Početna Kupovina automobila Tehnika Da li žuti farovi pružaju izvesne prednosti?
Da li žuti farovi pružaju izvesne prednosti?
2

Da li žuti farovi pružaju izvesne prednosti?

4.58K
2

Farovi koji emituju žutu svetlost su u današnje vreme zabranjeni, izuzev par „presedana“. Pružaju neke prednosti prilikom vožnje po magli, a pitanje koje se nameće je da li savremena rešenja mogu to da nadomeste?

Mi, koji imamo dovoljno „uknjiženih“ godina života, dobro se sećamo nekadašnjih francuskih modela automobila, koji su mahom posedovali čuvene žute farove. Danas je ta tehnologija zabranjena za upotrebu sem u slučaju starijih vozila koja fabrički imaju takva svetla, kao i kod svetala za maglu koje kao opciju imaju emitovanje žute svetlosti (selective yellow).

Jasno je da se prednost takvih farova ističe zimi, kada magla ometa preglednost. Žuta svetlost nije tako intenzivna kao bela, zbog takozvanog efekta „Rejlijevog rasejanja“. Reč je o elastičnom rasejanju svetlosti, gde se talasi odbijaju od čestica mnogo manjih dimenzija od same talasne dužine svetlosti, što mogu biti atomi ili molekuli. Do ovog tipa rasejavanja dolazi kada svetlost prolazi kroz providna čvrsta tela ili tečnosti, ali se najčešće viđa u gasovima. Rejlijevo rasejanje je rezultat električne polarizabilnosti čestica. Čestica u tom slučaju postaje mali dipol koji zrači, a zračenje se vidi kao rasejana svetlost.

Boje poput žute i crvene mogu lakše prodirati kroz vazduh zahvaljujući velikoj talasnoj dužini, dok se komponente kratkotalasne plave svetlosti raspršuju. Upravo zbog toga nebo izgleda – plavo. Ovaj efekat je u centru pažnje i kada je magla u pitanju. Naime, komponente žutog svetla se odbijaju jače i mogu lakše da prođu kroz zid magle, što zauzvrat pruža bolju vidljivost. Zato ne treba da čudi što su u Francuskoj žuti farovi bili obavezni do 1993., i to ne samo iz navedenog razloga.

Ubice svetlosti

Međutim, nameće se pitanje, zašto je taj tip prednjih svetala zabranjen ako je već pružao navedene pogodnosti? Razlog leži u funkcionalnom principu žutih lampi, objašnjava Štefen Pjeconka, marketing menadžer kompanije „Hella“. Boja francuskih halogenih farova jeste „vesela“, međutim ovo rešenje, bilo da se radi o obojenoj žutoj sijalici ili ogledalu, neminovno ide uporedo s jednim velikim nedostatkom naglašava Pjeconka: „Takva konstrukcija uvek oduzima svetlost, bilo da je žuta, plava ili zelena.“

Tako su žuti farovi faktički bili „ubice svetla“, jer bi plave spektralne komponente bivale neutralisane s prolaskom kroz žuto sočivo. Iako su žuta prednja svetla pružala bolju vidljivost u magli, generalno su na svim ostalim planovima bila inferiornija, s manje svetlosnog intenziteta, tako da vozač nije dobijao stepen osvetljenosti koji je mogao i trebalo da dobije.

U spektru boja, žuta svetlost ima veću talasnu dužinu od boja koje se nalaze između plave i ljubičaste. Što je talasna dužina kraća, to je teže za ljudsko oko da je vidi. Zato crvena i žuta svetlost imaju bolju prodornost noću, i često se koriste za instrumentaciju. Prilikom lošeg vremena, kada pada kiša, kada je magla ili pada sneg, plava ili bela svetlost mogu izazvati refleksiju i na taj način ugrožavati vidljivost. Žuto svetlo se ne odbija od vode tako lako kao plavo, pa je vozaču u tim uslovima lakše da vidi put.

Lasersko svetlo?

Iako bi moderni LED farovi takođe mogli da emituju žutu svetlost, i to bez bojenja, čak i tada bi nedostajala plava spektralna komponenta, a to bi stvorilo još jedan problem.

„Prirodno emitovanje boja i dobar kontrast, presudni su za razlikovanje objekata u mračnom okruženju. To posebno važi za starije osobe”, kaže Pjeconka. „Fine nijanse poput recimo sivog vepra ispred smeđih krošnji drveća, mogu se u mraku prepoznati samo uz prisustvo jasnih boja i kontrasta.“ U žutom svetlu se, međutim, upravo to gubi i sve postaje siva masa. „Žuto svetlo“, izračunava Pjeconka, „ne nudi bilo kakve prednosti, pa čak ni laserska svetlost tu ne menja ništa.“

Hladna dnevna svetlost najsigurnija

Čak i u zimskim uslovima se iz tog razloga, bela svetla smatraju optimalnim rešenjem. „Izvor svetlosti danju, koji sadrži sve komponente boje, opet obezbeđuje najprirodnije okruženje“, kaže Pjeconka. Međutim, takvi farovi sijaju plavičasto u poređenju s halogenim svetlima starijeg dizajna.

Njihova svetlost ima temperaturu od oko 3.000 kelvina, te je samim tim više u dometu percepcije kao prijatna, topla bela svetlost. Sa svetlijom bojom, od 6.000 do 8.000 kelvina, dnevna svetlost, čiju temperaturnu boju dosežu samo ksenonski ili LED farovi, podseća na osvetljenje u operacionoj sali.

 

Dakle, mala prednost žutih svetala kroz Rejlijevo rasejanje može na druge načine biti kompenzovana u slučaju modernih, belih farova. Da bi se izbegli efekti refleksije, mogu se zatamniti područja poput reflektivnih površina u direktnom vidnom polju  kada je napolju magla.

„Ovo više nego nadoknađuje minimalne prednosti koje žuti farovi imaju u magli“, zaključio je Pjeconka.

AutoRepublika

Priredio: Pavle Barta

(4577)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Rade
Gost

Da li su LED svetla prouzrokovala novi trend u autoindustruji da već pojedini modeli nemaju ni uz doplatu prednja svetla za maglu?

Ikikik
Gost

Nista ja nisam razumeo…..sto ne dozvole da se koriste samo po magli, sta je sporno?