Zanimljivost dana: Prvi automobil koji je „u kompletu“ dizajnirala žena

U današnja vreme je teško znati pol dizajnera mnogih modernih automobila. Nisu retki oni koji su iznenađeni kada saznaju da je egzotični sportista Honda NSX stilizovala, dizajnirala žena, dok se za porodični multiven Hondu Odyssey postarao muškarac. Međutim, sve do ranih osamdesetih godina prošlog veka glavnu reč su vodili muškarci.

Neki proizvođači, kao što je General Motors na primer, imali su i žensko odeljenje, ali se ono uglavnom brinulo o izboru boja i materijala. Sve će se promeniti onog trenutka kada je čuvena italijanska dizajnerska kuća Ghia odlučila da poveri posao stilizovanja novog Fordovog prototip modela Marileni Corvasce, koja će postati prva žena koja je dizajnirala celokupni automobil od početka od kraja.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, u Americi jedan od najpoželjnijih novih automobila je bio Pontiac Fiero. Maleni dvosed sa centralno postavljenim agregatom je privlačio veliki broj kupaca, a sve što je Ford mogao da ponudi u sličnoj kategoriji je bio model EXP.

Iako je EXP bio sličnih dimenzija, delio je bazu sa jeftinim Escortom i pružao pogon na prednje točkove s agregatom postavljenim napred. Niko nije bio iznenađen što je prodaja Fiera bila daleko veća pa je Ford odlučio da uradi nešto povodom toga. Nekoliko šasija EXP-a je poslato u Italiju gde je Ghia, koja se inače tada nalazila u njegovom vlasništvu, morala da razvije prototip model sa serijskom proizvodnjom na umu.

Ghiju je tada predvodio čovek po imenu Filipo Sapino i smatrao je da bi Corvasce sa svojim četrnaestogodišnjim iskustvom u italijanskoj firmi bila idealna osoba za posao. Za razliku od mnogobrojnih kockastih automobila iz navedenog perioda, Marilena je prikazala crteže sa aerodinamičnim linijama i velikom dozom praktičnosti. Ovaj potez se očegledno dopao Fordu pa je razvoj tekao bez većih problema.

Krajnji rezultat nije ni malo ličio na EXP na kojem je bio zasnovan. Aerodinamični stil je rezultirao u otporu vazduha reflektovanom u koeficijentu od tek 0,30, što je bilo u samom rangu sa tadašnjim liderima kao što su Audi 100 i Nissan 300ZX. Ghia je izabrala i Brezza („Vetrić“) oznaku iz istog razloga.

Velike izmene je pretrpela i šasija da bi se smestio Fordov 1,6-litarski agregat. On je razvijao identičnih 80 konjskih snaga koje je prenosio na točkove preko trostepenog automatskog menjača. Usledila je premijera na Salonu automobila u Torinu 1982. godine gde je Brezza privukao mnogo pažnje.

Međutim, do tada Ford se potpuno „ohladio“ od ideje o proizvodnji modela na bazi EXP-a i rešio je da Fierov rival mora da poseduje veći agregat. Amerikanci su čak kontaktirali i čuvenu japansku kuću Yamahu, sa zahtevom da im razvije potpuno novi agregat s šest cilindara, a on nikako ne bi bio dobra kombinacija sa spomenutom platformom EXP-a, bez neophodnosti većih modifikacija.

To je takođe označilo da Brezza ne ulazi u serijsku proizvodnju, ali su mnoge dizajnerske linije iskorištene u razvoju budućeg modela Probe. Ljubitelji Forda nikada nisu dočekali da vide rivala Fiero pošto je projekat ugašen sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a Yamahini agregati iskorišćeni za novi Ford Taurus SHO.

Marilena Corvasce će nastaviti da dizajnira modele za Ghia sve do kasnih devedesetih godina, to jest do pre nešto više od dvadeset godina. Brezza je nekoliko puta promenio vlasnika, a danas se nalazi u privatnim rukama.

Zoran Tomasović

(4706)