Karlos Gon je rekao da je iznenadni potez, koji je pre pet godina odigrao francuski predsednik, Emanuel Makron, koji je tada bio ministar ekonomije, doveo do urušavanja odnosa između Renaulta i Nissana, pokrenuvši niz događaja koji su doveli do njegovog pada.
Bivši šef alijanse je pored Japanaca prst uperio i u Makrona, optuživši francuskog lidera za izazivanje ljutnje i nezadovoljstva kompanijskih rukovodilaca i zvaničnika u Japanu, pokušajem da prisili Nissan na spajanje s Renaultom.
Mada predsednik nije konkretno imenovan, bilo je jasno na koga Gon aludira, kada jer sugerisao da je vlada tražila od njega da forsira potpuno spajanje, što je bilo protivno njegovoj volji.
Gon je rekao da su Nissanovi funkcioneri i japanski zvaničnici bili šokirani odlukom francuskih vlasti iz 2015., da se povećaju glasačka prava vlade u Renaultu. Potez koji je došao preko noći, omogućio je državi Francuskoj da formira manjinu s pravom „veta“ u Renaultu, koji je u isto vreme kontrolisao Nissan kroz udeo od 43,4 odsto.
„To je izazvalo veliko ogorčenje, ne samo što se Nissanovog rukovodstva tiče, već i japanskih vlasti“, rekao je Gon. „Upravo su tu problemi započeli.“
Francuska je povećala svoj udeo u Renaultu da bi iskoristila prednost koju je donela nova regulativa, koja je dugoročnim investitorima pružila dvostruka glasačka prava. Makron, u to vreme trideset sedmogodišnji ministar ekonomije, s tada nepoznatim predsedničkim ambicijama, nije upozorio Gona da će će povući taj potez sve do „minut do dvanaest“.
Po francuskim i japanskim izvorima, dotični potez je naljutio partnere u Nissanu, koji su se uplašili da će njihov nacionalni ponos potpasti pod kontrolu Vlade Francuske.
U osmomesečnoj borbi koja je usledila na nivou odbora, između Makronovog ministarstva i Hirotoa Saikave, tadašnjeg čoveka broj 2 u Nissanu, Gon je nadgledao pregovore oko sporazuma, koji je trebalo da ograniči francusku ulogu investitora, kao i Renaultovu rolu najvećeg Nissanovog akcionara. Sporazum je od tada nailazio na snažne kritike od strane aktuelnog Renaultovog menadžmenta, koji je smatrao da kao investitor ima zavezane ruke.
Gon navodi potez Vlade Francuske kao ključni momenat kada su inače zategnuti odnosi između partnera počeli da degradiraju. Mada je Renault spasio Nissan od bankrota 1999., ravnoteža moći je neprestano bila prisutna, uz to što je japanska kompanija postala veća i profitabilnija.
Početkom 2018., Francuska je od Gona zatražila da „učvrsti“ Renaultove veze s Nissanom, kao uslov za obnavljanje njegovog mandata na poziciji CEO-a francuske kompanije, mada je Gon upozorio da se Japan verovatno neće složiti s tim da država Francuska bude najveći Renaultov akcionar.
Mada je „Zemlja Gala“ redukovala svoj udeo od 2015., ona je i dalje najvažniji investitor francuske kompanije, sa dvostrukim glasačkim pravom, koji Nissan s druge strane ne poseduje.
Renaultov menadžer: „Nema prave alijanse“
Jedan viši rukovodilac iz Renaulta, koji je bio prisutan na Gonovoj konferenciji za štampu, ponudio je drugačiju interpretaciju događaja, rekavši da zapravo nije ni bilo prave alijanse. Umesto toga, Gon je težio tome da upari dve kompanije koje nikada nisu želele da sarađuju, da bi zatim sebe učinio neophodnim u okviru zajedničkih operacija, prevenirajući direktnu komunikaciju između dve strane.
On je već pod istragom u Francuskoj zbog troškova koji su išli na konto Renaulta, što je alarmiralo tužioce u vezi s milionima evra koje je isplatio distributeru na Bliskom Istoku. Gon je negirao da je počinio bilo kakav prestup, rekavši da će odgovarati pred francuskim sudom ukoliko bude pozvan.
Međutim, on je u isto vreme sugerisao da ga Vlada Francuske nije podržavala dok je bio u pritvoru. S ključnom Renault-Nissan alijansom dovedenom u pitanje, Makronova vlada je „balansirala na žici“, insistirajući na tome da pretpostavka nevinosti mora biti poštovana, ali i da Gon treba da bude odgovoran za eventualna nepočinstva.
Sada, kada je ponovo slobodan, bivši šef alijanse je pojasnio da ne traži pomoć od Pariza: „Ne tražim ništa od Vlade Francuske.“
Naravno, Makron nije bio jedina meta Gonovog besa. Fokus njegove srdžbe je bio na japanskim tužiocima, Nissanovim rukovodiocima i Latham & Watkins, advokatskom firmom koja zastupa proizvođača automobila. Međutim, kada je od njega zatraženo da objasni izvore navodne zavere protiv njega, kao odgovornog je označio francuskog predsednika.
AutoRepublika
(286)
sad je sve jasno, Sloboda za Gona! Sretno i cuvaj se.