Konsolidacija motora s unutrašnjim sagorevanjem u bliskoj budućnosti

Čelni ljudi u automobilskoj industriji, kao i bankari, smatraju da će rastuće uviđanje o vrednosti i važnosti unapređivanja tehnologije vezane za motore s unutrašnjim sagorevanjem, pokrenuti talas konsolidacije u ovoj oblasti u naredne dve godine.

Spajanja kompanija, akvizicije i slični aranžmani, kao da su se zaglavili u kolotrazima dizel skandala, kada je Volkswagen grupa uhvaćena u varanju na testovima na izduvne gasove dizel motora 2015. godine. To je bio okidač za globalno zatezanje regulative i pad reputacije i vrednosti dizel, pa i benzinske tehnologije.

Sada tržište polako počinje da razdvaja kompanije sposobne da usklade svoje flote s novom ekološkom regulativom i one koje imaju velikih teškoća da to postignu, što bi moglo da smanji razmimoilaženje u cenovnim očekivanjima između kupaca i prodavaca u narednih godinu-dve dana.

Automobilska industrija, bez obzira na sve, nije nimalo zastala u razvoju i unapređivanju nove generacije motora s unutrašnjim sagorevanjem, dok su još uvek ograničeni resursi usmereni ka kreiranju električnih i autonomnih vozila. Sasvim logično, jer svi znamo šta donosi a šta odnosi novac.

Električna vozila još uvek predstavljaju zasebnu nišu, na koju se odnosi samo 1,26 miliona ili 1,5 odsto od ukupno 86 miliona prodatih automobila na globalnom planu prošle godine. Analitičari predviđaju da će tek sredinom naredne dekade električni automobili preuzeti primat, što je po nama više nego optimistično i nerealno.

To znači da će i dalje postojati potražnja za (čistim) SUS motorima, tako da će proizvođači i snabdevači kadri da ih isporuče verovatno doživeti revitalizaciju vrednosti. U isto vreme, dobavljači koji budu imali teškoća da postignu željeno, teško da će imati zadovoljavajuću prodaju.

U međuvremenu, kako proizvodni kapaciteti benzinskih i dizel motora budu smanjivani, podsticaji za udruživanjima među snabdevačima bi trebalo da se povećaju, smatraju bankari. Volkswagen, jedan od najvećih proizvođača pogonskih agregata, izjavio je da će poslednju generaciju motora s unutrašnjim sagorevanjem razviti do 2026., dok je Ford prošlog meseca saopštio da će zatvoriti dve fabrike motora u Evropi.

Grupni profit kompanija koje se bave tehnologijama vezanim za SUS motore, nekada predmet zavisti u industriji, smanjuje se uporedo s rastom prisustva električnih automobila i digitalizacijom industrije. Iz tog razloga, VW sada upozorava svoje dobavljače da se pripreme za solucije širokih razmera vezanih za smanjenje obima proizvodnje motora s unutrašnjim sagorevanjem, kako se bude povećavala masovna proizvodnja električnih vozila.

Nemačka kompanija je u procesu restruktuiranja 16 fabrika u cilju proizvodnje električnih automobila, a takođe planira da započne proizvodnju 33 različita električna modela pod Škoda, Audi, VW i Seat markama do sredine 2023, transformišući usput industrijski lanac snabdevanja.

Sasvim je jasno da nema smisla posedovati fabrike koje rade sa 40 odsto kapaciteta. Automobilska industrija je dužna da razvije strukture u cilju konsolidacije postrojenja u kojima se proizvode SUS motori, kao i da odluči gde da pozicionira izvesne aktivnosti. Ukoliko se na kraju završi s nekontrolisanom nesposobnošću plaćanja, to će biti problem za kompletnu industriju.

U Evropi postoji više od 120 pogona u kojima se proizvode komponente za pogonske agregate. Nemačka industrijska asocijacija VDA kaže da je 436.000 radnih mesta vezano za proizvodnju motora, i to samo u Nemačkoj.

Zahtevi za pogonima u kojima se proizvode ekološki podobni agregati su već pokrenuli konsolidaciju među samim proizvođačima automobila. Upravo je preuzimanje Opela od strane PSA grupe bilo motivisano tim pitanjem.

S ekološkom regulativom koja postaje sve stroža, posebno u Evropi, neki proizvođači počinju da kaskaju u smislu njihove sposobnosti da razviju odgovarajuće motore. Donedavno, pokazivalo se da se teško dolazilo do ostvarivanja dogovora zbog utvrđenih neslaganja u vezi s procenom vrednosti.

Američka grupa, Dana, krajem 2018. je pokrenula prodaju zaptivača glave motora u Evropi, što je naravno neophodna komponenta za motore s unutrašnjim sagorevanjem. Uz pomoć Bank of America, pozvala je ponuđače, ali je povukla aukciju nekoliko nedelja kasnije zbog nedovoljnog interesovanja.

Prodaja nemačke Ifa grupe, firme koja se bavi proizvodnjom osovina, uglavnom za automobile pogonjene SUS motorima, bila je najavljena pre godinu dana, ali nikada nije finalizovana. Među nekoliko ponuđača je bio kineski Wanxiang, ali su se razlike po pitanju viđenja cena pokazale nepremostivim. U potpunosti je jasno da se očekivanja kupaca i prodavaca po pitanju cena u velikoj meri razlikuju.

Prodavac se obično drži filozofije u stilu „imam punu knjigu porudžbina, dobru dobit iz poslovanja, tako da želim vrednost šest puta veću od godišnjeg profita pre zaračunatih kamata, poreza na dobit i amortizacije“, dok kupac kaže: „Ovde nema dugoročnog rasta, tako da plaćam četiri puta vrednosti godišnjeg profita pre zaračunatih kamata, poreza na dobit i amortizacije.“

Novo testiranje interesovanja za proizvodne pogone motora s unutrašnjim sagorevanjem će biti prodaja komponenti motora i menjača proizvođača Tekfor. Vlasnik privatnog kapitala, KKR, u pregovorima je s kineskim kupcem.

Ipak, mnogi s razlogom veruju da će se potražnja za konvencionalnim motorima održati još dugi niz godina.

Ljudi poslovično preteruju u procenama za koliko vremena će SUS motori nestati. Ono što je realnije i izvesnije je da će u narednih 15 godina doći do sveopšteg procesa hibridizacije, koja naravno uključuje i motore s unutrašnjim sagorevanjem. Što se čisto električnih automobila tiče, pogonjenih baterijama, to je sve još uvek na dugačkom štapu i mada se iz izvesnih centara ovo rešenje nameće kao „pravo“ i „idealno“ rešenje, u realnosti je ono daleko od toga.

Priredio: Pavle Barta

(1289)