Početna Life Biznis Evropljani žele da se upuste u trku s azijskim gigantima
Evropljani žele da se upuste u trku s azijskim gigantima

Evropljani žele da se upuste u trku s azijskim gigantima

245
0

Najdominantnije azijske baterijske kompanije ubrzavaju investicije u proizvodne operacije u Evropi, da bi držale korak s razvojem električnih automobila. Međutim, evropski proizvođači automobila nisu odustali od ideje da uspostave sopstvenu baterijsku manufakturu kako tržište električnih vozila bude raslo.

Manje od jedan odsto globalne proizvodnje litijum-jonskih baterija dolazi iz Evrope, ali nove fabrike koje su izgradili značajni igrači poput južnokorejskih LG Chema, Samsunga SDI i SK Innovationa, kao i kineskih Contemporary Amperex Technology Ltd.-a (CATL), doprineće tome da se ta brojka popne na 10 do 15 odsto u okviru globalne proizvodnje do 2025., procenjuje francuska konsultantska firma u oblasti tehnologije, Avicenne Energy. Kina je trenutno dominantna sila u proizvodnji litijum-jonskih baterija sa 60 odsto učešća na svetskom tržištu. Japan je drugi sa 17 odsto a Koreja treća s 15 odsto.

Trenutni manjak proizvodnje ćelija je barijera za evropske proizvođače automobila u smislu ostvarivanja ambicioznih planova, koji podrazumevaju širenje prodaje električnih automobila, saopštila je istraživačka firma Fitch Solutions. „Masovna proizvodnja vozila na električni pogon u Evropskoj uniji je ograničena manjkom neophodnog kapaciteta obima proizvodnje baterija. Uvoz baterija iz Azije je i dalje skup.“

Fokus na istočnu Evropu

LG Chem je bio prvi azijski snabdevač u ovom domenu koji je podigao fabriku u Evropi. Reč je o novom pogonu u Poljskoj, koji je prošle godine započeo proizvodnju ćelija za Daimler, Porsche, Volvo, Audi, Renault i Jaguar. Kompanija već sada planira da proširi godišnji kapacitet na 70 gigavat časova u narednih par godina, sa sadašnjih tri do pet gigavat časova, izvestili su poljski mediji, citiravši Džong Hjun Kima, predsednika LG Chem Energy Solutionsa.

Evropska ekspanzija LG-a će omogućiti Volvou da skrati vreme dostave za „plug-in“ hibride, rekao je Leks Kersemakers, koji je član upravnog odbora švedskog proizvođača.

CATL treba da započne proizvodnju 2022. u Nemačkoj, i to u fabrici koja će snabdevati BMW. Samsung SDI je otvorio fabriku u Mađarskoj, dok je SK Innovation započeo izgradnju pogona, takođe kod naših severnih suseda, koja će startovati s radom 2020. Ranije u toku ove godine, SK Innovation je saopštio da će izgraditi još jednu fabriku u Mađarskoj, ali nije precirao datum.

Ove fabrike baterijskih ćelija ipak izgledaju relativno male u odnosu na Teslinu Gigafactory, pet milijardi dolara vredan kompleks u Rinou u Nevadi, koji je sredinom 2018. dostigao godišnju stopu od oko 20 GWh, što ovu fabriku čini pogonom s najvećim obimom proizvodnje na svetu u ovom domenu.

Ogromne potrebe Volkswagena

LG Chem, Samsung SDI, CATL i SK Innovation su prošle godine imenovani kao snabdevači baterijskim ćelijama za Volkswagen grupu, koja je na putu da postane najveći evropski kupac. U martu, VW grupa je saopštila da planira da lansira 50 čisto električnih modela automobila na globalnom planu do 2025. i poveća portfolio na gotovo 70 baterijski pogonjenih vozila do 2028. Volkswagen će investirati 30 milijardi evra u elektromobilnost do 2023., što će zatevati kapacitet baterija od 150 GWh godišnje do 2025.

Cilj najvećeg evropskog proizvođača vozila je da izvor baterijskih ćelija za električne modele koje proizvodi u Evropi bude na evropskom tlu. To naravno podrazumeva i prisustvo tri korejska proizvođača. CATL je određen kao snabdevač VW grupe za Kinu, dok su pregovori sa SK Innovationom u vezi s investiranjem u „gigafabrike“ u Evropi, navodno prouzrokovali tenzije s LG Chemom, koji trenutno drži dominantnu poziciju u regionu, kada je reč o snabdevanju ćelijama. LG Chem je zapretio da će stopirati snabdevanje VW grupe ukoliko dotična investicija prođe , izvestio je nemački Manager Magazin u februaru.

Ipak, na koncu, VW grupa želi da proizvodi ćelije. Na baterije se odnosi oko 20 do 30 odsto troška vezanog za materijale kod električnih automobila, zbog čega VW grupa veruje da razvoj baterija unutar kuće treba da bude od ključnog značaja.

„U pogledu konstatnog povećanja potražnje, mi takođe bliže razmatramo mogućnost da i sami proizvodimo baterijske ćelije u Evropi“, rekao je šef nemačkog konglomerata, Herbert Dis. „U budućnosti, tehnologija baterija će biti jedna od najvažnijih u smislu diferenciranja proizvoda“, saopštio je Volkswagen.

Toyota i BMW postaju ozbiljni

Toyota je još jedna automobilska kompanija koja želi dublje i šire učešće u proizvodnji i razvoju baterija. Japanski proizvođač je u partnerstvu s Panasonicom, s kojim zajednički razvija sopstvene ćelije. „To je ogroman izazov, ali mi verujemo da će postati jedan od ključnih kriterijuma u oblasti pouzdanosti i kvaliteta, što je od krajnjeg značaja za naše kupce“, rekao je Didije Leroj, predsednik Toyota Evrope.

Čak i ukoliko ne proizvode ćelije, proizvođači automobila su veoma zainteresovani za hemiju. BMW, primera radi, otvara u Nemačkoj drugu laboratoriju koja se bavi hemijom za baterije. „Delimičan razlog je što se ne oslanjamo na snabdevače i što i sami ne znamo ništa u toj oblasti“, rekao je portparol bavarske kompanije. BMW je saopštio da ima planiranih 4 milijarde dolara investicija u budućim ugovorima sa snabdevačima, uključujući i CATL.

Da li je azijska konkurencija uopšte dostižna?

Evropski snabdevači i proizvođači automobila ne bi trebalo da se zavaravaju da mogu da se nose s azijskim kompanijama, bar što se tiče aktuelne litijum-jonske tehnologije, smatra Roland Irle, suosnivač švedske analitičke firme, EV-Volmes, koja je specijalizovana za električna vozila. „Nije verovatno da će Evropa igrati bilo kakvu značajniju ulogu u sferi razvoja i vlasništva nad ovim tehnologijama do 2025.“, rekao je on. „Umesto toga“, osvrnuo se Irle, „fokus bi trebalo da bude na budućim tehnologijama kao što su čvrste baterije i kompaktnije litijum-jonske baterije koje ne zahtevaju tečnost.

Jedna evropska kompanija, Northvolt iz Švedske, nada se da će uspeti da ugrozi azijsku dominaciju s 1,6 milijardi dolara vrednom fabrikom na domaćem tržištu. Ova fabrika treba da krene s radom krajem sledeće godine, a očekuje se da ostvari kapacitet od 32 GWh do 2023.

Ćelije su skupe zbog sirovina neophodnih za njihovu proizvodnju. Iz tog razloga, Northvolt gaji nade da će kreiranjem katodnog elementa uz pomoć jeftine švedske obnovljive energije, moći da proizvodi ćelije po nižoj ceni, posebno kada dođe do tranzicije na čvrste baterije. Northvolt čak ima potencijalno lokalno snabdevanje iz prvog evropskog rudnika litijuma u susednoj Finskoj, tako da se nada da će osvojiti kupce, koji će biti privučeni ekološki prihvatljivom ekstrakcijom.

Pored toga, Northvolt i VW grupa su prošlog meseca najavili da će udružiti snage u cilju formiranja Evropske baterijske unije. Ovaj konzorcijum će se fokusirati na čitav vrednosni tok proizvodnje baterija, od proizvodnje sirovina, preko tehnologije i proizvodnje baterija, pa do procesa reciklaže.

Priredio: Pavle Barta

AutoRepublika

(245)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar