Zanimljivost dana: Nepoznati „španski“ sportista – Dodge Serra 3700 GT Boulevard

Da, da, znamo da već prevrćete očima i pitate se kako Dodge može da bude iz bilo koje države osim Amerike. To je verovatno istina, ali takođe je potrebno spomenuti da je Chrylser korporacija od 1967. do 1979. godine takođe imala svoju evropsku diviziju, pa se pod njegovom komandom nalazila celokupna britanska Rootes grupacija (brendovi Hillman, Humber, Singer, Sunbeam, Talbot, Commer i Karrier), zatim Simca iz Francuske i na kraju Barreiros iz Španije.

Ali i pre nego što je potrošio novac da oformi evropsko odeljenje, Chrysler je razmišljao kako da prodaje svoje modele na Starom kontinentu. Put ga je naveo u Španiju gde je Barreiros važio za jednog od najvećih proizvođača kamiona, autobusa i komercijalnih vozila.

Amerikanci su želeli da prodaju model Dodge Dart, koji je inače bio najmanji automobil marke na domaćem tržištu, ali su naleteli na problem sa španskim zakonom. U želji da zaštite domaće proizvođače, političari su zabranili prodaju svih inostranih automobila pa je Chrysler morao da potraži rupu u zakonu i uvozi delove koje bi Barreiros zatim sklopio u konačan proizvod. Automobil je dobio ime Dodge 3700 i prodavao se relativno dobro sve do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka.

Istovremeno kada je 3700 osvajao kupce, Chrysler je konaktirao samostalnu špansku kuću Pedro Serra i zahtevao izradu prototipa sportskog kupea koji bi delio većinu mehanike sa limuzinom. Za dizajn se postarao Italijan Mišel Liprandi i može se reći da je spojio sve najbolje karakteristike američkog agresivnog stila i italijanske prefinjosti.

Najveći deo mehanike se zasnivao oko legendanog „Slant Six“ agregata zapremine 225 kubnih inča (3,7 litara). Ovaj motor je verovatno najpouzdaniji u dugogodišnjoj istoriji Chryslera i ugrađivao se u mnogobrojne modele dugi niz godina. Dok je u limuzinskom stanju razvijao 145 „konja“, kupe je trebao da bude za 30 „grla“ moćniji, a snaga bi se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača. Maksimalna brzina je bila limitirana na 175 km/h.

Nakon što se prvi prototip model pokazao uspehom, Chrysler i Serra su dogovorili serijsku proizvodnju od 50 jedinica za potrebe testiranja tržišta. Ali, još jednom su se umešali političari, ovaj put s tvrdnjom da Serra nije samostalna kuća koja sklapa vozila koristeći tuđe delove, komponente, već samostalni proizvođač.

To je označilo da će poreski troškovi bili daleko veći, a sudski proces se razvukao na višegodišnji period. Umesto plairanih 50 jedinica samo 18 je napustilo fabriku pre problema sa političarima, a kada je stigla i poznata naftna kriza 1974. godine, Amerikancima se učinilo da proces jednostavno više nije vredan pažnje.

Veruje se da je do današnjeg dana preživelo oko 15, ali većina njih je prepravljeno, to jest ugrađeni su im dizel agregati, što je bila izuzetno popularna opcija na limuzini. Najmanje jedan od njih je završio i u Kanadi, a prošle godine se pojavio u prodaji na sajtu eBay.

Zoran Tomasović

(536)