Kako se pravilno zagreva automatski menjač?

Svi već znamo da je motor najbolje zagrejati tako što se nakon par trenutaka krene, naravno s malim opterećenjem. Što se tiče automatskih menjača, tu tek treba da se postigne konsenzus.

Menjač definitivno treba zagrejati, i upravo zbog toga je poželjno krenuti ubrzo nakon paljenja motora, da bi se i on postepeno grejao. Mnogi vozači (što je pogrešno) dovedu motor u mestu do radne temperature i onda krenu „pun gas“, a da ostale pokretne komponente ni izbliza nisu zagrejane. Ovo se pre svega odnosi na manuelne menjače.

S povećanjem temperature ulja, menjaju se viskozitet i svojstva maziva, a ovaj proces nije linearan.

Isto važi i za ulja za menjače. Viskozitet hladnog ulja je stotinama puta veći od viskoziteta pri radnoj temperaturi, što uveliko povećava opterećenje na komponente transmisije. Rezultat toga je da pumpa za ulje, solenoidi i mnogi drugi delovi pate od „hladnog“ rada. Zaključak je jasan: veoma je teško za pokretne elemente unutar menjačke kutije da rade na nižim temperaturama s hladnim uljem.

Grejanje menjača se može postići tokom kretanja, da bismo postigli temperaturu pri kojoj je viskozitet nije veći od zahtevanog za više od desetak puta, što znači da temperatura iznosi oko 30 stepeni Celzijusa.

Automatski menjač sa konverterom obrtnog momenta je snažan izvor toplote. U zavisnosti od načina rada, efikasnost hidrodinamičkog transformatora varira u širokom rasponu. Nulta vrednost je kada hidraulični cilindar deluje kao hidraulična kočnica, pretvarajući svu energiju motora u toplotu, sve do maksimalne efikasnosti (nikada ne dolazi do izjednačavanja), koju hidraulični cilindar dostiže pre isključivanja reaktivne veze, odnosno pre prelaska u režim rada hidrauličke spojnice.

Dok konverter ne „zaključa“ elektroniku, pretvaraće deo snage motora u toplotu. Ukoliko motor radi „u leru“, svih nekoliko kilovata snage pri minimalnom broju obrtaja će se pretvoriti u toplotu.

Ponekad motor deluje kao dodatni izvor toplote. U zavisnosti od načina na koji je implementiran sistem hlađenja automatskog menjača, motor ga može ugrejati nakon što se potpuno zagrejao (kada se koristi rashladno kolo s izmenjivačem toplote u „hladnom“ rezervoaru glavnog hladnjaka) ili u isto vreme kada se on hladi kroz poseban izmenjivač toplote u „malom kolu“ sistema za hlađenje motora. Samo pri korišćenju nezavisnog hladnjaka, automatski menjač se zadovoljava isključivo indirektnim grejanjem motora, usled zagrevanja kućišta menjača i sopstvenog hladnjaka.

Međutim, šema implementacije hlađenja nije toliko kritična. Kao što praksa pokazuje, automatski menjač se veoma brzo zagreva uz pomoć rada motora, odnosno turbinskog gasa, tako da razmena toplote s motorom uopšte nije neophodna, naravno, gde postoji ovakav sistem. Ipak, u svakom pravilu postoje izuzeci.

Pravila zagrevanja

Čini se da je najočigledniji metod zagrevanja sledeći: upaliti motor, staviti menjač u pogon i pritisnuti papučicu kočnice, te koristiti „toplotnih“ tri do osam kilovata da zagreju ulje a samim tim i menjač.

Pokušajmo da proverimo ovu hipotezu uz pomoć jednostavne formule. Specifična toplota ulja je obično u rasponu od 1,5-2,5 kJ/kg po stepenu Celzijusa. Standardna zapremina ulja u automatskom menjaču iznosi 8 litara, što je otprilike 7 kilograma. Formula za izračunavanje vremena zagrevanja u takvim uslovima izgleda ovako:

t=(m*c*ΔT)/W

Ovde je „t“ vreme potrebno za zagrevanje, „m“ je masa ulja, „c“ je toplotni kapacitet ulja, ΔT je temperaturna razlika a „W“ je snaga.

S obzirom da moramo da zagrejemo menjač na najmanje 30 stepeni, dobijamo oko 90 sekundi.

Ovde treba imati u vidu i toplotne gubite motora s turbinama, koji su dovoljno veliki, kao i zagrevanje „gvožđa“ samog automatskog menjača, tako da je stvarno vreme zagrevanja veće dva do tri puta.

Dakle, na kraju je reč od 3 do 4 minuta, što je zapravo minimum za zagrevanje automatskog menjača.

Sasvim je u redu i ako motor pruža značajno manju snagu u ovom režimu rada, odnosno nema dovoljnog broja „kilovata“ u našoj formuli. U modernijim automobilima, zapremina ulja je obično manja a masa „gvožđa“ automatskog menjača skromnija, tako da je razlika manje-više kompenzovana.

Primera radi, jedan 2,0-litarski turbomotor, u praznom hodu, kada je zupčanik aktiviran, pruža tačno 6 kilovata nakon zagrevanja, odnosno 10 ako je broj obrtaja ide do 1000 (u ovom režimu radi prvih 90 sekundi nakon hladnog starta). Generalno, ako malo pritisnete gas, grejanje će ići brže. Najvažnije je ne preterati.

Upravo se preporučuje režim „u pogonu“ na kočnici, pri obrtajima od oko 1.000 u minuti.

Menjač se zagreva uglađeno i ravnomerno, a da istovremeno nema nepotrebnog opterećenja na komponentama. Klizni ležajevi ne rade ali se uspostavlja pritisak u njima, dok se u isto vreme zagreva kompletna elektronika automatskog menjača i ulazi u radni režim, usled ravnomernog širenja metala i stalnog protoka tečnosti, odnosno uspostavljanja toplotnog napona između različitih komponenti menjačke kutije.

Nakon početnog zagrevanja, možete polako da pokrenete vozilo. S povećanjem broja obrtaja iznad 1.000, a samim tim i opterećenja, toplotni gubici u turbomotorima se mogu znatno povećati, što će omogućiti da se automatski menjač brzo zagreje do radne temperature.

Nekorektne metode zagrevanja

Prebacivanje iz režima u režim

Postoje dve opcije. U prvom slučaju, „stručnjaci“ savetuju redovno prebacivanje  u nizu R-N-D i obrnuto, a ako postoji reduktor, i on se ubraja u dotičnu radnju. Kod druge varijante, preporučuje se držanje u svakom do režima 15 do 20 sekundi. I jedna i druga opcija su štetne.

Svaki prelazak u „neutral“ donosi priliv pritiska. Svako uljučivanje u „rikverc“ takođe, uz uticaj na već aktiviranu D/R spojnicu. Ovakva hladna opterećenja su nepoželjna. Ukoliko iz jednog u drugi režim prelazite veoma brzo, kompjuter vozila vam može javiti „grešku“, jer će sistem samodijagnostike automatskog menjača besmisleno prebacivanje smatrati kratkim spojem ili otkazivanjem selektora.

Povećavanje obrtaja

Da li je moguće držanjem kočnice i podizanjem obrtaja na dve do tri hiljade, grejanje učiniti efikasnijim? Naravno, u ovom slučaju turbomotori pretvaraju najmanje 20 do 30 kilovata u toplotu, a snažne jedinice čak i 100. Međutim, višestruko povećavanje termalne energije može biti opasno za turbomotore, gde opterećenje lopatica (u ovom režimu) višestruko prelazi radno, dok se ulje zagreva na više od 100 stepeni pod visokim pritiskom.

Rezultat se ogleda u tome što uljna pumpa radi pod veoma velikim opterećenjem, dok isporučuje mešavinu zagrejanog i nezagrejanog ulja iz kućišta kroz sistem i hladne filtere. Pritisak spojnice je visok, ali povećana viskoznost ulja može dovesti do klizanja i sagorevanja. Veliko opterećenje solenoida za podešavanje linearnog pritiska takođe neće doneti ništa dobro, posebno jer je ulje, zaobilazeći filter, prljavo. Ukratko, ovo je zagarantovan način da se skrati životni vek menjača.

Dugo i toplo

U praznom hodu, motor se zagreva veoma sporo. Na ovaj način, ima smisla držati ga oko pet minuta, a zatim morate pokrenuti vozilo. Shodno tome, nedovoljno zagrejani motor verovatno neće značajno pomoći automatskom menjaču, čak i ako imate sistem za hlađenje s izmenjivačem toplote u malom kolu. Kod automobila u kojima motor počne da zagreva ulje u menjaču tek nakon što dostigne radnu temperaturu, moraćete da sačekate od 15 do 30 minuta. Generalno, varijanta sa stavljanjem u pogon, kočnicom i 1.000 o/min, znatno je efikasnija.

AutoRepublika

Priredio: Pavle Barta

(30779)