Zanimljivost dana: Da li je Yugo zaista nuđen besplatno uz neki drugi nov automobil?

O Yugovoj avanturi u Sjedinjenim Američkim Državama smo pisali toliko mnogo na našem sajtu, da nismo više sigurni šta još možemo reći, bez da se ponavaljamo. Analizirali smo kako je sve počelo, i razlog zašto je neko mislio da bi naš heč mogao da pronađe kupce „preko bare“, zatim i kakvo mišljenje su Amerikanci imali o njemu, i na kraju smo se bavili i onim situacijama kada se pojavi neki primerak u oglasima, po relativno visokim cenama (barem za standarde Zastave).

Čitajući komentare koje su upućivali čitaoce na ove raznovrsne teme, jedna priča se često pokreće. Naime, svaki put kada bismo spomenuli da je Yugo pronašao preko 140 hiljada mušterija tokom sedam godina prodaje, što je više nego što su to Volkswagen ili Toyota uspeli tokom svojih prvih godina na američkom tržištu, ili da je bio jedini četvorotočkaš iz neke zemlje „komunističke Evrope“ u Americi, obavezno se pokrene ona priča „ma lako je bilo Yugu da pronađe mušterije, kada je poklonjan svakom ko kupi neki drugi automobil“.

Ali da li je spomenuta priča istinita? Da li je naš velikan zaista nuđen besplatno svima onima koji kupe neki drugi automobil? Odgovor je potvrdan, ali situacija nije baš tako crno-bela kako deluje na prvi pogled.

Za ovu priču je jako bitan jedan drugi automobil. Reč je o Cadillacu Allanteu koji se prodavao od 1987. do 1993. godine, a sa njim je General Motors nameravao da napadne tržište kojim su dominirali Mercedes SL i Jaguar XJS.

Allante je imao mnogo pozitivnih karakteristika. Za prelepi stil se postarala čuvena italijanska dizajnerska firma Pininfarina. Cadillac bi spremio šasiju i mehaniku, zatim poslao automobil u Italiju gde bi Pininfarina ugradila školjku, i specijalnim avionom vratila Allante nazad u Ameriku.

Ali i pored svih vrlina, Cadillacov predstavnik je imao i nekoliko mana. Pre svega, pogon je bio na prednje točkove, što je bilo nezamislivo za jedan „gran turismo“ automobil, a 4,1-litarski benzinac sa osam cilindara je razvijao samo 170 konjskih snaga. Iako će do 1993. godine Allante dobiti i moćniji motor sa 295 „grla“, prodaja se nikada nije oporavila, i tokom sedam godina proizvodnje je pronašao samo 21.430 kupaca. Veliki razlog neuspeha je ležao i u ceni koja je iznosila čak 59.975 američkih dolara ili čak 111.730 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

I kako je onda Yugo povezan sa Allanetom? Pa, već prve godine je postalo jasno da Cadillacov model neće opravdati očekivanja i prodato je samo 3.363 primerka. General Motors je započeo sa agresivnim marketingom i popustima zahvaljujući kojim je bilo moguće kupiti Allante za dvostruko manju sumu novca od one za koju se kompanija inicijalno odlučila.

Ali jedan izložbeno-prodajni salon iz američkog grada Čikaga (savezna država Ilinois) se odlučio na drugačiju vrstu promocije, i reklamirao je da je kod njih „moguće dobiti dva automobila po ceni jednog“. Naime, ukoliko bi kupac izabrao manje izdašne popuste na Allante, dobio bi sasvim „besplatno“, pogađate – Yugo GV.

Ovaj salon nazvan Noce Cadillac zapravo nije imao niti jedan Yugo na svojim zalihama već bi u slučaju da mušterija izabere ovu opciju planirao da poseti neki od Zastavinih salona i tek onda kupi automobil.

I koliko je primeraka modela iz Kragujevca prodato pod ovakvim promotivnim uslovima? Pa ako je verovati raznim izvorima na internetu – nijedan. Noce Cadillac je prodao samo 22 Allantea 1986. godine, ali se nijedna mušterija nije odlučila za Yugo od 4.200 dolara (današnjih 10.315 najmanjih zelenih novčanica) umesto većih popusta. Ovu priču je potvrdila i Zastava, koja kaže da ni jedna korporacija iz Čikaga tokom 1986. godine nije kupila njihov model, već su to po pravilu činili samo privatni kupci.

Tokom ranih devedesetih godina prošlog veka, kada se naša kompanija već povukla sa američkog tržišta, neki neprodati primerci su nuđeni kroz slične promocije, a slučaj sa Noceom Cadillacom je jedini koji je detaljno dokumentovan. Takođe je potrebno reći da takvi slučajevi nisu retki u industriji i da neki modeli, kada im istekne životni vek, često budu nuđeni „besplatno“, ako mušterija kupi neki drugi model iste kompanije.

Primera radi, korporacija Chrysler je nudila neprodate zalihe modela PT Cruiser bez finansijske nadoknade svima onima koji plate pun iznos za skupoceni pikap kamionet Ram HeavyDuty, a slično je uradio i Ford sa neprodatim primercima modela Fiesta i Focus, onda kada se povukao iz industrije putničkih vozila.

Na kraju dana, da, Yugo jeste nuđen „besplatno“, ali je jako mali broj kupaca izabrao ovu opciju i većina od 141 hiljada prodatih vozila je završila u privatnim rukama, to jest kod fizičkih lica.

Ipak, maleni heč jeste koštao Zastavu brdo novca koje je država plaćala iz sopstvenog džepa, ali to je priča za neki drugi put…

Zoran Tomasović

(3370)