Renault Talisman 1.8 TCe – Alpinino srce

U 2019. godinu Renault Talisman ulazi sa posve novim agregatima. Vozili smo najsnažniji 1.8 TCe/225 кс, pozajmljen iz famozne Alpine A110, u atraktivnom završnom nivou S-Edition

Kod Renaulta je započelo veliko spremanje! Gotovo svi modeli izbacuju „stare“ agregate iz ponude, uvodeći nove, ne kao što se moglo očekivati i ekološki čistije!? Nakon što se benzinski 1.3 TCe demokratizovao kod modela u nižem i srednjem segmentu, red je došao i na one u višim.

Krenimo sa dizelima; na scenu tako stupa novi 1.7 Blue dCi od 120 i 150 кс, koji zamenjuje 1.6 dCi, dok najsnažniji 2.0 dCi/200 ks, već možemo pronaći u Espaceu. Uskoro će biti ponuđen i u Talismanu, no do tada ovaj se mora zadovoljiti benzinskim četvorocilindarskim 1.8 TCe od 225 ks, poreklom iz Alpine A110.

Uzevši u obzir da se radi o najprestižnijoj ponudi, obavezno je u paru sa sedmostepenim automatskim menjačem EDC7, kao i efikasnim upravljanjem na sva četiri točka, „4Control“ i  elektronski kontrolisanim amortizerima. Sve je lepo „upakovano“ u isto tako novi završni nivo S-Edition, kako bi Talisman delovao što „mišićavije. Navedimo samo crne lakirane naplatke od 19 cola, u tonu sa spoljašnjim retrovizorima, kao i snažno zatamnjena zadnja stakla i dupli završetak izduvnih cevi.

Posve dovoljno, jer iako je Talisman već napunio tri godine (predstavljen u julu 2015.), njegov izgled je i dalje svež i aktuelan. Drugim rečima, radi se o jednoj ozbiljnoj limuzini, dinamičnog izgleda i zavodljivih formi, koja nema ništa zajedničko sa na brzinu adaptiranim Latitudeom (ništa drugo no Samsung SM5). Još manje sa Lagunom, koja je nakon tri generacije ustupila mesto upravo Talismanu.

Zašto baš „Talisman“?

Dobro, a zašto baš to ime, pitate? Jednostavno, Laguna se baš i nije proslavila pouzdanošću, kao ni prodajnim rezultatima. Osim toga, Talisman se lepo izgovara, ima nešto od engleskog jezika (man) i predstavlja magičan objekat koji donosi sreću, nešto kao amajlija! Uzgred, nema nikavu negativnu konotaciju na bilo kojem jeziku, kao što je to recimo bilo sa Alfom MiTo (mitomanija, patološko laganje i izmišljanje svojih i tuđih događaja).

Dakle. već na prvi pogled ovaj veliki Renault impresionira, kako dimenzijama (4,85 metara), tako i „baroknim“ stilom. Ogromna prednja maska gotovo je identična kao kod  Espacea, uz LED dnevna svetla u obliku latiničnog slova „C“, koja uokviruju svetlosnu grupu. Gledan iz profila, Talisman u isto vreme deluje elegantno i mišićavo, dok se zadnji deo distancira dugom svetlosnom grupom, čiji se krajevi gotovo dodiruju.

Ukupan vizuelni efekat je impresivan, bez obzira što je u Francuskoj Talisman već odavno sastavni deo automobilskog pejzaža. Još u startu izazvao je dužnu pažnju i veliko interesovanje kod taksista i privatnih šofera, tipa UBER. Jedno je sigurno, bez obzira kako će proći kod šire publike, Talisman je kod njih već obezbedio značajno mesto, upravo kao i u francuskoj administraciji i vladi, jer novi Peugeot  508, sa svojim kupe stilom i ograničenim prostorom na zadnjoj klupi, nema šanse da se nametne, dok ćemo na novi Citroen C5 i DS8 morati sačekati još godinu-dve.

Naravno da postoji veoma talentovana i interesantna alternativa kod stranih „generalista“ u D segmentu (VW Passat, Škoda Superb, Opel Insignia, Ford Mondeo, Mazda 6, Toyota Avensis…), no Francuzi preferiraju domaća vozila. Bilo kako bilo, Talisman se do sada prodao u relativno skromnih 110.000 primeraka, ali Renault se nada da će zahvaljujući novim agregatima potražnja za njim porasti, bez obzira što je ovaj segment na muci. Izuzmemo li nemačke premijum limuzine, koje nemaju tih problema, glavni konkurenti su im ko drugi do veliki SUV modeli.

 Niko nema veći

U unutrašnjosti, Talisman koristi energiju Renaultovih inženjera utrošenu prilikom razvoja Espacea 5. Osim dizajna, koji je baziran na ogromnom ekranu od 8,7 inča (samo 7 kod slabijih verzija), vidljiv je i napor da se kvalitet materijala i završne obrade podigne na jedan znatno viši nivo. Koliko toliko uspešno, zavisi od dela enterijera…

Konkretno, sve što je vidljivo, odnosno u gornjem delu, je bez zamerki, uz upotrebu kvalitetnih materijala, kao što su koža, drvo i mekana plastika. No kada se pogled spusti niže od upravljača, do izražaja dolazi jeftina plastika. Ovo ni ne pokušavaju da sakriju u Renaultu, jednostavno radi se o izboru, kako bi se snizili troškovi proizvodnje.

Centralna konzola impresionira visokom tehnologijom, baziranoj na ogromnom tablet-ekranu i atraktivnom osvetljenju u pet boja. Koristi usavršeni sistem multimedijalni R-Link 2 sisem, brži i reaktivniji, poput klasičnog tableta iPad, što se odnosi i na količinu informacija. Sve komande i nebrojena podešavanja prolaze preko nje, što zahteva izvesno vreme za adaptiranje. Predviđen je i „džojstik“ s dvostrukim komandama, odmah pored ručice menjača, nažalost smešten je previše unazad i nepraktičan za upotrebu (pogled se mora skrenuti sa puta).

U tom smislu, Renault je kod Talismana inagurisao „head up“ pokazivač, u vidu plastične providne pločice, koja po želji izlazi iz gornjeg dela komandne table (slično kao kod pojedinih modela grupacije PSA). Odmah po startovanju motora (naravno bez ključa), koncentrišemo se na instrument tablu, na prvi pogled klasične koncepcije. Postavljena je tamo gde smo navikli da je vidimo, s tim da se ne radi o analognim pokazivačima, već digitalnim, koji ih uspešno imitiraju. Svaki put kada se izabere jedan od pet postojećih režima funkcionisanja (takozvani Multi-Sense sistem o kojem ćemo opširnije malo kasnije), promeni se grafika i boja pozadine, što je u skladu sa izmenjenim karakterom vozila. Za upravljačem, malog prečnika, vozač se oseća prijatno, posebno kada su i sedišta presvučena kvalitetnom kožom. Poseduju snažne bočne oslonce i sva moguća električna podešavanja, plus masažu, grejanje i ventilaciju.

Nedostatak preglednosti unazad, nadoknađen je kamerom i senzorima (postoje čak i bočni), odnosno naslonima za glavu na zadnjoj klupi sa dve pozicije (vertikalna i horizontalna). Uzevši u obzir da se radi o limuzini, čak je i praktični aspekt za pohvalu, što znači da boksova i polica za odlaganje sitnica ne nedostaje. U vrata staju flaše od 1,5 litara, a u centralnu konzolu dve limenke i još mnogo toga u naslon za laktove između sedišta.

Prosečan po pitanju praktičnosti ali zato je tu karavan

Nažalost, držači za limenke su plitki, kafa koju sam poneo od kuće („turska“ naravno) prosula se čim sam snažno ubrzao. Možete zamisliti paniku, haotična gradska vožnja uz panično traženje papirnih maramica, dok se kafa preliva po centralnoj konzoli… Što se tiče unutrašnjeg prostora, Talisman je prosečno talentovan.

Na zadnjoj klupi putnici poseduju dobru širinu u ramenima i solidan prostor za kolena, no jedan Passat, i pre svega Škoda Superb, na ovom polju su vidljivo superiorniji. Za njihovu udobnost predviđeni su izduvi za vazduh između prednjih sedišta, pored kojih su dva USB priključka i još jedan za punjač od 12 V. Ne i integrisani zastori za sunce, koje poseduje moj Megane 2, 2005. godište…

Renault Talisman prtljažnik karavana i prtljažnik limuzine

Sam prtljažnik poseduje odličnu zapreminu od preko 600 litara, ali trovolumenska karoserija nema praktičnost karavana. Ulazni otvor je relativno skroman, a da bi se dohvatili predmeti iz dubine, mora se zaroniti u njegovu unutrašnjost. Zadnji nasloni se po potrebi mogu oboriti, dok smo u dnu pronašli rezervni točak istih dimenzija. Zasmetalo nam je što donji deo zvučnika previše strči i nema zaštitu, tako da se eventualno mogu oštetiti kada se prepuni torbama.

Njegova vrata se otvaraju pritiskom na minijaturno dugmence ispod znaka proizvođača, ili komandom iz unutrašnjosti. Kome treba više prostora, sreću će pronaći u spomenutom karavanu, nazvanom Grandtour. Na pojedinim tržištima, kao što je nemačko, italijansko i u zemljama Skandinavije, ovakav tip karoserije predstavlja između 70 i 90 % prodaje u segmentu. I koliko god da limuzina izgleda prestižno i nadasve impozantno, karavan je još impresivniji!

Retko uspešna integracija prtljažnika izvedena je tako da se sačuva stil i praktični aspekt, bez značajnijeg povećanja dužine (+16 milimetara).  Već kao po običaju, gledano spreda nema nikave razlike u dizajnu, sve do C stuba. Iz profila istovremeno deluje elegantno, sa blago padajućom linijom krova. Zadnje staklo je pod relativno velikim uglom, zahvaljujući čemu zadnjica ne deluje preterano masivno. Svetlosna grupa, od po pola metra, identična je kao kod karoserije sa četvoro vrata.

No ukoliko ste se zapitali ima li stil negativnih posledica po upotrebnu vrednost i maksimalnu zapreminu, odgovor je pozitivan. Sa pet sedišta prtljažnik poseduje veoma dobrih 572 dm3, uz rekordno nizak utovarni prag od samo 57 centimetara. Polako, polako, reći će neko, pa limuzina ima 608 dm3? Tačno, ali kao što rekosmo, uz ograničenu visinu prtljažnika i mali ulazni otvor. Kod Grantour se može tovariti do plafona, dok se obaranjem zadnjih naslona, jednostavnim povlačenjem ručica na bokovima, dobija ravna površina od 1.680 dm3 (kod limuzine 1.022 dm3).

Spomenimo i „poluautomatsku“ roletnu koja pokriva prtljažnik, kada se povlači može da se zaustaviti na pola puta. A kada se isti želi otkriti, dovoljno je samo pritisnuti na njen središnji deo, kako bi se samostalno zamotala. Za one koji vole da impresioniraju prolaznike predviđeno je i hidraulično otvaranje petih vrata, komandom na daljincu ili iz unutrašnjosti. Što se tiče raspoloživog prostora za putnike, Talisman karavan je negde u zlatnoj sredini. Renault navodi da na zadnjoj klupi ima 32 milimetra više u visini glava nego li kod limuzine, što bi trebalo biti dovoljno i za krupnije putnike.

Za šaku konja više

Sve gore navedeno bilo je dakle samo podsećanje, da vidimo sada šta zna i ume novi 1.8 TCe, koji je zamenio 1.6 Turbo, poreklom iz Clija RS. Kao što smo rekli preuzet je iz Alpine A110 (252 ks), no ukoliko odemo još malo unazad, uverićemo se kako ga koristi i Megane RS, s tim da je ovde „navijen“ na 280 konja.

Kod Talismana je izmenjena kartografija, uz manji pritisak turbo punjača i specifične brizgaljke, no 90 % ovog bloka je ostalo neizmenjeno. Za rezultat imamo motor koji razvija 225 ks i 300 Nm (kod Alpine 320 Nm, odnosno 380 Nm kod Meganea RS), što je za 25ksS i 40 Nm više od 1.6 TCe. Malo da bi se Talisman transformisao u sportistu, posebno jer je karakter motora previše linearan, bez onog poznatog „šutni me u zadnjicu“ efekta turbo punjača.

Verovatno je da su u Renaultu želeli zadržati pitom karakter ove velike limuzine, posebno jer je u sprezi sa automatskim menjačem EDC7 (dvostruka spojnica), ne preterano brzih prenosa. Kada se pri brzini od 80-90 km/h, u sedmom stepenu prenosa pritisne gas do poda, treba mu 1-2 sekunde da „razmisli“, pre nego li prebaci u tri stepena niži prenos. Nema ni ručica pored upravljača, šteta, dobro bi došle kada vozač poželi da preuzme kontrolu.

Na ovom polju EAT8, koji pronalazimo kod novog Peugeota 508, deluje mi superiornije, kao i prilikom polaska. Naime, kod Talismana je teško dozirati gas, čim se želi dinamičnije startovati naglo poskoči, zbog čega i je došlo do zalivanja kafom. Neprijatno u vožnji po gradu, posebno prilikom parkiranja.

Uzgred rečeno, njegovih 4,85 metara dužine zaista nisu poklon, ni sam ne znam koliko li sam parking mesta izgubio zbog ovako izdašnih dimenzija. Još više me je nerviralo proklizavanje pogonskih točkova, iako izuzetno perfomantne, gume Continental 245/45 na muci su da prenesu snagu na put. OK, tokom test vožnje imali smo niske temperature i klizav asfat, u letnjim uslovima prenos snage je verovatno znatno efikasniji.

Sve ovo mi nikako ne ide pod ruku sa jednom limuzinom, predviđenoj za udoban prevoz putnika, iako je naš Talisman obavezno u kombinaciji sa elektronski kontrolisanim amortizerima, gde se „a la carte“ može podešavati ogibljenje. No teorija je jedno a praksa drugo, izbor određenog režima (Sport, Eco, Normal i Confort), ne transformiše radikalno njegovo ponašanje.

Po meni je uvek previše tvrd, čemu sigurno doprinose spomenuti naplaci od 19 cola. A kad smo kod njih, u gradskoj vožnji pravi je podvig sačauvati ih neokrnjene. I pored najveće pažnje ja nisam uspeo, već i najmanji kontakt sa ivičnjakom odmah je vidljiv. Dobro, upravljanje na sva četiri točka smanjuje poluprečnik okretanja na nivo gradskog automobila, i ujedno doprinosi većoj pokretljivost, posebno kada se izabere Sport režim.

Verujem da nema potrebe ponavljati se i objašnjavati u detalje da se zadnji točkovi, do određene brzine zaokreću u kontra smeru, odnosno sa njenom porašću u istom pravcu kao i prednji. Prilikom temperamentne vožnje ovo evidentno pomaže Talismanu da se bolje postavi u krivinu, no još jednom se možemo zapitati treba li to jednoj porodičnoj limuzini?

Što se tiče samog motora, odnosno perfomansi, ni ovde nisam siguran da se bog zna šta dobilo. 1.8 TCe ubrzava do 100 km/h za samo 0,2 sekunde manje u odnosu na 1.6 TCe, odnosno za 5,4 sekundi prilikom međubrzanja od 80-120 km/h. O maksimalnoj brzini je nepotrebno pričati, koga još interesuje da li dostiže 237 km/h (1.6 TCe), ili 240 km/h (1.8 TCe)?

Dizel ipak bolja opcija?

Znatno je važnije što je zvuk koji ispušta bezličan, zapravo da nisam znao koji je motor ispod haube ne bih ni primetio razliku. U Sport režimu, kao i pre, veštački je pojačan, zahvaljujući odličnim Bose zvučnicima. Sva sreća Renault je bio umereniji, zvuk nije ni blizu toliko neprijatan i agresivan kao kod grupacije PSA (isto tako u Sport postavci).

Odziv na gas u ovom režimu je evidentno bolji, a i sam menjač ostaje u jednom prenosnom odnosu niže. Ovo se odmah odrazi na potrošnju, koja i nije tako strašna kao što bi se dalo pomisliti. Verujem da bi većina vas dala tačan odgovor na pitanje koliko može da troši motor ovakve snage, uparen sa automatskim menjačem, u limuzini od 1.600 kilograma „žive vage“ (zaboravite na fabričkih 1.430 kilograma). Kažete oko 9-10 litara? Tačno, nakon sedmodnevne vožnje i nešto preko 1.000 pređenih kilometara, putni računar zaustavio se na 9,6 litara.

Najmanja izmerena je na auto-putu, zahvaljujući odličnoj aerodinamici i optimalnom režimu rada (nešto iznad 2.500 o/min pri brzini od 130 km/h), iznosi oko 7-7,5 litara. Kao što se moglo i očekivati u gradskoj vožnji „eksplodira“ (12-13 litara), tako da je sa rezervoarom od skromnih 47 litara (51 litar bez 4Control) autonomija ograničena.

Ako ni zbog čega drugog, onda bih se upravo zbog toga pre opredelio za bilo koji dizel, koji uostalom bolje „leži“ ovakvom tipu vozila. U prethodnim test vožnjama uverio sam se da sada bivši 1.6 dCi/130 odlično obavlja posao, ne vidim zašto se novi 1.7 Blue dCi/150, ili još snažniji 2.0 Blue dCi, ne bi pokazali u još boljem svetlu? Osim toga, 1.8 TCi je ponuđen samo u najvišim završnim nivoima S-Edition i Initiale, ovaj poslednji (jedini u ponudi u Srbiji), prodaje se po ceni 35.140 evra. Apriori, to i nije previše za jednu vrhunski opremljenu i perfomantnu limuzinu (dugo bi trajalo nabrajanje opreme i svih sigurnosnih sistema), no uz nešto manje opreme, skromnije perfomanse i nižu potrošnju, znatno jeftiniji dizel blok prosto se podrazumeva.

Tekst i fotografije: Perica Rajković       

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Atraktivan izgled, lagano superiornije perfomanse, orginalan enterijer, 4Control, vrhunska oprema, zapremina prtljažnika, potrošnja na auto-putu
	Loše strane:
	Previše tvrdo ogibljenje za jednu porodičnu limuzinu, sklad između motora i menjača, ergonomija R-Link 2, zapremina rezervoara i autonomija

(6391)