Почетна Hedonizam & Adrenalin Volvo 200 – neuništivi švedski tenk
Volvo 200 – neuništivi švedski tenk

Volvo 200 – neuništivi švedski tenk

2.50K
21

U novom poglavlju priče o cenovno pristupačnim klasicima govorimo o fenomenalnom automobilu iz Skandinavije.

Sa sve većom hiperprodukcijom automobila, kao i sa strožim pravilima u vezi sa deformacionim zonama prilikom sudara i “brigom” za emisiju štetnih gasova, ova naša voljena industrija iz dana u dan sve više gubi na originalnosti. Stoga neki od ljubitelja automobilizma češće gledaju u prošlost, nego li u budućnost.

Tako se ljudi sve više interesuju za neke od klasika. Mada ova reč danas znači da neki model koji ima ovakav opis ume dostići astronomsku cenu, ipak i dalje ima onih koji se mogu kupiti za nešto manje novca nego što je to očekivano.

Jedan od takvih modela jeste Volvo 200, odnosno svi oni modeli koje švedska marka stavlja pod ovu seriju, a to su razne varijante 240-ice i 260-ice.

Volvo 240 javnost je prvi put ugledala daleke 1973. godine, da bi u proizvodnju ušao 1974. godine. O uspešnosti ovog modela možda najbolje govori njegova dugotrajnost na tržištu, jer se u Evropi sklapao 19 godina.

Ukoliko pogledamo 240-icu, izgledaće nam kao da su je dizajneri stilizovali sekirom. Kubičasta forma jeste retro i nije naročito aerodinamična, ali omogućava bolju iskorišćenost prostora u kabini.

No, nije prostranost jedino što je proslavilo ovaj švedski automobil – to je i njegova sigurnost. Volvo je tako dizajnirao vozilo, da je pasivna sigurnost bila na veoma visokom nivou. Tako je serija 200 postala referentna tačka kada je reč o testiranju sigurnosti vozila, šta više američki NHTSA uzimao je 240-icu kao primer sigurnog vozila u vezi sa pasivnom bezbednošću.

Volvo 240

Upravo je ova tendencija da se sačuva život putnika donela jedan od epiteta Volvou 240 – tenk. Mihael Tuns, ljubitelj 240-ice iz Vestfalije, kaže za nemački Špigl da je jednom prilikom video kada je tramvaj udario otpozadi ovaj švedski automobil.

“Udarac je bio snažan. Ali kada sam pogledao, kabinski prostor je bio neoštećen i sva vrata mogla su bez problema da se otvore”, rekao je Tuns.

Prostranost Volvove serije 200 bila je jedan od glavnih aduta. Već ulazni sedan model 242 i 244 sa četvorocilindarskim agregatom nudili su dovoljno mesta u vozilu za porodičnu upotrebu istog. No, u Nemačkoj je najpopularniji bio karavan 245, kojeg su osim germanskih porodica volele i razne zanatlije, pre svega zbog ogromnog prtljažnika.

Motori i oprema

Špigl navodi da se od pogonskih jedinica koje su se tokom godina nudile za razne verzije modela 240 i 260, najbolje se pokazao 2,3-litarski benzinac koji nudi 113 ks. Mada na papiru izgleda malo, treba se setiti i da su to vreme “konjići” bilo nešto razigraniji nego ovi moderni koji su mahom obuzdani raznim elektronskim sistemima.

Kod modela iz serije 260 u ponudi je bio V6 agregat koji su zajednički razvili Volvo, Peugeot i Renault. Ovaj motor imao je radnu zapreminu 2,7 litara i isporučivao je 140 ks. Nemci ističu da nije toliko pouzdan kao prethodno navedena pogonska jedinica, te i da troši značajno više benzina.

U ponudi je kod serije 200 bio i šestocilindarski dizel motor poreklom iz Volkswagena. Iz 2,4-litra radne zapremine izvlačio je 82 ks.

Što se tiče same opreme vozila, ona mnogo varira od primerka do primerka. Automobili koji se i dalje mogu videti na oglasima proizvedeni su tokom 19 godina duge karijere, tako da je i njihova opremljenost različita. Uvodni modeli u gamu 242 i 244 često su bili veoma siromašno opremljeni, dok su skuplje varijante mogle da se pohvale i prestižnijim odlikama.

Treba imati u vidu da ni tehnološki nisu svi ovi automobili isti, jer su modeli koji su sišli sa proizvodnih traka krajem tržišnog života švedskog tenka imali na raspolaganju i ABS i vazdušne jastuke.

Dostupnost i rezervni delovi

U Srbiji se Volvo serije 200 nalazi retko i često nisu u baš dobrom stanju. Za dobar primerak moralo bi se krenuti put Nemačke, gde ih ima u popriličnom broju. Pogotovo karavana koji su tamo bili izuzetno cenjeni. Na oglasima se često mogu videti i limuzine, dok su kupe modeli prava retkost, čak i kod Švaba.

Delovi koji spadaju u redovno održavanje vozila i dalje su dostupni na tržištu i sa tim nema problema. Nedaće nastaju kada je potrebno zameniti nešto od delova karoserije ili enterijera. Tada se najčešće kreće u potragu kod specijalizovanih proizvođača ili po auto-otpadima.

Cene rezervnih delova ipak mahom nisu visoke. Set prednjih kočnica je oko 70 evra, zupčasti kaiš 150 evra, odbojnik (polovan) oko 120 evra…

Mane i cene

Glavni nedostatak “švedskog tenka” jeste loša antikorozivna zaštita, pa su tako retki polovni primerci koji bar negde nisu zakačili rđu. Najčešće stradaju podvozje i lukovi iznad točkova, mada nije retko da se korozija pojavi i na drugim lokacijama.

Što se tiče ostalih mana, ako pitate vlasnike ovih starih Volvoa, oni kažu da ih nema. Navedeni 2,3-litarski agregat je praktično neuništiv, jedina prava šteta može mu se naneti samo vlasničkim nemarom, kao što bi recimo bila vožnja bez ulja.

Kada je reč o cenama, kupe varijante su najređe, pa stoga i najskuplje, te nije retkost da se nude i za više od 10.000 evra. Neki od pripadnika serije 240 u voznom stanju u Nemačkoj može se naći za oko 2.000 evra, dok su oni bolje očuvani primerci sa HU značkom i istorijom redovnog održavanja oko 5.000 evra.

Dakle, jedan sasvim pristupačan klasični automobil.

AutoRepublika 

(2495)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
21 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
moron

Posedovao sam ga neko vreme (model iz 1978, počeo je da se pravi 1974. ), u njegovim veoma, veoma poznim godinama. Prodao sam ga kada je bio punoletan. Bio sam “drugi vlasnik”, a “prvog vlasnika” sam znao veoma dobro. Bio mi je otac. Tako da sam po tim kolima “prčkao” još kao malo dete (nema šta mu nisam rastavio). Bio je srednji paket opreme, DL (ispod je bio L, iznad GL) ) i srednji motor, B21A (ispod B20A sa 90 ks, a iznad B21E, sa 125 ks). Imao je “celih” 100 ks, što je bilo dovoljno za neki Vmax 162… Pročitaj više »

TNT

Divna priča o divnom automobilu. Meni je to tada (i sada, na žalost) bio nedosanjani san – sve što sam imao od Volvoa je bio prospekt, sa idiličnim porodičnim slikama prelepih Švedskih predela, srećne porodice i jednog kućnog ljubimca… Možeš misliti koji je to osećaj bio kada se sad sećam fotografija kataloga od pre 40 godina? U to doba moj otac je vozio FIAT 1300, pa mi je taj Volvo delovao kao svemirski brod. Mislio sam da ću kada odrastem sebi kupiti jedan takav karavan koji će mi služiti ceo život… Neki su sanjali Ferarije, neki Poršea, ja Volvo karavan!

moron

Da, i ja sam kao dete mnogo voleo da gledam te prospekte za vozila. Po milion puta u isti. Imao sam neke prospekte čak i za seriju volvo BM. I stalno sam u to gledao, mada nikada nismo planirali da kupimo i traktor. A kakvi su Volvo traktori to bili … 🙂

S mile

I covek ima nick “moron”, a vidi kako detaljno pise o autu od pre xxx godina…

Legenda si…

moron

🙂 Oba prednja sedišta su imala lumbalnu podršku i to veoma dobro uradjenu, udobnu, ili je moja kičma prosto tada bila veoma mlada, pa mi je sve bilo veoma udobno (a ja sam bio toliki “moron” da sam iz znatiželje jednom prilikom čak potpuno rasturio sedište, odnosno, “svukao” oplatu naslona prednjeg sedišta, da bih došao do mehanizma lumbalne podrške i video kako to funkconiše -baš jednostavno rešenje ). Dosta toga sam na tim kolima “rasturao” iz stvarne znatiželje, a čak sam sa dva mikroprekidača bio rešio i “najveći problem moga oca” – prokleti “blinker” sigurnosnih pojaseva ( upozorenje”Fasten seat belts”… Pročitaj više »

TNT

Eto i tebe u klubu ljubitelja plavo-belog propelera😀😀😀

moron

Da, ta “prokleta” M sedišta su meni “prokleto udobna” 🙂

igi

Ja takvu podršku imam u svojoj Kiji, Rio, posebno se podešava za butine, posebno za gluteus 🙂

moron

Svaka čast za Kiu 🙂

Bungi

U vrijeme švedskog rivalstva u autoindustriji, ljudi iz Volvo-a nisu razumjeli zašto konkurenti iz Saab-a ne mogu da posluju nikako u plusu i kupe nekoliko Saab-ova , rastave ih do poslednjeg, nasitnijeg vijka i šokiraju se.”Pa oni nisu normalni!?”Svako ojačanje koje je Volvo napravio, Saab je napravio još 30% jače, i još neki patenti iz pasivne sigurnosti viđeni samo kod Saab-a.Ako je Volvo slupao 150 auta na razvoju jednog modela,Saab je slupao 250.Bilo bi ljiepo da se u ovoj rubrici obradi njihovo rivalstvo i izumu iz oblasti bezbijednosti putnika.

moron

Mislim da u ono vreme nije bilo dileme da je tadašnji SAAB bio klasa iznad Volvoa, posebno cenovno, mada je i volvo bio relativno skup ( 244DL je imao cenu u rangu mečke W123 200). A treba negde na netu da vidiš kako je uradjen nosač branika za volvo serije 240/260 (dok su imali masivne branike kao na slikama u tekstu). Ličio je ( promerom, dužinom i oblikom ) na odbojnik železničkih vagona. Uradjen je kao “teleskop” . I imao je jedno barem 10 kila svaki 🙂 Kraci šasije su čak i u ono vreme na dosta mesta imali veoma… Pročitaj više »

Balkanboj

Bila je jedna emisija Top Gear o Saab-u i zašto je koštao u proizvodnji više od konkurencije. A i B stubovi su bili toliko jaki da je mogao da prebaci preko sebe losa od 500kg ako ga udari u vožnji (kod ostalih proizvođača bi los otkinuo krov kompletno a time bi stradali i svi u automobilu). Volvo je isto išao tim putem, automobil koji može preživeti skoro sve. A što se tiče onog nesrećnog motora V6 2.7, taj je bio u čuvenom DeLorianu i zapečatio mu sudbinu kao najgore smeće. Jako nepouzdan. Komšija u Bgdu imao jedan 240, koristio ga… Pročitaj više »

Bungi

Tetak mi je imao Saab-a 9000.Da, A i B stubovi su bili debeli kao štokovi na vratima.Nevjerovatno!?Ispod vjeterobranskog stakla je imao sakriveni rolbar koji je omogućavao da vozač preživi udar losa.Prednja hauba teška kao vrata od sefa, a sa unutrašnje strane prednjeg branika u donoj zoni ojačanje od aluminijuma u profilu željezničke šine.Unutrašnji nosači lafeta jaki kao šasija kamiona.Nijedan prvi susret sa novim autom me nije fascinirao kao Saab.

S mile

Burazerov otac kupio SAAB, neznam koji model, mi bili momci… Cca 15god, secam se da se burazer penjao na haubu.. Sredinu haube i stajao na njoj… Nije se ulubila…
Mene impresioniralo zakljucavanje menjaca… Prvi put sam tako nesto video u kolima..

Ostale mi prelepe impresije, iako sam samo sedeo u njemu

D_C

Kao veliki ljubitelj SAABova i ponosni vlasnik jednog primerka nekih sedam godina, kao neko ko bi danas takodje vozio SAAB samo da i dalje postoji, ipak bih rekao da ne treba uzimati sve te price zdravo za gotovo. SAAB je u odnosu na Volvo uvek bio sportskija i interesantinija opcija. Po svaku cenu i u svakom pogledu bolji? Nisam siguran… Sto se tice bezbednosti, i SAAB i Volvo su radili test na losa, pri cemu se ne misli na izbegavanje vec udaranje u isti, a los od 500kg i 2 metra visine u ramenu pri udarcu moze da napravi cuda,… Pročitaj više »

Yankee

Ne znam sta je bilo kasnije, ali se secam kada sam pisao pricu o Saab Sonettu da sam procitao da ne postoje dva identicna Sonetta na svetu. Zasto, zato sto nisu imali jednog dobavljaca delova niti su ih sami pravili, vec bi isli po lokalnim prodavnicama i kupovali.

D_C

Treba te mitove citati sa ‘pinch of salt’. Trollhättan koji je manje-vise ‘in the middle of nowhere’ danas ima pedesetak hiljada stanovnika. Koliko su lokalnih prodavnica delova mogli da imaju sezdesetih godina? I sta je u njima moglo da se kupi?

Don

Tacno,neke stvari su pohvalne , no in House proizvodnja je katastrofa premda prividno lova ostaje u kući.
Pitanje je, koliko bi baš uštedjeli da su koristili nešto od dobavljača,jer i Volvo je propao, to ne zaboravite . Nema narod potrebu za takvim autima, a istu stvaraju mediji. Meni je Saab uvijek bio drag, mada toliko egzotičan da se ne sjećam jesam li je sjeo u njega (davno nekad da).

Zoca

Gdin. Boris Bizetic je ovaj auto kupio nov 1981. i vozio decenijama
i bez problema.

D_C

Posto zadnjih petnaestak godina vozim velike porodicne karavane a interesuju me vozila iz sedamdesetih i osamdesetih, mozda mogu da prokomentarisem u vezi sa ‘Za dobar primerak moralo bi se krenuti put Nemačke, gde ih ima u popriličnom broju. Pogotovo karavana koji su tamo bili izuzetno cenjeni.’ Jednom recju, zaboravite na to. Veliki prostrani karavan kao ovaj, kao Opel Omega ili nesto njima slicno, ce tokom svog veka od recimo 30-40 godina, u jednom trenutku – sa 10-15 godina, kod treceg ili cetvrtog vlasnika, skoro sigurno biti pretvoren u radno vozilo da transportuje sve i svasta. Kad taj lik zavrsi sa… Pročitaj više »

Bungi

Priličan broj Sabova i Volvoa starih 10-15 godina vido sam 2018. u Rigi u Letoniji.Nakon ulaska u EU, stanovništvo ove bivša članica Sovjetskog Saveza, gladno i željno kvalitetnih zapadnih auta, uvezlo je iz Švedske veliki broj ovih polovnjaka.