Erdo-Auto u procesu razvoja kao prvi turski nacionalni automobilski brend

Iako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upravo pretrpeo težak poraz na lokalnim izborima, a država se suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom poslednjih godina, on ostaje posvećen brzom razvoju projekta „Nacionalnog automobila“, ili kako ga mangupi nazivaju Erdo-Auto.

Do 2021. godine, Turska planira da predstavi svoju prvu marku iz sveta proizvođača automobila, a projekat je plod razvoja konzorcijuma pet lokalnih kompanija, kojim upravlja sa pozicije izvršnog direktora, profesionalac koji je više radnih decenija proveo u nemačkom Boschu. Ipak, to neće biti prvi serijski nacionalni automobil Turske, a konkretnu Zanimljivost dana kroz koju smo obradili ovu temu, možete pročitati ovde.

Novinari nemačkog poslovnog Manager Magazine su razgovarali o razvoju projekta nacionalnog automobila sa predsednikom turske Asocijacije proizvođača komponenti, Alperom Kancom.

Gospodine Kanca, krenimo sa fundamentalnim pitanjem: Na desetine je svetski poznatih proizvođača automobila koji tržištu nude vozila iz svih segmenata, od pristupačnih do ultraluksuznih modela. Zašto je Turskoj potreban domaći proizvođač, uprkos nabrojanim činjenicama?

Iako mnogi proizvođači posluju i na našoj teritoriji, poput Daimlera, Forda, Fiata i Toyote, a svake godine turske fabričke hale napusti oko 1,5 miliona novih vozila, mi i dalje negujemo želju za domaćom markom. Nova vozila su prilično skupa u Turskoj, delom i zbog visokih poreza. Na svakih 1.000 stanovnika u našoj zemlji dođe 150 vozila, dok je u Nemačkoj taj odnos 550/1.000. 

Dakle, dosta posla je pred nama kako bi sustigli razvijenije zemlje. Uz nacionalnu marku, mnogi Turci bi došli u situaciju da mogu sebi da priušte nov automobil.

Do koje mere su već u ovom trenutku turski komponentaši spremni da na adekvatan način proprate razvoj projekta nacionalnog automobila?

Na jednoj konferenciji komponentaša održanoj u februaru, imali smo goste iz Nacionalnog automobilskog konzorcijuma. Po prvi put su u ovu priču tako uključeni i proizvođači komponenti. Razgovori između dve strane traju poslednjih mesec dana, a u narednih nekoliko meseci ćemo imati izvesniju predstavu o tome koje konkretne komponente snabdevači mogu da ponude.

Molim Vas da nam predstavite osnovne informacije u vezi automobila koji je u procesu razvoja?

Prikupili smo neke informacije u vezi sa tim tokom susreta sa predstavnicima Nacionalnog automobilskog konzorcijuma. Prvi model će biti krosover iz BEV segmenta. Koliko će zapravo biti pristupačan, ostaje tek da se vidi. Verovatno niste znali ali u Turskoj su novi automobili dvostruko skuplji nego recimo u pomenutoj Nemačkoj. Razlog tome je visok procenat poreza. 

Vlasti u Turskoj vozila smatraju luksuzom.  Tokom prethodne godine je vlada započela sa snižavanjem poreskih stopa na elektromobile. U finalu, porezi na električna vozila će izgleda biti značajno niži pa će nacionalni automobil biti verovatno i jeftiniji od konvencionalnog Volkswagen Golfa, za prosečnog potrošača u Turskoj.

Koja je ciljna grupa za prvi model? Da li su to urbani klijenti ili pak ljudi iz unutrašnjosti, iz ruralnih područja?

To svakako neće biti terenac, već gradski model namenjen srednje staležu i onima koji su niže pozicionirani na skali društvenog bogatstva. Pričamo o domaćinstvima koji ostvaruju ukupne mesečne prihode između 1.000 i 1.800 evra.

Turski ministar industrije je veoma posvećen razvoju projekta

Prema izvštajima lokalnih medija, prototip električnog krosovera će biti predstavljen do kraja ove godine, a u izložbeno-prodajne salone će do 2021. godine. Da li su ovi navodi tačni?

Ma, to nije korektno preneta informacija od strane naše štampe. Obavestio me je lično rukovodilac konzorcijuma Gurkan Karakas, da će premijera biti održana 2021., dok će se sa prodajom započeti početkom godine koja sledi.

Turskh predsednik je lično najavio ovaj projekat i na svaki način se trudi da ispromoviše priču oko turske automobilske marke. Kao što znamo, projekat nosi pet privatnih turskih kompanija. Koliko je država uključena u razvoj ovog projekta?

Država vrši značajan uticaj u Turskoj, kako u ekonomskoj tako i u ostalim sferama. Čak je osnivač Republike Turske, sprovodio državnu politiku preko organa vlasti do običnog naroda. Ali, u slučaju nacionalnog automobila, država ne finansira projekat. Doduše, podržava ulagače i postaviće nekakav okvir za razvoj. Bilo kako bilo, organi vlasti nemaju uticaj na upravljačke odluke niti participiraju ijednim dinarom u razvoju ideje.

Kako lokalni političari vide projekat?

Turski ministar industrije je veoma posvećen istom. Razgovara sa investitorima, stalno se raspituje suočavaju li se sa kakvim problemima. Mene je na primer upitao da li bi mi kao snabdevači mogli da podržimo projekat malo intenzivnije.

To nije nikakvo naređenje, ali jeste zahtev ministra industrije. Za nas u Turskoj je to veoma važno i mi ćemo se držati projekta. Sve je više privatnih investitora a država podržava projekat na razne nematerijalne načine, pa i predsednik Turske radi na intenzivnoj promociji ove priče.

Koliko ljudi već radi za grupu Turska inicijativa u automobilskoj industriji, kao u holding kompaniji za razvoj nacionalnog automobila?

Generalnog direktora Gurkana Karakasa sam već pominjao tokom razgovora, a on je dugo godina bio u rukovodećim strukturama Boscha. Takođe, bio je i u upravnom odboru naše asocijacije snabdevača. Značajan deo radnog veka je proveo u Nemačkoj, ali je vešt u izbegavanju novinara i ne deli informacije tek tako.

Čak ni meni kao predsedniku asocijacije komponentaša nije poznat tačan broj radno angažovanih na projektu. Trenutno je u početnoj fazi, a verujem da će biti ukupno 50 zaposlenih u holdingu. Trenutno je konkurs za prijem novih ljudi u toku.

Kao što znamo, pet velikih poslovnih grupa je uključeno u projekat. Kako asocijacija kojom rukovodite može da doprinese razvoju i koliko će novca investirati?

Od pet uključenih kompanija, dve poseduju iskustvo u automobilskoj industriji. Anadolu grupa i BMC rukovode funkcionisanjem fabrika za proizvodnju automobila u Turskoj i poznat im je proces proizvodnje. Ostala tri člana konzorcijuma su iz sveta elektronike i industrije mobilnosti. Oni će obezbediti nove tehnologije. Automobil je i kompjuter i sredstvo za zabavu u današnje vreme. Pružalac usluga mobilne telefonije Turkcell je uključen u priču, a oni imaju dosta iskustva u oblasti telekomunikacija i mrežnog povezivanja. Ništa se još uvek zvanično ne zna o investiciji. Uključene kompanije su vodile međusobne razgovore, a na konferenciji nismo obavešteni o sadržaju istih.

Infrastruktura punjača je oblast u kojoj će tek biti pune ruke posla

Da li je već poznata lokacija na kojoj će se proizvoditi nacionalni automobil?

Vrlo je verovatno da će to biti neka već postojeća fabrika za proizvodnju automobila u Turskoj. Već imamo pogone u kojima se sklapaju vozila različitih marki. To bi dovelo do izbegavanja visokih troškova gradnje u smislu eventualnog dizanja postrojenja „na livadi“.

Da li su iznete prve najave u pogledu godišnjih obima proizvodnje?

Očigledno je da konzorcijum planira da u prvih par godina bude proizvedeno po manje od sto hiljada jedinica. To će biti automobil namenjen samo turskim kupcima, neće ići u izvoz. Ne želimo da osvajamo globalna tržišta ovim vozilom, skromniji smo. U početku će se nuditi samo na lokalnom tržištu, a o eventualnom izvozu će biti reči nešto kasnije.

Da li će vozilo biti proizvedeno u saradnji sa nekim od globalnih proizvođača, ili će pak biti plod rada isključivo domaćih resursa?

To nije ideološki projekat koji treba da dokaže da možemo apsolutno sve sami da uradimo. Gospodin Karakas i njegov tim su kosmopolitske prirode. Inostrane, posebno nemačke kompanije će zasigurno obezbeđivati neke komponente. 

Biće to turski automobil, ali uz podršku i ekspertizu inostranih kompanija. Koliko mi je poznato, konzorcijum je već u razgovorima sa proizvođačima koji posluju na našoj teritoriji. U konkurenciji su, na primer, nemački i francuski snabdevači. Kao šef turskih komponentaša, ja verujem u projekat. On nam omogućava i da sagledamo kolike su naše mogućnosti trenutno.

Vijetnam, kao zemlja koja je nedavno prošla proces industrijalizacije je započela sa razvojem svog automobilskog brenda, Vinfast. Njihovi modeli su utemeljeni na starijim platformama BMW grupe, za pitanja dizajna je angažovan Pininfarina, dok su proizvodni pogoni uglavnom sa nemačkim potpisom. Da li je ovakva međunarodna saradnja moguća u razvoju turskog nacionalnog četvorotočkaša?

Već smo probali sa takvim pristupom pre par godina. Od kada je turska vlada otkupila prava na stari model marke Saab ili želela da ga proizvede nacionalno vozilo. Nije uspelo. 

Šef konzorcijuma Karakas promoviše drugačiji koncept koji mi se dopada. Želi da razvije novi model, počev od crteža. Uz procvat segmenta električnih automobila, sve karte su ponovo na stolu, a danas je značajno lakše proizvesti potpuno novo vozilo. Ukoliko poželite da vam osnova bude neka starija generacija vozila, ona će drastično brže zastariti u tehnološkom smislu.

Ukoliko se projekat pokaže uspehom, Turska će morati puno da radi na mreži stanica za punjenje. Aktuelna statistika pokazuje da na teritoriji cele države funkcioniše samo 100 punjača. Uporedimo li to sa Dizeldorfom, na čijoj površini već radi preko 200 stanica za dopunu, jasno je koliki je posao pred Turcima. Ko će kontrolisati razvoj infrastrukture u Turskoj?

Situacija sa pratećom infrastrukturom u Turskoj je i dalje veoma loša. Mnogo je posla na tom polju. Puno ima i skeptičnih u vezi sa projektom razvoja nacionalnog automobila u našoj zemlji. Čak i brojni ministri gaje sumnje, zvaničnici ne veruju u uspeh i osluškuju šta će se dalje dogoditi s tim u vezi. 

Oni žele da vide razvoj projekta pa da započnu sa gradnjom infrastrukture, a ja smatram da ne bi trebali da gubimo vreme, već da odmah zasučemo rukave. Ukoliko projekat odmakne u razvoju, tek onda će doći do velikog prirasta entuzijazma među ljudima, a ekspanzija mreže punjača će biti munjevita.

AutoRepublika

(300)