Da li elektromreža može da se nosi s masovnom elektrifikacijom? (VIDEO)
Masovna elektrifikacija je u toku. Iako bi moglo da prođe još decenija ili dve u postupku tranzicije u kom bi se većina vozača širom sveta prebacila na električna vozila, to će se neumitno dogoditi, pre ili kasnije. Da bi infrastruktura bila u stanju da se nosi s dodatnim zahtevima automobilske elektrifikacije, biće je neophodno ažurirati.
To je ujedno i glavni argument mnogih kritičara masovnog prelaska na električna vozila. Veliki broj ljubitelja automobila izražava nevericu u mogućnost da se naše električne mreže mogu na vreme modernizovati, prilagoditi i nadograditi do te mere da mogu da izdrže toliko opterećenje. Pa mogu li? Da vidimo na primeru Sjedinjenih Američkih Država.
U ovom novom video klipu emitovanom na YouTube kanalu Engineering Explained, poznati voditelj Džejson Fenske govori o električnoj mreži, količini dodatne energije koja će verovatno biti potrebna za dopunu svih tih silnih novih baterijskih četvorotočkaša, kao i o tome kako možemo da proizvedemo tu količinu energije i koliko brzo to može biti pretočeno u realnost.
Iznenađujuće, koristeći stvarnu matematiku, Fenske objašnjava da je, ne samo moguće blagovremeno nadograditi mreže, već da im za ispunjenje budućih ciljeva, trenutno i nije neophodno previše aktivnosti na nadgradnji.
Dakle, upotrebom jednostavnih matematičkih operacija, Fenske utvrđuje kolika bi količina dodatne energije potrebna ako bi svaki Amerikanac prešao na EV. Prema njegovoj računici to je oko 1,25 biliona kWh, što je opet za 30% više od onoga što se trenutno proizvodi u Americi. Ako se pogleda koliko se energije proizvodilo šezdesetih godina i pritom se izmeri stopa rasta proizvodnje struje do danas, proizilazi da bi istim tempom razvoja, bilo potrebno oko šest i po godina da se nadogradi mreža u dovoljnoj meri, kako bi se proizvelo dodatnih 1,25 biliona kWh.
S obzirom na činjenicu da nismo ni blizu stopostotnog usvajanja električnih vozila, nigde u svetu pa ni u Americi, i s obzirom da se to neće dogoditi još najmanje petnaestak, nema ni neke prevelike žurbe s proširenjem kapaciteta elektromreža u Americi. Ako oni budu neprestano povećavali proizvodnju i efikasnost energije, do trenutka kada usvajanje EV bude bez izuzetka, biće sve u redu s mogućnostima napajanja.
Fenske takođe ističe da će energetske kompanije biti pametne sa distribucijom energije, podstičući punjenje u vreme rasterećenosti mreže za određena područja i dnevno punjenje za područja s puno solarne energije, smanjujući tako potrebnu, tačnije iz današnje perspektive nedostajuću količinu priliva nove struje.
Ako vas zanimaju vozila iz segmenta električnih, i ako želite da znate kako i kada će se preći na elektromobile, nije loše da pogledate video klip. Fenske na neki način demistifikuje infrastrukturne probleme sa kojima će se električna vozila suočiti u budućnosti, i dokazuje da navedeni problemi nisu novi nego su „već viđeni“, i već su i ranije rešavani.
Krajnji zaključak je da, ako su to Amerikanci činili i ranije, a druge zemlje poput Norveške to rade i sada, onda to sigurno može biti izvodljivo i ponovo u Americi, ali i u drugim delovima sveta.
AutoRepublika
(860)
Svaka čast za vesti sa Engineering explained! Podržavam!
Ne bi se ja ovde „držao “ Youtube i jutjubera, iz više razloga, nepismenosti, namernom kampanjom za nekoga, čiste propagande, populizma, itd. Ako gledamo prenosnu mrežu, odda postoji problem primarne – viskonaponske mreže i niskonaponske mreže. Primarna mreža se dopunjava i pojačava planski prema proizvodnji. to nije sporno, osim što košta mnogo, ali je lkše rešivo. Drugi problem je sekundarna mereža, i način ponašanja koroisnika. Obično svaka faza na ulasku u broilo je limitirana na 16A, što je ukupno po broilu oko 10KW. To odgovara potrebama domaćinstva. Ukoiko bi se na ovu mrežu prikači Teslin zidni punjač (kućni) on povlači… Pročitaj više »
Baš kontra, kod nas je većina priključaka ograničena na 25A, tj. 17 kW.
U svakom slučaju, ako ikad budeš imao vremena pogledaj šta priča ovaj čova nevezano za EV. Biće bar zanimljivo ako ništa drugo.
Dejane, slušao sam ovaj Youtube. Ali pazi jednostavan detalj. Beograd tenutno ima 650 000 vozila. Zamnisli da je pola od toga, 300 000 na baterije. Zamisli da „vuku“ 10 KW. Za to ti treba instalisane snage 3 000 MW. Oba bloka TE Nikola Tesla u Obrenovcu imaju otprilike tačno toliko instalisane snage. Logično, svi će noći puniti automobile. Pored toga, Srbija je zemlja bogata strujom., a TE Nikola Tesla je glavni proizvođač sa oko 50 % kapaciteta EPS-a. Shvataš li kolika je ovo ste utopija? A cela Srbija broji oko 2 miliona vozla. Zamisli tek kako ova računica izgleda u… Pročitaj više »
Ma bre rekoh li ti ja da batališ EV? Jednostavno, postojeća infrastruktura ne samo kod nas nego globalno nije spremna za ovo ali kako stoje stvari, moraće da poraste i to baš brzo.
Znam da 16A ne završava veliku većinu potreba jednog domaćinstva ili je tu na „nož“. Ja imam dva brojila, i na oba su limitatori 3x25A.
Uslovima EPS-a dobiješ kolika je max aktivna snaga. Zadnjih 15-ak godina je to većinom 3x16A.
Poenta je što je većina proizvodnje struje u Evropi na ugalj ili nuklearke a oboje su „pametni“ rešili da pogase. Eletrifikacija voznog parka zahteva proizvodnju x2, a ne kako neki pišu +30%.
Pokušaj da čuješ danjašnji govor Kusturice. Sve je objasnio. U toku je gašnje svega, sprema se sumrak čovečanstva. Automobil je samo deo te globalne zavere 10 ljudi koji drže sve (pa i novac)
Premotaj na 1:00:00 da ne slušaš mučitelja
https://www.facebook.com/watch/?v=459939178517823
Određivanje maksimalno dozvoljene angažovane snage je komplikovan proces i on zavisi od zahteva potrošača, kapaciteta trafo stanice, vrste potrošača koji će biti priključeni…daleko opširnija I ozbiljnija priča.
Sad ja odoh na spavanje, Kusturica neka sačeka do sutra 🙂
Kad sam čuo da priča pohvalno o „spomeniku“ , odmah sam ugasio. Ma zdravo bre… 😤
Pusti spomenik, slušaj između redova.
Sam spomenihk ko spomenik. Bio bi OK da ne stoji na onom ruskom samovaru 🙂
Znam „angažovanu snagu“. Borio sam se sa uslovima EPS-a, više puta, a obično zahebeš računice i dobiješ 3x16A po stanu. Još crnja zahebancija je prijem i merenje uzemljenja. To me obeleo , hebala ih Fidova skolpka 🙂
Pretpostavljam da si onda negde u Vojvodini, jer je tamo to obavezan deo instalacije. Ili jednostavno si sam sebi ugradio u instalaciju da bi ukućani bili bezbedniji. Super stvar ali samo da se malo pripazi prilikom ugradnje
Električni automobili, pa ni pola tj navedenih 300K, se ne bi punili non stop a niti kada bi se punili konstantno ne bi „vukli“ 10KW te „računica“ niti nekakvo predviđanje kolapsa uopšte nije tačno. Lepo je čovek na snimku objasnio da se količina punjenja određuje prema pređenim kilometrima a ne „ofrlje“.
Predlažem da redakcija pronađe nekoga ko se potpuno razume u tematiku pa uz takvu pomoć da napravi matematiku i približi uplašenim čitaocima tj napiše članak kako se ne bi svađali oko gluposti.
U onome što sam pisao gore, (među svim onim parametrima kod određivanja maksimalno dozvoljene angažovane snage) jedan od njih nisam pomenuo a to je upravo ovo o čemu ti govoriš i to se naziva „faktor jednovremenosti“
Računica je jednostavna, dao sam ti je. Neki slabiji Tesla punjač je 10kw po satu. Treba 8-10 sati da se napuni. Kilometri ti ne trebaju, jer ne znače ništa, jer su ionako fiktivno prikazani, bez realnih osnova. Recimo svaki drugi dan puniš baterijaša. A svi će naravanio noći puniti, logično jer ti danju treba auto. Znači, uzmeš pola vozila da su baterijaši kao slabija Tesla, i da se pune svaki druugi dan. To znači da komplet TE Nikola Tesla i TE Kolubara i kopovi Kolubara rade za tih 50% auta na baterije u Srbiji. Račun je jednostavan, zato ti kažem… Pročitaj više »
Hoćeš da kažeš da će svaki taj automobil tj baterija biti prazna svakog ili svakog drugog dana? To bi značilo da apsolutno svaki prelazi preko 100, 200 ili više kilometara dnevno. Ako vozilo prelazi 20.000km godišnje, a retko ko toliko u Srbiji vozi, to bi značilo da u proseku prelazi 55km dnevno. Gradskom EV je to dovoljno za 4-5 ili više dana iliti punjen bi bio svaki četvrti, peti, ili na nedelju dana. U slučaju da ga vlasnik svaki dan ili noć prikopčava na mrežu ovaj bi se punio samo kratko. Taksisti u proseku u NS prelaze 75 km a… Pročitaj više »
Računaj kako hoćeš, ali struja se mora proizvesti i preneti do potošača. Ovako sad za zahebanciju, to prolazi, a masovno neće moći ovako (ni slično ovako).
Onda izračunaj koiko je korosno dejstvo parne turbine u TE , pa prenos do elektro vozila, pa onda tek njegova efikasnost. Sve te koeficijente izmnoži i dobiji stvarnu ekologiju i ekonomsku računicu. Počni sa max 40% stepena iskorišćenosti TE, pa nadalje. To bude na kraju 25-30% na točku kola, što je dobro mane od SUS motora. A u zimskim uslovima gubitke na bateriji i na grejanju vozila tek da ne pominjem
Ako znamo da se u Norveškoj električni automobili prodaju uveliko od 2014. na ovamo evo koliko je porasla potrošnja električne energije u čitavoj zemlji, zaključno sa 2019.
Ja tu ne vidim nikakav drastični „pomak“.
izvor:
https://ourworldindata.org/energy/country/norway?country=~NOR
Po osobi se potrošnja električne energije nije menjala uopšte.
Porsche i jos neki tehnoloski giganti rade na sintetickim gorivima …
I od čega se sastoje energenta za ta sintetička goriva? Vjerovatno treba neka energija da se proizvedu. Odgovor na to pitanje nas vjerovatno vraća na početak priče da ništa nije ekološko (u potpunosti i nije), ni fosilna goriva (gde se za litru goriva na benzinskim pumpama potroši još 4 u procesu vađenja, prerade i transporta), ni baterije (litija, zagađenje), ni struja (ugalj, hidro, solar), ni vodonik (struja za elektrolizu, ili iz gasa), pa onda ne može biti ni ta sintetika. Hodaj pješke! Ček, a od čega su đonovi, koža, pertle?🤔
Najbolje je bosi da hodamo. Onda ne trosimo resurse 😀
Idjes,a ležiš…što bi rekao Crnogorac kad je ugledao zmiju (a nije ženu).
Zar nije bio neki nedavno tekst na temu planova elektrifikacije voznog parka u Japanu do 2030. godine, a zaključak je bio u da bi čak i uz enormna ulaganja u sistem za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, ostvarenje tako planiranog obima elektirfikacije voznog parka, dovelo do kolapsa elektoenergetskog sistema ?