Početna Zelene strane Istraživanje: Koji je životni vek baterije u električnim automobilima?
Istraživanje: Koji je životni vek baterije u električnim automobilima?
59

Istraživanje: Koji je životni vek baterije u električnim automobilima?

2.21K
59

Reč  je o najkritičnijoj i najskupljoj komponenti na električnom vozilu. Na sreću, trebalo bi da bude sposobna da prevali velike distance.

Po mnogim principima, električni automobil je s mehaničkog aspekta jednostavniji od konvencionalno pogonjenog vozila. U elektromotoru imamo daleko manje pokretnih delova nego u benzinskom, a pored toga, elektromobili mahom koriste jednostepenu transmisiju, zaobilazivši upotrebu dvadesetak uobičajenih komponenti, koje se vremenom troše i zahtevaju zamenu.

Jedna od oblasti koja izaziva zabrinutost i dalje je prisutna kada se pogledaju ankete vezane za baterije električnih automobila, a odnosi se na njihov životni vek. U nedavnoj studiji koju je sproveo Cox Automotive, 46 odsto ispitanika je imalo bojazan da će paket paterija trajati 100.000 kilometara ili manje. Naravno, zamena baterije na električnom automobilu je veoma skupa. Primera radi, ona u Chevrolet Boltu EV košta preko 15.000 dolara, i to bez „ruku“.

Međutim, dok će baterija u električnom automobilu na kraju izgubiti sposobnost da se napuni u potpunosti, ona neće otkazati, već će jednostavno vremenom postepeno gubiti na kapacitetu. Tek treba da budemo svedoci slučaja da jedan elektromobil ode na otpad zbog baterija koje su ispustile dušu. Nissan je saopštio da je morao da zameni tek šačicu baterija u Leafu, uprkos tome što ih je prodao na hiljade u proteklih osam godina.

Baterijske osnove

Litijum-jonski paketi baterija koji se koriste za potrebe automobila, slični su onima koje svi imamo u pametnim mobilnim telefonima i laptopovima, samo što je naravno, velika razlika u veličini. One se u velikoj meri razlikuju od teških akumulatora koji se koriste u konvencionalnim automobilima i imaju veću energetsku gustinu od nikl-metal hidridnih baterija. One su takođe, u odnosu na druge baterije, manje sklone gubitku kapaciteta kada se ne koriste. Paketi baterija u električnim automobilima se generalo sastoje od serija povezanih individualnih ćelija, po nekoliko stotina njih, u zavisnosti od modela. Dakle, ne radi se o jednoj masivnoj jedinici.

Kapacitet baterije u električnom automobilu se izražava u kilovat časovima (kWh). U ovom slučaju je više bolje. Kada kupite automobil s baterijom koja poseduje više kilovat časova, isto je kao da kupite vozilo s većim rezervoarom goriva, što znači da ćete moći da prevalite veću distancu bez dodatnog punjenja. Pritom, imajte na umu da sistem menadžmenta električnog automobila sprečava da baterija bude 100 odsto napunjena, odnosno 100 odsto prazna, , da bi se očuvala njena efikasnost i produžio životni vek.

EPA rangira električne automobile u skladu s njihovom energetskom efikasnošću i procenjuje operativnu autonomiju za svaki od njih pri potpuno napunjenoj bateriji. Međutim, kilometraža može da varira. Ukoliko posedujete električni automobil i jednostavno uviđate da ni „ne dobacujete“ do nominalne autonomije, to ne mora da znači da je baterija ozbiljno degradirala.

Za početak, vožnja pri konstantno višim brzinama će zahtevati više energije od „stani-kreni“ vožnje po gradu. To je suprotno onome na šta smo navikli kada je o konvencionalno pogonjenim vozilima reč, koja koriste manje goriva prilikom krstarenja na auto-putu nego  u gustom saobraćaju. Naravno, potrebno je više energije da se pokrene automobil pun putnika i prtljaga nego onaj u kojem se nalazi samo vozač.

Ono što je takođe veoma važno, ekstremne temperature, posebno kada je veoma hladno, mogu negativno da utiču na performanse baterije i njenu sposobnost punjenja. Korišćenje grejanja ili klima uređaja takođe „isisava“ energiju iz baterije. Istraživanje koje je sprovela AAA, utvrdilo je da kada spoljna temperatura padne na -7 stepenih Celzijusa ili niže, a grejanje kabine je u funkciji, prosečna autonomija električnog automobila pada za 41 odsto. Kada živa termometra dostigne 35 stepeni Celzijusa, a klima uređaj je u funkciji, vlasnik može da očekuje da autonomija padne u proseku za 17 odsto.

Trajnost baterije

Mada neki kupci električnih automobila uzimaju produženu garanciju, da bi na taj način ublažili „baterijsku fobiju“, to baš i nije preko potrebno. Baterije u električnim automobilima su pokrivene garancijom od najmanje 8 godina i 160.000 milja, kada govorimo o SAD. Kia daje garanciju na pakete baterija u svojim vozilima od 10 godina, odnosno 160.000 kilometara, dok je Hyundai otišao još dalje sa doživotnom garancijom. Ipak, treba biti oprezan, jer neki proizvođači pokrivaju samo slučaj kada baterija potpuno degradira i ne može da održi bilo kakav kapacitet, što je veoma redak slučaj. Drugi, poput BMW-a, Chevroleta, Nissana, Tesle (Model 3) i Volkswagena, zameniće bateriju ukoliko njen kapacitet padne ispod određenog procentualnog nivoa određenog garancijom, što je obično 60-70 odsto.

Međutim, koliko će vremena proći pre nego što električni automobil izgubili sposobnost da održava pun kapacitet? Kao što je spomenuto prethodno, dok baterije u električnim automobilima imaju tendenciju da postepeno degradiraju sa svakim sledećim ciklusom punjenja i pražnjenja, to je ekstremno spor proces. Primera radi, po podacima koje je sakupila organizacija Plug In America, paket baterija u Tesla Modelu S, izgubi oko pet odsto prvobitnog kapaciteta nakon pređenih prvih 80.000 kilometara, s tim što se od tog momenta stopa degradiranja usporava. Mnogi vlasnici Tesle su prijavili gubitak od samo nekoliko procentnih poena u odnosu na inicijalni kapacitet baterije nakon sedam godina eksploatacije.

S negativne strane, električni automobili koji se koriste u oblastima gde vladaju velike vrućine, verovatno će gubiti kapacitet baterija nešto brže u odnosu na one koji se voze u umerenijim klimatskim pojasima. Ekstremna vrućina je neprijatelj hemije u litijum-jonskim baterijama, što je razlog zašto mnogi električni automobili poseduju sistem hlađenja uz pomoć tečnosti. Takođe, stariji električni automobili, s relativno kraćom autonomijom, mogu da pate od ubrzane degradacije. Razlog je redovno crpljenje većine ili kompletnog kapaciteta, što ima tendenciju da ubrzano degradira bateriju vremenom. Taj problem je u mnogo manjoj meri izražen sa današnjim modelima, posebno onim s produženom autonomijom, koji se poslovično samo dopunjavaju.

Prekomerno korišćenje javnih DC Fast Charging stanica nivoa 3 (one mogu da napune do 80 odsto kapaciteta za samo 30 minuta), takođe može uzeti danak na dugoročne performanse baterije. Naravno, što se ona brže puni, to se generiše viša temperatura, koja, kao što smo već spomenuli, nije njen najbolji prijatej.

Međutim, studija koju je sprovela Idaho National Laboratory, zaključila je da taj efekat nije posebno izražen. INL je testirala dva para identičnih Nissan Leaf modea iz 2012., s tim što je jedan koristio punjenje od 240 V nivoa 2 a drugi isključivo DC javne jedinice nivoa 3. Nakon što je svaki od automobila prešao 80.000 kilometara, razlika u degradaciji baterije se svela na samo četiri odsto.

Dakle, suština je u tome da ukoliko se vodi računa o baterijama, one mogu da traju daleko preko 160.000 kilometara pre nego što autonomija počne da se smanjuje. Consumer Reports procenjuje da je prosečan životni vek paketa baterija oko 320.000 kilometara, što u prevodu znači gotovo 17 godina eksploatacije, ukoliko se godišnje prelazi dvadesetak hiljada kilometara.

Tesla kaže da radi na tehnologiji koja će omogućiti da baterije u elektromobilima traju milion milja, što je verovatno više nego što sam automobil može da izdrži. E, to se onda može nazvati „doživotnom“ komponentom.

AutoRepublika

Priredio: Pavle Barta

(2210)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Rikošet
Gost

Dok baterije ne budu 100% biorazgradive, a struja kojom se pune dobijena od prirodne energije
bez učešća bilo kakvog CO2 sistema sva ova priča o ekologiji djeluje kao bajka koja se djeci čita pred spavanje…

Goran Jurković
Gost

Co2 je najveći hoax svih vremena. Co2 nije staklenicki plin. Čovjek utječe na ukupnu masu co2 sa samo 4 posto I co2 ima premalo.
Ako co2 nastavi padati biljke će prestati rasti i proizvoditi kisik.
Kad smo co2 riješili stvarni problem su čestice čađi i zagađenje.
Istina baterije imaju sada lošu kemiju no one se recikliraju.
No već sad se izbacuje kobalt iz upotrebe i zamjenjuje se sa grafitom
U najavi su baterije na bazi konoplje i baterije na bazi soli pa ćemo vidjeti što će prvo doći.

DOn
Gost
Ak se godisnje prijedje 20 k km, onda znaci da je auto dosta dana u pogonu i to uglavnom nesto duze relacije, sto nije neko tesko radno podrucje. Cinjenica je da za pisljivu voznju od 1200km, morate stati 7x da punite baterija i to u autu koje kosta preko 100k eura, kad kopilad dobiju vise ovakih “bolesnika”, pocet ce naplacivati struju, jer nema dzabe ni u stare babe, tako ce doci na isto sto se profita tice,benzin-struja,znaci uzimat ce istu kolicinu profita koju uzimaju sad na benzinu, a koliko ce to kostati strujase, ostae da se vidi. Sad, znamo sa… Pročitaj više »
s mile
Gost

poslednjih 10 god, prelazim oko 20.000 km / god, kuća posao + privatno, ali retko kada pređem 200-300km dnevno, ostalo garaža plus ( da ga imam ) punjenje…. tako da bi mi autonomija od 300km, baš odgovarala.

Goran Jurković
Gost

Zato sada imaš hibride i Plug in hibride koji nemaju glavobolje sa dometima

s mile
Gost
Mislim da je previše frke pokrenuto oko dugotrajnosti baterija, kao i što se priča za npr male turbo motore, sve je to predviđeno da poprilično traje, naravno, uz održavanje. Baterije će imati bitno duži vek i br ciklusa punjenja AKO se pune sporije, na kućnim punjačima, i ako se ne prazne potpuno, optimum punjenja je od 20-80%, tzv BMS battery menagement system, brine o ravnomernom punjenju velikog broja baterija. Naravno ni brzi punjači neće bitno smanjiti vek baterija, ali…. koristiti ih na putu, kada ostanete bez drugih opcija, tj žurite. Činjenica je da će ih retko ko imati kući…. s… Pročitaj više »
moron
Gost

Ipak bih ja malo sačekao sa prihvatanjem EV-a kao zamene za SUS koji vozim ( osim ako me država ekonomski primora na to ). Jer, što kažu: “Zašto gotovinu pretvarati u veresiju”?

Ercegovac
Gost

Ја још увијек возим мој последњи аутомобил СУС.
До када ?
Како ми се чини не за дуго.

moron
Gost

Bože mi ‘prosti, osetio si da ti je kraj blizu ili … ?

Ercegovac
Gost

Није мени него њима пријатељу СУС

moron
Gost

Uh, bolje da je tako 🙂
Ali, ne brini, živeće naš SUS još dugo. Makar u našim sećanjima 🙂

J4ZZER
Gost

Ti prijatelju M zamalo sahrani kolegu (H) ercegovca, a on ti za zivota otkri pozicije svih speed kamera u Gackom Polju 🙂

moron
Gost

Ne brini, živeće taj duže od TE Gacko 🙂

Ercegovac
Gost

Кад смо већ код Гацка, једна легендарна :

“Другови да није мало превише, печете вола за мој дочек.
Друже Тито не брини, док је Гачана биће и волова !!!

moron
Gost

Šaljivi Gačani 🙂

Ercegovac
Gost

Само да ти кажем да сам 5 година старији од ТЕ Гацко.
По неким процијенам залиха угља имају за још 40так година , тако да се надам да ти је процијена добра 🙂 .

damir
Gost

Pricate suplju pricu, litijum ionske baterije smanjuju trajnost nakon odredjenog broja godina, bas kao i na mobitelima.
Upravo zbog toga u Norveskoj stoje tesle za male pare i niko nece da ih kupi.

Goran Jurković
Gost

Nije istina. Mobitel izrabljuje bateriju i njen kapacitet do krajnjih granica jer cijena baterije i njen životni vijek kao i mobitela je malen.
Baterije u autu se ne optimiraju na kapacitet nego na životni vijek i ne izrabljuju se do krajnjih granica.
To znači da Tesla laže za 50% kapaciteta baterije kako bi se baterija eksploatirala u manjem obimu radi dugotrajnosti.
Tako većina Tesli ima softverski zaključan kapacitet omdnosno range koji se recimo otkljuca na par dana u slučaju tornada.
Malo se informiraj po njihovim forumima

moron
Gost

Ne znam zašto, ali deo teksta u nastavku me uopšte nije iznezadio. Naprotiv, tako mi je nekako “prirodan”:

“Kia daje garanciju na pakete baterija u svojim vozilima od 10 godina, odnosno 160.000 kilometara, dok je Hyundai otišao još dalje sa doživotnom garancijom. Ipak, treba biti oprezan, jer neki proizvođači pokrivaju samo slučaj kada baterija potpuno degradira i ne može da održi bilo kakav kapacitet, što je veoma redak slučaj”

s mile
Gost

Imam iskustvo sa Električnim viljuškarima u proizvodnoj hali, koriste se svakodnevno, rade od 1 do dve smene dnevno, pune se obično preko noći, i tako teraju 5-7 godina, zamena baterije cca 4000eur, a manje popravke budu bitno jeftinije… zamene jedne ćelije npr.

u celoj Elektro priči imna samo jedan problem, kapacitet baterija, kada se on poveća, tj gustina energije, sve će se rešiti, punjenje… ne bi trebalo da bude problem ( vreme punjenja ), jer većinom se vozila koriste par sati dnevno, ostalo, čekaju u garaži…parkingu…

moron
Gost

Pošto si negde napisao da bi ti bila dovoljna dnevna autonomija od 200-300 km na struju ( i da bi to punio kod sebe, u garaži), to je mesečeno 600-900 kwh.
Kada bi svoj neki uobičajeni mesečni kućni račun za struju uvećao za tih 600-900 kwh, za koliko novca bi ti skočio iznos računa? Ako si računao. Jer, razmišljam, ti bi verovatno otišao u “crvenu zonu”. I to bi te dobro “ošurilo”. Čini mi se.

s mile
Gost
daleko je sunce…, nisam ja u tom nivou da iole razmišljam o posedovanju E auta, mi kući trošimo na nivou 350Kwh mesečno, retko zalazimo i u plavu zonu, a tek nikako u crvenu, koliko sam gladao račune, prosečna cena kilovata je oko 6-7din ( ukupan iznos / svi kilovati) , tako da bi dodatnih npr 900kwh, plus cena višlja za 50% ( crvena zona) , bitno uticala na budžet. Moglo bi delimično da se reši punjenjem u nižoj tarifi, ali svakako bi bilo niže od potrošnje goriva koje dajem za auto, mesečno ide oko 80-100eur za gorivo. Činjenica je da… Pročitaj više »
BojanNeki
Gost

Nešto nije dobra matematika.
Ako godišnje prelazimo 20.000km odnosno mesečno ~1.666km a punjenje ide brzinom od oko 14km na sat iz standardne kućne utičnice (2.3kW) dobijemo da za tu kilometražu potrebno oko 273 kWh aka oko 2.000 din. (7 din po kWh kako reče s mile)
Ili oko 23.000 din ili 200€ za čitavu godinu vožnje tj 20.000 km.

Prvi izvor informacija koji sam našao upotrebih za računicu tj nisam proveravao tačnost.
https://blog.chargemap.com/tesla-model-3-need-know-charging-capacity/

BojanNeki
Gost

Za poređenje sa mojim dizelom i prosečnom potrošnjom od npr 6.5l/100km bih za 1.666 km trošio oko 17.500 din.

Don
Gost
U Kuvajtu ak se ne varam, cijena litre benzina oko 20centi, tvojih 6.5l je koliko ono eura? Zašto je sad Kuvajt bitan? Zato što je tamo gorivo jeftino jer ga ima u izobilju a država zaradjuje na njegovom izvozu, pa ne cucla stanovništvo kroz namete na benzin. Tako je kod tebe struja sada možda jeftina , kod mene u njemačkoj je izuzetno skupa, mene uz nikakvu potrošnju (iako imam sve uređaje najvišeg ranga tj najniže potrošnje), deru 100e mjesecno., Ne znam sad koliko je kWh mjesečno i te Spike. A šta će biti kad milioni sjednu na utičnicu? Nadalje, ti… Pročitaj više »
BojanNeki
Gost

Može biti cena u Kuvajtu koliko god hoće, mene motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji zagađuju okolinu sve manje interesuju.
A električna energija će biti onoliko jeftina koliko se izborimo protiv globalizma jer smo na pragu gotovo neograničenog izvora energije čitaj fuzija, novih baterija, boljih solarnih panela itd. vreme druge tehnologije je došlo.
Prouči https://sonomotors.com/
U Nemačkoj dobiješ u proseku 30km besplatnih km dnevno tako što ti automobil stoji napolju pa ti vidi u kom pravcu ide svet.

BojanNeki
Gost

Cena tih smešnih troškova za punjenje EV-a kod kuće može još da se smanji postavljanjem solarnih panela.
Ako bi recimo postavili samo panel od 1kW (~1000-1200€ sa sve instalacijom, recimo) i taj panel da generiše prosečno samo 3kWh prosečno dnevno a koje vraća preko dvosmernog brojila u mrežu dobili bi za ~90kWh mesečno manji račun.
U prevodu sa panelima od 3kW bi se vozili potpuno besplatno ~20.000 km tj godinu dana.
Paneli su u ovom slučaju samo primer ukoliko npr cena struje ide gore ili se prelazi u crvenu zonu, u protivnom postaje diskutabilna ugradnja.

S mile
Gost

Kada bi se omasovila prodaja e vozia, mnogi bi dodali jos par hiljada eur za krovni solarni panel, sto bi bitno smanjilo troskove punjenja baterije.
Cudo jedno koliko solarna energija Moze da se koristi…. ali je ne koristimo….

BojanNeki
Gost

Solarni paneli su još uvek male iskorišćenosti ali se radi i na tome a neki slični projekti su…
https://www.bbc.com/news/technology-49249884
https://www.youtube.com/watch?v=WEjQkkrsY5Y
https://sonomotors.com/en/sion/
https://www.popularmechanics.com/cars/hybrid-electric/a28322554/toyota-is-testing-a-new-solar-powered-prius/

Sono je meni najinteresantniji sa 22% iskorišćenja panelima i tridesetak besplatnih kilometara dnevno na geografskom prostoru Nemačke i tamošnjom prosečnom osunčanosti. Kod nas još više.

Drk
Gost

Ha ha …polako pa GDE je tu dezurni zelenas drzava da ti naplati recimo suncanu taksu mesecnu na panele 2e po kvadratu ,pa onda porez na proizvodnju struje ,pa porez na predatu struju distribuciji ,pa porez na ostvarenu dobit ,na kraju ti je najevtiniji benzin😵!!!

Don
Gost

Tako će i biti

moron
Gost
Pa, “matematika” dosta zavisi i od toga da li je “20.000 km godišnje” ili je “200-300 km dnevno”. Pogrešio sam kada sam rekao da je za ovo drugo ( “200-300 km dnevno”) to onda mesečno dodatnih 600-900 kwh. Jer je ( oko 50%? ) više. A, ako je tačno da “punjenje ide brzinom od oko 14km na sat iz standardne kućne utičnice (2.3kW) ” , ja onda i nemam šanse da tokom noći iz kućne utičnice napunim struju za dnevnih “200-300 km”, a još manje ima šanse da potrebnih oko 30-45 kwh u celosti napunim u nižoj (noćnoj) tarifi. Grešim… Pročitaj više »
BojanNeki
Gost

Druže, ko to sa sopstvenim automobilom prelazi 200-300 km dnevno tj 70.000-110.000 km godišnje?
Nisam ulazio u tematiku toliko pa nisam siguran ni da li je fizički moguće. Ne čak ni po automobil nego osobu.
Čak i neko ko prelazi velike razdaljine autoputevima je u mogućnosti da obilazi brze punjače i pravi pauze od pola sata do četrdeset minuta za punjenje baterije na svakih 300-500 km što je sasvim zadovoljavajuće.
Inače postoji za kuću i Tesla Wall charger (11kW) kojim se puni baterija za 6-8 sati. Košta oko $500.

moron
Gost

Pomenuo sam “200-300km” jer je i to bilo pomenuto u komentaru na koji sam se osvrnuo. Slažem se da je to nerealno da se vozi svaki dan, ali, nekad se vozi i više i očito je da u kućnim/garažnim uslovima neće biti moguće jednostavno punjenje baterija da bi se ostvario toliki dnevni domet. Za nas na Balkanu će se veoma dugo održati takvo stanje, bojim se.

BojanNeki
Gost

Ako se Tesla model 3 potpuno napuni za 6-8 sati na 11kW kućnom punjaču i može da pređe ~500km (Long range verzija sa baterijom od 75kWh) onda ne vidim gde je problem. Sem naravno trenutne cene EV-a.
Ništa od ovoga praktično kod nas još uvek i ne postoji ali ubeđen sam da će stići i postati dostupno brže nego što mislimo da je moguće. Ili samo utopijski razmišljam.

moron
Gost

Ovo drugo.

BojanNeki
Gost

Ne znam šta je drugo, ali vreme će pokazati.

Don
Gost

Možda po sadašnjoj cijeni, kad više bude potrošača tj korisnika ev auta, onda će cijena kWh skočiti u nebo,jer na tome se zaradjuje.

Goran Jurković
Gost

Cijena benzina nema veze sa potražnjom nego sa kontrolom stanovništva.
Europska unija kroz lažne namete opterećuje društvo radi usporavanja njegovog rasta.
Jer i taj novac je lažni kao i namet kao i benzin.
Crpis nešto besplatno iz zemlje i na to stavljaš cijenu u bezvrijednom papiru.
Društvo se mora probuditi i shvatit da robuje bezvrijednom papiru. Živi i radi za bezvrijedni papir.

BojanNeki
Gost

Bravo Gorane, borba protiv globalizma je suština.

Lazar
Gost
ima jedan deo teksta koji mi je malo nejasan “Za početak, vožnja pri konstantno višim brzinama će zahtevati više energije od „stani-kreni“ vožnje po gradu. To je ***suprotno onome na šta smo navikli kada je o konvencionalno pogonjenim vozilima reč, koja koriste manje goriva prilikom krstarenja na auto-putu nego u gustom saobraćaju. Naravno, potrebno je više energije da se pokrene automobil pun putnika i prtljaga nego onaj u kojem se nalazi samo vozač.” Po mom shvatanju ništa SUPROTNO ja ne vidim kod EV u odnosu na SUS motore ili obrnuto …. gde jedan troši više i drugi će povući više… Pročitaj više »
BojanNeki
Gost

Ipak je za sada drastičnija potrošnja kod EV-a pri velikim brzinama i kada je vuča (prikolice) u pitanju.
https://www.youtube.com/watch?v=EiuIyHORZi8
Za 45 min vožnje na autobanu pri 200 km/h i više ode skoro kompletna baterija od 100% na 10%. U prevodu samo 133km je uspeo da pređe sa punom baterijom od mogućih možda 450km. Ne znam tačno koji je model tj koliku bateriju ima.
Lik na video snimku mi je iritantan ali informacija je bitna.

D_C
Gost

Pri konstantnih 200 km/h na autobahnu SUS motor trosi barem duplo, u nekim slucajevima i trostruko vise nego pri recimo 120 km/h tako da ni sa ovim novim rezervoarima od 50l neces voziti dugo pre nego sto se upali lampica za rezervu.

Lazar
Gost

Ispravno razmišljanje … nema veze koji je motor i izvor energije određena masa treba istu energiju da bi se kretala istim brzinom sa skoro istim trenjima prema okolini i podlozi …

Don
Gost

Diskutabilano, vozovi “magnetni” u kini pice I po 430 km/h 🙂

Lazar
Gost

Maglev nema otpora kotrljanja , on levitira na magnetnom polju i koči ga isključivo otpor vazduha ….ne postoje metalni točkovi za tu nosivost i tu brzinu . Nemci probali pa se točak raspao i napravio ogromnu nesreću …

https://en.wikipedia.org/wiki/Eschede_derailment

Lazar
Gost

ako je YT izvor informacija onda i je svet ravna ploča 🙂
vidim da gajite naučni pristup pa neću više polemisati sa Vama !

BojanNeki
Gost

Samo neka ste vi nama pametniji. Živi bili.

Lazar
Gost

BojaneNeki , sve ovo što pokušavam da vam kažem se zasniva na osnovnim fizičkim zakonima održanja energije i materije koji se uče u osnovnoj školi … i ako sam u toj materiji debelo , veće znanje od osnovne škole nije potrebno …

Inače na YT ima svašta i da je zemlja ravna i da je okrugla pa sad sami birajte 🙂

BojanNeki
Gost
Vi i ja ne pričamo o istim stvarima a važno je da ja gledam YT a vi ne, a i da ste vi prošli kroz osnovnu školu a ja imao prevelik otpor ali ipak dovoljno energije da je eto završim. Da probam ovako da objasnim, možda ćete uspeti da dobacite, što nije ni bitno, a možda ćete nastaviti da vređate, što je bitno samo vama. Ovde je dobar deo komentatora skeptičan u pogledu svakodnevne upotrebe električnih vozila te umeju da osporavaju gde god to mogu. Mogu to da razumem jer je danas električno vozilo u startu skuplje, drastično manjeg dometa,… Pročitaj više »
Lazar
Gost

samo mi reci gde i koga sam vređao …

BojanNeki
Gost

YT inteligenciju.

Don
Gost

Pametnom dosta. Znači da prosječnom vožnjom po autoputu čovjek bi morao stajati svakih (u najboljem slučaju ) sat i po i puniti auto od 45 min da bi ga napunio na 80% i onda vozio sat vremena i opet punio do 80% 45 min…
Ko je lud neg izvoli.

Vladimir
Gost

Sus radi u mestu, ne prelazi ništa a troši, elektro ne, radi samo kad vuče. Sus je na malim obrtajima i u nižim brzinama neiskorišćen, a na visokim obrtajima ima veće gubitke, generiše više toplote, idealan je na nekim srednjim obrtajima, znači neka normalna vožnja konstantno brzinom na putu. Elektro kad ide polako manje troši, kad stane ne troši ništa, kad ide po autoputu, troši više jer ide brže nego u gradu

Lazar
Gost

moj SUS ima start-stop pa ne radi u mestu 🙂
Cedite suvu drenovinu , uz manje razlike kriva potrošnje energije je slična …

I EV će u gradu trošiti više nego na regionalnom putu , takođe i na auto putu porastom brzine drastično će skakati potrošnja struje iz baterija jer otpro vazduha raste kvadratom brzine itd.

SUS je problematičan jer na malim obrtajima nema dovoljni moment pa se menjačem koriguje dok EV taj problem nema …

D_C
Gost

Kod elektricnih vozila pri kocenju motori rade kao generatori pa dopunjuju baterije. Znaci u stani-kreni saobracaju se pri svakom polasku baterija prazni, ali se pri svakom kocenju baterija dopunjava. Kod SUS motora se pri svakom polasku rezervoar prazni a pri kocenju se energija trosi kroz trenje izmedju pakni i diskova i temperaturu, nista se ne vraca u tank. Sa druge strane, pri konstantnom kretanju odrdjenom brzinom, kao sto je voznja na auto-putu, se i baterije konstantno prazne jer je broj kocenja srazmerno vrlo mali.

Don
Gost

Dobro, zašto nema stalni generator u autu kojem je jedino zadaća da puni baterije?

Goran Jurković
Gost

A što bi pogonilo taj stalni generator?
Možda Teslina nulta energija?

Don
Gost

Benzinski motor, heheh. A nek smisle nešto…hibrid ev i benzina samo ovdje benzinski pomaže ev…hehe