Peščani skup ljubitelja starinskih kipera u Nemačkoj (GALERIJA)

Samo „deci“ dozvoljen pristup

Jednom godišnje se u blizini nemačkog grada Ahena okupe zaljubljenici u kamione starijih generacija koji su svoj radni vek proveli služeći u građevinskoj industriji. Idealan dekor za manifestaciju ovog tipa predstavlja peščana jama, kao mesto gde se dečačke strasti lako oslobađaju a mašinama se dozvoljava da, iako u penziji, ponovo pokažu šta sve (još uvek) mogu da urade.

Učešće na ovom događaju je uzelo više od sto teških kamiona, bagera i utovarivača a svoje mesto je uz njih pronašlo i oko 400 entuzijasta. Jedan od učesnika, Frenk Brinkman, je s ushićenjem pričao o događaju, o tome kako radosno obavlja delatnost auto-prevoznika i kako poseduje 14 kipera i dva utovarivača.

U „rupi“ se na radno-paradnom zadatku našlo i više primeraka veterana koji su s godinama isparili sa ulica. Neke marke čak više i ne postoje. Krupp nije proizveo niti jedan komad tehnike već dugi niz godina, Hanomag-Henschel je završio u okrilju Mercedesa, Büssing je potpao pod upravu MAN-a a Magirus je postao deo grupacije Iveco. U Gelenkirhenu nadomak Ahena, nekada čuvene marke su vaskrsle, a mogla su se videti i teška komercijalna vozila za specijalne namene s Dutch oznakama, kao i primerci brendova Terberg i IFA.

Kako se skup održava u proleće, tako je i logično da se na svakom novom događaju pojavljuju vozila koja su prošla restauraciju tokom zimskih meseci. Takve primerke je lako prepoznati – sijaju kao da su upravo izašli iz fabričkih hala, a i vlasnici se prema njima ponašaju baš na takav način. Drugim rečima, sveže restaurirana vozila nisu pošteđena radnih zadataka ni na koji način.

Posebno interesantne su bile situacije u kojima su učesnici svesno preopteretili svoje voljene mašine, koje sledstveno nisu mogle da se izbore sa ambijentom niti da zaokruže planiranu misiju. Tako je Ahim Rotgerman, vlasnik Mercedesa 323 Rundhauber zaglavio svoj kamion, pre svega zbog nemogućnosti slabašnog motora da se popne uz serpentinu. „Zato sam i promenio putanju i izabrao manje zahtevnu. Misiju smo ipak kompletirali,“ rekao je on.

Organizatori skupa su naglašavali bezbednost kao ultimativnu kategoriju vezanu za manifestaciju. Ipak, bilo je više neodgovornih lica.

„Nažalost, uvek se odnekud stvori par idiota koji se prosto bacaju ispred kamiona u želji da načine što atraktivniju fotografiju, dovodeći u težak položaj vozače, gledaoce i naposletku i njih same,“ kaže Rotgerman. Zato je i propisano da vozači moraju da održavaju rastojanje između dva vozila koje je značajno izdašnije od onog što bi bilo praktično za novije mašine.

„Ljudi, ukoliko se otkači 15 ili 20 tona… Par sekundi smo daleko od tragedije.“

Pažnju učesnika su posebno privukla dvojica entuzijasta različitih generacija. Naravno, reč je o ocu i četrnaestogodišnjem sinu koji su na skup došli sa dva kamiona. Jedan je Opel Blitz iz 1958. godine, dok je drugi marke Hanomag.

Na kraju, sve se završilo srećno, a događaj će ostati u lepom pamćenju učesnicima… do sledeće godine i novog naleta emocija i adrenalina.

AutoRepublika

(1069)