Pre tačno godinu dana se prvi put pojavila sumnja u pogledu, za ovo proleće najavljenog početka gradnje fabrike BMW-a u mađarskom gradi Debrecinu, koji se nalazi na oko 230 kilometara istočno od prestonice. Tada je kao faktor za zabrinutost naveden globalni pad tražnje za novim vozilima. Pred sam kraj 2019. iz bavarske kompanije su stigla, za ugarsku vladu relaksirajuća uveravanja, da svi planovi ostaju na snazi.
Sada je priča aktuelizovana, ali su se stvari još dodatno dramatično pogoršale, sve zahvaljujući globalnoj epidemiji. Ovoga puta, Orbanu neće biti drago da čuje izjavu prvog čoveka kompanije BMW AG, Olivera Cipsea, koji je obelodanio odluku upravnog odbora o odlaganju početka gradnje fabrike u susednoj državi.
Tako će bavarska milijarda evra, izvorno namenjena investiciji u kompleks u istočnoj Mađarskoj, biti preusmerena za potrebe očuvanja tekuće likvidnosti, na radost finansijskog direktora nemačke grupacije, koji je i ranije, to jest u pretpandemijskom periodu bio jedan od glavnih kočničara projekta, a sve zbog straha od eventualno predimenzioniranih kapaciteta.
Ipak, nada za komšije sa severa nastavlja da živi jer se sada „vrti“ priča o početku gradnje pogona tokom 2021. godine. Ako do toga zaista i dođe, to će značiti novih hiljadu radnih mesta za lokalno stanovništvo, a oko 150 hiljada primeraka vozila BMW-a će poneti etiketu „Proizvedeno u Mađarskoj“.
BMW „fura fazon“ uniformnih pogona, u smislu da se na istim proizvodnim linijama sklapaju električni ali i konvencionalni automobili, pa bi i nova fabrika trebalo da sledi identičan koncept.
Na kraju da dodamo da se verovatno nema smisla ljutiti na BMW, kao ni na Mercedes, Suzuki i Audi, što su doneli odluke da umesto u Srbiji, investiraju u Mađarsku. Stepen korupcije u susednoj državi je na značajno nižem nivou nego kod nas, iako su u obe države na vlasti slične, populističke opcije.
AutoRepublika
(360)
