Početna Glas Republike Da li su Norvežani šampioni ekološke svesti ili najobičnije interesdžije?
Da li su Norvežani šampioni ekološke svesti ili najobičnije interesdžije?

Da li su Norvežani šampioni ekološke svesti ili najobičnije interesdžije?

608
15

Čini se da građani Norveške na silu bivaju proglašavani perjanicom globalne svesti o očuvanju prirode, manekenima pronalazaka Nikole Tesle i slično. Stiče se utisak da su retki, i od strane društvene zajednice prezreni i prevaziđeni, likovi koji voze konvencionalna vozila u državi.

Upravo je obelodanjeno saopštenje za javnost lokalne istraživačke kuće koje govori o strmoglavom padu prodaje premijum dizel modela u poslednjih 6 godina, gde se pominje procenat od preko 95 poena.

Nezavisna kompanija koja se bavi istraživanjem iz oblasti energetike a poseduje sedište u Norveškoj, Rystad Energy izašla je u javnost sa podatkom da je u poslednjih šest godina tražnja za pojedinim premijum dizel modelima pala za više od 95%.

“Prodaja određenih dizel verzija se u Norveškoj nalazi u slobodnom padu. Norvežani se okreću Tesli i ostalim proizvođačima premijum elektromobila,” navodi se u saopštenju za javnost koje je iznela istraživačka firma.

Norveška je država koja se može pohvaliti činjenicom da je rekorder po broju elektromobila po glavi stanovnika, i to na svetskom nivou. Najveći gubitnici, odnosno oni na čiji teret je ovaj rezultat postignuto jesu proizvođači luksuznih dizel modela.

“Prihvatanje električnih vozila je rezultiralo dramatičnim smanjenjem prodajnih brojki za konvencionalna, kako dizel tako i benzinska vozila, a najoštriji pad je viđen u segmentu dizel automobila,” naveo je Artiom Čen, viši analitičar u kompanij Rystad Energy, posebno zadužen za istraživanje naftnih tržišta.

On je dodao da su prestižni elektromobili koji nude ozbiljnu autonomiju potisnuli u drugi plan dizele, posebno one iz SUV segmenta, ali i limuzine, koji su praktično bili najpopularniji na tržištu.

Prema navodima iz saopštenja za javnost u proseku je udeo dizel i benzinskih vozila iznosio redom, 60% i 29%, tokom 2013. godine, ali se to promenilo u prvoj polovini ove godine, na 32% odnosno 17%, opet istim redom.

Ovakvi prodajni trendovi su ishodovali u postepenom ali stalnom padu utrođka dizela i benzina, što je u proseku iznelo 2% kvartalno, to jest svakog tromesečja počev od starta 2018. godine.

“Tražnja za naftom je posebno na udaru depesije, imajući u vidu sve intenzivniji trend prihvatanja čisto električnih vozila,” izneo je Čen. “Ali, na veliko iznenađenje, brzo usvajanje elektromobila je uslovilo samo umeren pad tražnje za benzinom, pa i naftom transportnom sektorz. Veza između rasta tražnje EV i pada prodaje naftnih derivata nije u tako izrazitoj direktnoj korelaciji u Norveškoj.”

U prvoj polovini 2019. godine, prodaja električnih vozila je prosto eksplodirala u Norveškoj, to jest čak 55% od ukupne prodaje vozila fizičkim licima čine ona iz EV segmenta. Ukupna prodaja ovoj kategoriji kupaca iznosi oko 150.000 četvorotočkaša za godinu. To je ogroman, ogroman pomak u odnosu na samo 6% iz ne tako davne 2013. godine, a pride je i povećanje od 49% u odnosu na godinu ranije.

“Što se tiče oštrog pada prodaje novih dizel vozila, dva su faktora glavna koja su uslovila ovakav epilog. Najveći udeo u prodaji, po tradiciji imaju dizel modeli srednjih i najviših cenovnih razreda, pa je nekako logično da oni pretrpe i najveći udar u tranziciji,” navodi se u saopštenju firme.

Drugi razlog se krije u smanjenom interesovanju kupaca koji se boje da pazare dizel automobil koji ne bi imali kome da prodaju, onda kada dođe čas za zamenu.

Da li su to pravi razlozi?

Rezultati ovog istraživanja, ali i brojne druge vesti koje nam stižu iz ove prijateljske nam države, navode nas na krucijalno pitanje. Naime, da li su Norvežani zaista izuzetno visoke ekološke svesti pa sa tog razloga u sve većoj meri kupuju EV vozila i hibride ili i tamo narod ipak samo gleda da kupi ono što je jeftinije, a čemu država poreskom politikom vozila sa SUS motorima čini izuzetno skupim?

Probaćemo da se približimo odgovoru kroz dva primera iz realnog života (u Norveškoj).

Primer prvi uključuje jedan hibrid na srpskom i norveškom tržištu.

U Srbiji, Toyota Centar oglašava krosover C-HR (bazni paket) 1,2 turbo po ceni od 21.990 evra (trenutno ima za 1.000 evra nižu, akcijsku cenu), mada „đavo će ga znati“ s ovim „našim“ distributerima i njihovim (šatro) akcijskim cenama, dok u istom paketu kao 1,8 hibrid, mali SUV košta 28.700 evra (a uvoznik za njega ne odobrava akcijski popust).

Dakle, kao hibrid, maleni japanski krosover je kod nas skuplji za 7.710 evra u odnosu na SUS verziju.

Slika je potpuno drugačija u Norveškoj gde je u baznom paketu navedeni hibrid jeftniji za 9.020 evra (412.500-322.300 norveških kruna).

Primer drugi uključuje čisto električno vozilo na srpskom i norveškom tržištu.

U cenovniku distributera vozila marke BMW u Srbiji, bazna verzija električnog hedžbeka BMW i3 120 Ah košta 39.990 evra.

S druge strane veliki krosover BMW X5 XDrive 40i i/ili 30d košta 73.990 evra.

Dakle, konvencionalni X5 je u Srbiji skuplji za celih 85% od električnog i3.

U Norveškoj, pomenuti BMW X5 XDrive 40i košta (sa svim porezima) 1.130.313 NKr (odnosno oko 113.000 evra), dok BMW i3 košta 320.000 NKr (oko 32.000 evra). Poigrajte se pretragama putem Googla i videćete i sami koje su cene.

Dakle, u Norveškoj je onaj isti kao u Srbiji, X5 skuplji od onog istog i3 kao u Srbiji, za oko 253 % ( 3,53 puta).

Pri navedenoj razlici cena (i poreskih opterećenja) jasno je da pobude Norvežena za intenziviranom kupovinom EV i hibridnih vozila nisu uslovljene samo stanjem ekološke svesti, već da se u bitnom delu radi samo o čistoj ekonomskoj logici kupaca (i “poreskoj prinudi” države).

Kupuješ ono što te košta manje, jer su poreska opterećenja na vozila sa SUS motorom u Norveškoj takva da potpuno destimulišu prodaju vozila sa tom vrstom pogona.

Interesantno je baciti oko na „hibridnu ponudu“ BMW-a u Norveškoj, a to možete klikom na ovaj link. Mnogi će ostati iznenađeni šta se sve „hibridno“ nudi s oznakom bavarske marke.

Ima tu još nešto. Pošto je u Norveškoj na EV porez na dodatu vrednost obračunat nultom stopom, tamo je BMW i3 ne samo jeftniji nego kod nas (za visinu našeg PDV-a), nego je kod nas čak i bez PDV-a skuplji (“naših” 33.325 evra u odnosu na “njihovih” 32.000 evra), što pokazuje i da naš uvoznik ima veće marže, a verovatno i više troškove (zarada) u odnosu na smerne Norvežane.

Uz takav odnos cena SUS-a i EV i hibrida, čovek bi pomislio da je pravo čudo da se tamo proda bilo kakav konvencionalni primerak automobila, jer to tamo “može” da kupi samo ili “ekonomski mazohista” ili neko ko je svestan realnih praktičnih ograničenja EV-a u odnosu na SUS i koga, stoga ni realno niža cena elektromobila neće naterati da se odrekne konvencionalnog modela.

Pa, tamo je očito jeftiniji “terenac” Tesla X nego li BMW X5 u nekim varijantama? Kako to da “narod” u toj klasi ne kupuje samo Teslu X, već ipak hoće i X5?

Molimo vas da pogledate i ovaj link, shvatićete da je tamo, u dalekoj i hladnoj Norveškoj, za oko 5.000 evra niža prosečna prodajna cena za Nissan Leaf, nego li za Golfa!!!

Dakle, nemojte prihvatati vesti iz Norveške, ma uostalom nemojte prihvatati niti jednu informaciju koja dopre do vas, bez kritičke misli i ukrštanja sa drugim izvorima.

Istina nije apsolutna kategorija i svako ima pravo na svoju verziju.

Moron & Zvezdan

(608)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
TNT
Gost

10/10. Tačno u centar „ekološke svesti”. Samo poslednja rečenica ne valja. Istina je samo jedna, ali postoje ljudi koji neće / ne žele / nemaju potrebne kapacitete da istu prihvate, ali to je već domen filozofije i trenutnog društvenog trenda da „nije prihvatljivo” ni u jednoj sferi života saopštavati istinu.

J4ZZER
Gost
Obicno se slazem sa autorima bas ovog teksta, ali ovog puta mi nije jasna namera teksta? Ako je namera da se ukaže kako Norveska kao drzava ima STVARNO naprednu vlast (gde upotrebih ovaj termin) koji oblikuje svoj puk onda ok, a ako je namera da se “ocrne” Norvezani i da im se gleda u srce koliko su iskreno ekoloski nastrojeni onda ne znam poentu? Vlast je ogledalo naroda, u normalnim drzava ma u tom ogledali su iskreniji od najiskrenijih, vredniji od najvrednijih, stručniji od najstrucnijiih. I svaka cast narodu koji izabira najbolje. Kod nas su na vlasti pak queerest of… Pročitaj više »
moron
Gost

Nije cilj teksta bio da se “ocrne” Norvežani, već samo da se pokuša pronaći neki logičan odgovor na pitanje iz naslova.
I da su u istim uslovima kao i Norvežani, ja mislim da Balkanci ne bi bili “niže ekološke svesti” nego su Norvežani sada. Jer, i oni i mi često samo gledamo da kupimo ono vozilo koje nam je jeftinije. Zato oni i kupuju toliko EV i hibride.

J4ZZER
Gost
Meni je tu previše varijabli, cinjenica da su EV vozila jeftiniji i logicniji izbor ne znaci da oni ne bi bili sampioni i da su skuplja i nelogiciniji izbor, zar ne? Ili ovako, da su Norvezani u nasoj situaciji da li mislis da bi skidali katalizatore da ih prodaju za 50 eur i da im auto bolje “vuce”? Ja nesto mislim da ne bi, mada nagadjam, ne znam niejdnog Norvezanina 🙂 ali mislim da s obzirom da im je vlast toliko napredna da da takve subvencije i da promovise to sto promovise, sve mislim da su i oni odraz te… Pročitaj više »
igi
Gost

Zagarantovani lični dohodak od 800e je bio eksperiment u Finskoj, koji je finska vlada proglasila propalim a da ga nije uopšte dobro obrazložila.

Što se Norvežana tiče – slična situacija kao i u Srbiji u nekim stvarima. Npr. Telenor, državna firma – radnici zaštićeni kao beli medvedi, česte pauze, dolazi se i odlazi malo slobodnije…

Previše idealizujemo ljude u razvijenim zemljama, istovremeno potcenjujemo (da ne upotrebim drugu reč) ljude iz iole nerazvijenih zemalja. Ali valjda je to tako u ljudskoj prirodi, Norvežanima Balkan počinje već od Nemačke.

moron
Gost
Pa, gde je taj “napredni Zapad” u odnosu na nas divljake na zaostalom Balkanu možeš da uocis na sajtu Toyote za GB, odnoso ponude vlasnicima Toyoti da im pokušaju zastititi katalizatore njihovih vozila od kradje ugradnjom neke mehaničke zaštite za katalizator oko 300 funti (mislim). Možeš misliti koje su to razmere kradja kada je Toyota kao dobar trgovac uocila da u Britaniji postoji tako dobar “razvojni potencijal” (čitaj: “lopovluk”) da su razvili potpuno nov proizvod – “Zeder” za katalizator 🙂 To je taj Zapad. A mi Balkanci 🙂 Ma, isti smo 🙂 Osim toga, bilo je dosta tekstova da se… Pročitaj više »
J4ZZER
Gost

Nemoj da pomislis da sam ja sad neki prozapadni sovinista, ali pazi u GB ih kradu, a kod nas ih vlasnici sami skidaju i jos se time ponose. Mislim da je to znacajna razlika.

Negde skoro procitah da 37% Francuza baca smece kroz prozor i sokirah se tim procentom, nadam se da ni kod nas nije na tom nivou, mene 1 od 100 neverovatno nervira, ali mozda sam ja zivcani covek

TNT
Gost
Niti bi drugačije postupali bili gde u svetu. “Ekološki svesni” bi bili i Grci, Italijani, Brazilci, Ekvadorci, Australijanci, Nigerijci… BTW, vezano za standard, uređenje, kulturu, politiku – više odgovaram J4zzer-u nego bilo kom drugom: Vidimo koliko je ipak najbitnije imati odnosno nemati para na primeru UAE. I mi bismo, da imamo naftu, bili na mnogo višem nivou u svemu, ali istu nemamo, tako da… Da li je na vlasti Pera, Mika, Žika… nema mnogo uticaja. O lepom, romantičnom vremenu SFRJ, mogli bismo dugo da debatujemo, obično se sećamo lepih stvari ali zaboravljamo stalne restrikcije struje, par-nepar, nedostatak nekih osnovnih životnih… Pročitaj više »
J4ZZER
Gost

Dubai, kao najeksponiraniji emirat UAE samo 6% BDPa ostvaruje od nafte, citah u njihovoj brošuri, ne proveravah koliko je tacno.

E sad jesu pre nafte bili ribari i vladar im je stanovao u kuci od blata i peska, ali nije samo rec o bogatstvu nego kako i upravljas sa njim. Ja kad godem u Svajcarsku cudim se kako su u onako nepristupacnim uslovima i realtivno maloj drzavi oni napravili to sto su napravili.

Ja Srbiju ne bih nazvao siromasnom niukom slucaju, narod je definitivno siromasan, drzava sa aspekta potencijala apsolutno nije

s mile
Gost
Čitah a i pričah sa našima u Norge, činjenica je da su E vozila neoporezovana, sa dodatnim stimulacijama, sa povoljnostima oko parkiranja i razne sitnice ( koje puno znače ) tako da Norvežani sve to koriste i kupuju E vozila, čim se malo okrene doboš, i smanje date povoljnosti… smanjiće se i prodaja. Činjenica je da je Norveška kao država bogata / dobrostojeća, pa može sebi da priušti takav potez- beneficije za kupovinu E vozila a manja prodaja fosilnih goriva. Suprotnost je Srbija, koja živi od akciza i poreza na akcize, od drumarina, i sličnih nameta… pa joj ne pada… Pročitaj više »