Srpska policija preuzima nadležnosti kontrole leta?

Panoramski krov nekada zna biti ugodan. Posebno za putnike zadnje klupe, koji zahvalujući njemu mogu da uživaju u pogledu ka nebu, zvezdama… Ili, prilikom putovanja kroz neke veoma lepe predele (na primer kroz kanjone), panoramski krov omogućava putnicima jedan sasvim poseban doživljaj prirodih lepota koje su iznad njih, a koje ne mogu uočiti kroz vetrobran ili pogledom kroz bočne prozore.

Ista je korist za putnike u uslovima urbanog saobraćaja i vožnje kroz neko starije gradsko jezgro, kada iz posebne perspektive putnici mogu da razgledaju arhitekturu nekih starijih kulturno istorijskih objekata. Ili, ako se radi kratkog predaha i odmora parkirate u hladovinu nekog drveta, putnici a i vozač mogu da uživaju u pogledu na krošnju, pa i da slušaju cvrkut ptica, a sve to bez i najmanjeg rizika da će pri tome eventualni ptičiji izmet da nekoga pogodi u glavu. Korisno, zar ne? Neki su ga valjda zato u šali i nazvali „ptičji krov“.

S druge strane, panoramski krov zna biti i koristan. Za vozača. Recimo, ako zaustavite vozilo ispred semafora „na crveno“, a prvi ste u koloni, pa ne vidite semafor, ne morate da se savijate vrat i kičmu da biste videli svetla na signalizacije levo ili desno, već je dovoljno da se vozač opusti i nasloni glavu na naslon i samo blago usmeri pogled iznad sebe, na semafor koji je iznad saobraćajne trake.  I imaće savršen pogled. Genijalno, zar ne?

A ukoliko imate i elektropokretnu panoramu, moguće uživanje za sve u kolima je još i veće.

Istina, ako eventualno na krov postavite poprečne nosače, tada nećete moći ili smeti da otvarate krov, zbog rizika od oštećenja. Takodje, održavanje elektropokrenih panoramskih krovova je zahtevnije, jer se mora voditi računa o eventualnim nečistoćama na spoju staklenih površina i kedera panorame. I to održavanje i dodatno košta.

No, svi znamo da je panoramski krov uglavnom dosta skup opcional. Uz uvećani rizik njegovog oštećenja ili loma, a što može da vas izloži značajnim troškovima. I baš zato veoma retko ćete ga videti na flotnim službenim kolima, osim ako nisu u pitanju vozila namenjena baš za neki „top level managment“. I tako dolazimo do suštine ove priče.

Normalno je da svi budžetski korisnici Republke Srbije redovno obnavljaju svoj vozni park. Pa se to odnosi i na MUP Republike Srbije. Nema tu načelno ništa sporno. Pa je logično i da se za potrebe saobraćajne policije redovno nabavljaju nova vozila. Zato nam nije neobično ni što u skorije vreme na ulicama primećujemo veći broj novih vozila brenda Škoda.

Ali, jeste nam malo neobično kada kao patrolno vozilo saobraćajne policije vidimo veliki broj novih primeraka modela Superb. Kao neobeleženo vozilo (presretač), to možemo da razumemo, ali, ne i kao patrolno vozilo. Posebno ne u urbanim uslovima, a tuda ih gledamo svaki dan.

A još više smo se začudili kada smo svojim očima videli da neki od tih novih patrolnih primeraka Superba imaju panoramski krov. Bili smo zaprepašćeni. Jesmo pre toga nedavno pročitali u komentarima da to postoji, da je nabavljeno, ali, prosto, zvučalo je kao „naučna fantastika“.

Zašto bi neko vozila saobraćajne policije nabavljao u verziji sa opcionim panoramskim krovom? Sa elektropokretnim panoramskim krovom, koji verovatno i ne može da se otvara zbog poprečnog krovnog nosača na kome su montirana „rotaciona svetla“.

Osim što sve to dodatno košta, ne razumemo čemu to, jer saobraćajna policija svakako ne vrši „nadzor“ i nad vazdušnim saobraćajem, niti ga „reguliše“, zar ne? Za to postoje drugi organi, koji svoju delatnost i funkciju svakako ne obavljaju gledajući kroz prozor ili panoramski krov.

Aleksandar Dragović

(899)