Dizeli dobijaju pomoć u vidu nove regulative čiji efekat treba da se oseti 2020.

Očekuje se da prodaja dizela nastavi pad u Evropi ove godine. Ipak, promena u regulativi bi mogla da doprinese ublažavanju krize koja preti da ugrozi automobilsku industriju zbog najavljenih strožih standarda vezanih za emisiju CO2. Na snagu bi mogla da stupi 2020.

Mada dizeli zagađuju vazduh azotnim oksidima, ono su oko 15 odsto gorivno efikasniji od benzinaca, što rezultira nižo emisijom ugljen-dioksida. Iz tog razloga je ova tehnologija bila stub oslonac mnogih proizvođača automobila kao prelazno rešenje u smanjivanju flotne emisije gasova koji izazivaju efekat „staklene bašte“.

„Pravac klatna i dalje nije u korist dizela, ali ono najgore bi moglo da bude iza nas“, kaže Al Bedvel, direktor za sektor pogona u LMC Automotiveu. „Još uvek su dizel motori bolji od benzinaca kada je o emisiji CO2 reč, a za ljude koji prelaze velike distance i voze velike automobile, dizel je dobitna karta.“

Ključ u davanju „veštačkog disanja“ dizel tehnologiji, smatra industrija, mogao bi da bude rok vezan za usklađivanje sa Evro 6d standardima. Do septembra, svaki novi dizelaš koji se prodaje u Evropi mora da prođe striktni homologacioni test, koji osigurava da emisija azotnih oksida ne prebacuje 168 miligrama po pređenom kilometru, što je znatno manje od 600 miligrama ili više, koliko su ekološke grupe izmerile za Evro 6 dizele.

Određeni stepen stabilizacije

„Test realne emisije u vožnji“ (RDE) je prva značajna regulatorna promena, specifično dizajnirana da „očisti“ dizele i stavi tačku na razno-razne manipulacije, kojima su proizvođači očigledno bili više nego skloni u bliskoj prošlosti. Do sada, RDE test i klasifikacija, bili su obavezni za potpuno nove tipove vozila, što je proizvođačima dalo dve godine da uslade svoje dizel flote s novim ekološkim principima.

„Vidimo izvestan stepen stabilizacije kada je o padu prodaje dizela reč u Nemačkoj, posebno što se tiče Evro 6d motora“, kaže BMW-ov šef prodaje, Piter Nota.

Pored „panike“ izazvane „dizelgejtom“, mnogi ljudi se ne odlučuju za kupovinu dizela zbog brojnih uvedenih zabrana, kao i onih koje „vise u vazduhu“ širom Evrope. Pored toga, faktori koji su doprineli slabijoj prodaji „naftaša“ se tiču i fiskalne politike i odsustva poreskih olakšica.

Novi sistemi pročišćavanja izduvnih gasova, poput SCR-a, o čemu smo već pisali, dodatno će poskupiti i inače skupe dizele. Međutim, automobilska industrija mora da se izbori s ekološkim problemima. „Bilo je sličnih predviđannja i za Evro 4 ili Evro 5, da će značajno doprineti povećanju cene i troškova“, rekao je Bedvel.

Tranzicija ka Evro 6d-temp se očekuje da povrati poverenje kupaca u vozila kao što su BMW 520d ili Mazda CX-5.

Opšti je konsenzus u mišljenju čelnih ljudi u automobilskim kompanijama i stručnjacima, da će prodaja dizela nastaviti da pada i tokom 2019., da bi se na kraju stabilizovala na oko 30 odsto.

„Nažalost, vlada duboka nesigurnost u vezi sa dizelom, nevezano za to koji je vid tehnologije u automobilu ili šta može biti činjenično dokazano“, rekao je šef prodaje i marketinga VW-a, Jirgen Štakman. „Sve dok sve veći broj gradova bude u dilemi oko uvođenja restrikcija i zabrana, ne vidim prostor za napredak.“

AutoRepublika

(2805)