni, što može dovesti do problema sa snabdevanjem.
Iako se očekuje da će Evropa moći da pokrije 50-60% svojih potreba sopstvenom proizvodnjom, ostvarenje cilja od 90% samodovoljnosti ostaje neizvesno – polovina modelovanih scenarija pokazuje da taj cilj neće biti postignut.
Ako Evropa želi da smanji zavisnost od uvoza baterijskih ćelija, rezultati studije preporučuju:
- ubrzanje izgradnje proizvodnih kapaciteta,
- jačanje lanaca snabdevanja,
- sprovođenje snažne industrijske strategije kako bi se osigurala konkurentnost i stabilno snabdevanje baterijama.
Važan deo ovih mera je i zadržavanje trenutnih propisa EU o emisijama CO₂ za automobile i kamione, kako bi se osigurala stabilna potražnja za električnim vozilima. EU je već preduzela značajne korake u tom pravcu kroz nedavno usvojeni Industrial Action Plan for the European Automotive Sector, koji podržava proizvodnju baterija u Evropi.
Industriji su potrebni stabilni i predvidljivi uslovi
Stefen Link, naučnik Fraunhofer ISI i glavni autor studije, objašnjava:
„Naša studija dolazi u trenutku kada Evropa napreduje ka klimatskoj neutralnosti i nastoji da izgradi održive lance vrednosti za baterije kroz domaću proizvodnju i globalnu konkurentnost. Da bi se to postiglo, političari treba da obezbede predvidljive i stabilne uslove za industriju i potrošače, podstičući tržišnu potražnju i jačajući javno-privatna partnerstva kako bi se smanjili investicioni rizici i ubrzao razvoj proizvodnje baterija i regionalnih lanaca snabdevanja“.
Jednakost u uslovima tržišne konkurencije je takođe ključna. Prema Linku, industrijske politike treba da obuhvate zahteve za lokalnu proizvodnju i održivost, ali i pažljivo balansiranje trgovinske politike kako bi se:
- ojačala evropska konkurentnost,
- stvorile mogućnosti za globalnu saradnju i strateške saveze,
- izbegli trgovinski sukobi.
Link naglašava da se pristup studije može primeniti i na druge regione koji žele da postignu samodovoljnost u proizvodnji baterija. Analiza uzima u obzir i faktore kao što su politička podrška i otpornost lanaca snabdevanja, ali ne uključuje iznenadne promene na tržištu, političke preokrete ili neočekivane tehnološke proboje koji bi mogli značajno uticati na proizvodnju i potražnju.
AutoRepublika
(98)
Sto uopce znaci proizvodnja baterija? U EU se cak nesto I proizvodi ali ugalvnom pod palicom azijata – LG, SK, BYD. Nije dovoljno proizvoditi samo finalni paket nego imati pod kontrolom i ranije faze lanca opskrbe poput proizvodnje anoda i katoda, procesiranja mineralnih sirovina ukoliko se zeli postici sigurnost I neovisnost.
Fraunhofer institut je veoma poznat i priznat u EU „a i sire“. To je razlog da sam sa velikom paznjom procitao gornji izvestaj! „Velika paznja“ zavrsila se velikim razocaranjem – sve sto je receno jeste obicno bla-bla! Ni na jedno vazno pitanje i problem ovaj institut ne nudi resenje.
Današnja vest
„Proizvođač baterija za EV podneo zahtev za bankrot“
Kompanija za proizvodnju baterija za električna vozila Nortvolt podnela je danas zahtev za bankrot u Švedskoj.
A to zato jer nisu bili u stanju isporučiti BMW-u ono što je bilo potpisano – Northvolt nije uspio dovoljno optimirati proizvodnju te je imao veliki postotak „škarta“ tijekom proizvodnje.
BMW se okrenuo azijatima za svoje cilindrične baterije i raskinuo ugovor s Nothvoltom još lani tako da ovo nije iznenađenje.
Danasnje vesti na istu temu: https://ecomento.de/2025/03/13/weltwirtschaft-bleibt-bei-seltenen-erde-abhaengig-von-china-studie/ Ovaj nemacki web saopstava da je zavisnost Zapadne privrede od Kine zbog „retkih zemalja“ neizbezna, u blizoj i daljoj buducnosti nece se tu nista promeniti. Evo izvoda iz teksta: „Kina će nastaviti da dominira u rudarstvu retkih zemalja. Ovo je zaključak studije Nemačke Agencije za Sirovine (DERA). Prema ovoj agenciji, oko 60 % svetske proizvodnje za 2023 godinu realizovala je Kina. Kina takodje zauzima 93 % prerade sirovina. Od 5.200 tona koliko je Nemačka uvezla 2023. godine, 71 % došlo je direktno iz Kine. Prema prognozi stručnjaka iz DERAe, potražnja za retkim zemljama će… Pročitaj više »