Početna Industrija Nastupa sumrak u industriji motora s unutrašnjim sagorevanjem u Nemačkoj
Nastupa sumrak u industriji motora s unutrašnjim sagorevanjem u Nemačkoj
0

Nastupa sumrak u industriji motora s unutrašnjim sagorevanjem u Nemačkoj

3.09K
0

Motor s unutrašnjim sagorevanjem u BMW-u M5 je „kompleks“ koji se sastoji od 1.200 komponenti, mase 181 kilograma. Tu je oko 150 pokretnih delova, čija međusobna preciznost obezbeđuje ubrzanje do 100 km/h za samo 3,3 sekunde u Competition izdanju.

Ovaj sjajan agregat se sklapa u velikoj fabričkoj hali pogona u Dingolfingu od delova koje šalju brojni snabdevači. S druge strane, motor za električni model, drugačiji je u gotovo svakom smislu: Dovoljno je lagan da ga može podići jedna osoba, a sadrži ukupno dvadesetak delova. Ne poseduje izduvni sistem, menjač, niti rezervoar za gorivo. Zapravo, baterijske ćelije su komponenta koja se uglavnom kupuje od nekog drugog.

Jasno je da se niko ne hvali BMW-ovim električnim pogonskim sistemom. Ipak, motor koji se napaja baterijama, može najsnažniji motor u najperformantnijem BMW-ovom automobilu da nadmaši prilikom starta na semaforu.

Činjenica da se i SUS i elektromotori paralelno sklapaju u dingolfinškom kompleksu, koji broji 18.000 zaposlenih (najveća BMW-ova fabrika u Evropi), čini ga svojevrsnim mikrokosom u okviru kojeg se odigrava tranzicija slična onoj u koju je uključena većina proizvođača automobila širom sveta.

Posetilac se može upoznati s motorom koji raspolaže sa 625 ks, dvostruko više u odnosu na prvobitni M5 iz 1985., luksuznim proizvodom koji se neumorno etiketira kao „ultimativna vozačka mašina“, a zatim, odmah iza ugla, može da uoči malu, gotovo “neuglednu” električnu zamenu. U tom trenutku ne možete a da ne pomislite da bi bolji slogan bio „ultimativna mašina s motorom s unutrašnjim sagorevanjem“. Očigledno, govorimo o motoru koji je među poslednjim svoje vrste.

Duboko u Dingolfingu, možemo pronaći svojevrsnu simboliku kraja stogodišnje tehnološke ere. Tu su radnici koji imaju oznake u vidu munje na svojim plavim fabričkim odelima, a njihov posao je fokusiran na BMW i3, trenutno jedini čisto električni model kompanije, kao i na liniju „plug-in“ hibrida.

Bilo ih je tek nekoliko kada je BMW započeo proizvodnju električnih vozila. Danas, radnici sa znakom „munje“ čine deset odsto ukupnog broja zaposlenih u Dingolfingu.

Za samo nekoliko godina, BMW će u prodaji imati desetak baterijskih modela. Tranzicija se već sada pokazala bolnom i skupom. Prošlog meseca, očekujući pad profita od 10 odsto, kompanija je saopštila da će započeti kampanju štednje uz pomoć koje bi trebalo da se izdvoji 12 milijardi evra da bi se uložilo u „bela tehnika“ vozila.

Manje zaposlenih u bliskoj budućnosti

U međuvremenu, počev od 2021., BMW planira da eliminiše do 50 odsto pogonskih opcija. Oko trećine radne snage, koja broji 133.000 duša, obučeno je za proizvodnju električnih vozila, i jasno je da jednog dana bavarskoj kompaniji neće biti potrebni brojni radnici za obavljanje budućih zadataka.

Manuel Simet, pokušao je da učini sebe kvalifikovanim za vremena koja dolaze. On je uskočio u novu eru pre većine svojih kolega, zaradivši „munju“ na uniformi, koja pokazuje da je prošao obuku i da je sposoban da se nosi s uslovima proizvodnje u visokonaponskom okruženju. Ovaj otac dvoje dece s čekinjastom bradom od nedelju dana, stoji iznad uredno naslaganih srebrnih baterijskih ćelija. On proverava da li je crni poklopac na gornjem delu baterije dobro podešen.

Simet je završio u baterijskom odeljenju nakon što se suočio s mogućnošću gubitka prethodnog radnog mesta. Možda sada ne radi tako epohalan posao, ali je makar osigurao radno mesto.

BMW je 2012. odlučio da sedišta nabavlja od spoljnih izvora, dok je grupa za montažu baterija, tada u svom začetku, izgledala kao sigurnija opcija od ostanka na trenutnom poslu. „Imao sam iskustva u onome što sam radio“, kaže on za posao koji je obavljao i za koji su svi znali da će postati zastareo i da će na kraju biti eliminisan. „To je osećaj koji izaziva depresiju.“

Proizvođači automobila su oduvek vitalne komponente dobijali od snabdevača, ali tranzicija ka električnim pogonskim sklopovima postavlja nove standarde kada je oslanjanje na njih u pitanju. Baterijske ćelije a ne elektromotori, daleko su najskuplja pojedinačna komponenta u električnim automobilima.

Dok proizvođači električnih automobila sklapaju baterije, oni ne proizvode same ćelije. BMW kaže da drži korak s tehnologijom kroz investiciju od 200 miliona evra u istraživački centar i zajednički razvoj ćelija sa snabdevačima.

Očigledno, automobilska industrija kakvu poznajemo, uskoro će biti potpuno drugačija.

AutoRepublika

(3093)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar