Početna Istorija Zanimljivost dana: Gospođa Belvidir (VIDEO I GALERIJA)
Zanimljivost dana: Gospođa Belvidir (VIDEO I GALERIJA)

Zanimljivost dana: Gospođa Belvidir (VIDEO I GALERIJA)

188
2

Provela je 50 godina pod zemljom kao vremenska kapsula i stavila saveznu državu Oklahomu na automobilsku mapu sveta.

Kada je kapsula konačno otvorena 2007. godine, publika je bila više nego razočarana. Kada se očekivala zaslužena penzija, niko je više nije hteo, čak ni oni koji su je stavili pod zemlju, pre nego što je pre nekoliko meseci pronašla svoje konačno sklonište. Reč je o “gospođi Belvidir”, zlatnom Plymouth Belvederu iz 1957. godine, koji i dan danas privlači veliku pažnju svojom pojavom.

Tokom 1957. godine, Oklahoma je proslavila 50-godišnjicu kao savezna država Sjedinjenih Američkih Država i tražila način kako je privuče pažnju publike. Jedan od veoma popularnih načina proslave je ležao u takozvanim vremenskim kapsulama, gde bi publika uglavnom stavljala pisma, novine i sve ono po čemu bi buduće generacije razumele kakav je život bio u navedeno vreme. Kapsula bi zatim bila zakopana u zemlju sa ciljem da bude otkopana posle određenog vremena.

Ali građani Tulse, glavnog grada Oklahome, su odlučili da odu korak dalje i zakopaju ceo automobil u vremensku kapsulu koja će biti otvorena 50 godina kasnije. Posle kraće pretrage, izbor je pao na novi Plymouth Belvedere iz razloga što je pružao futuristički dizajn. U njegov gepek je stavljena dodatna kapsula sa pet galona (oko 19 litara) benzina iz razloga što nije bilo poznato da li će identično gorivo pokretati automobile i za 50 godina, zatim motorno ulje, popularno Schlitz pivo i ženska tašna sa svim onim šta se u to vreme moglo naći u njoj (cigarete, sitni novac, šminka, žvake i slično).


Lokalna kompanija je napravila posebnu betonsku kapsulu dužine 6,1 metra i visine 3,7 metara i ponosno reklamirala da može da podnese nuklearni napad. Pre nego što je kapsula zapečaćena, automobil je prekriven posebnom plastikom da spreči vlagu, u nadi da će Plymouth i posle 50 godina izgledati identično. Kao lokacija je izabrano dvorište lokalnog suda gde je firma za izgradnju spomenika postavila poveći natpis.


Cela automobilska javnost je bila usmerena na Tulsu u junu 2007. godine kada je “gospođa Belvidir” trebalo da ugleda svetlost dana. Očekivanja su bila podeljena i mnogi su ga poredili sa Titanikom, pa je tako jedna strana mislila da će automobil biti nepromenjen, dok su drugi smatrali da će zateći gomilu rđe. Takođe se pročula vest da je 1973. godine bila velika poplava u blizini tokom izgradnje nove fabrike, ali je važilo uverenje da vremenska kapsula koja navodno može da izdrži nuklearni napad ne bi trebalo da ima problema sa vodom.


Nažalost, kada je kapsula konačno otvorena publika je u njoj pronašla 7.600 litara vode u njoj sa zarđalim Plymouthom u sredini. Sama voda je bila duboka 1,2 metra i bilo je potrebno nekoliko dana da se ona izbaci. Tokom 50 godina kapsula je u jednom momentu bila u potpunosti puna vode, pa samim tim Plymouth, koji je inače bio sklon rđanju, nije imao nikakve šanse. Čuveni Bojd Kodington se ponudio da pokuša da upali automobil, ali je brzo postalo jasno da to nije moguće. Sam ključ, koji se nalazio u bravi, je kompletno zarđao, nijedan deo motora više nije bio u pokretnom stanju dok je enterijer kompletno nestao.


Kada se prašina spustila, postavljalo se pitanje kome ovaj automobil u stvari pripada. Tokom 1957. godine Tulsa je raspisala konkurs, po kojem bi građani bili u prilici da pogode koja će populacija grada biti 50 godina kasnije, a glavna nagrada bi bila “gospođa Belvidir”. Sa cifrom od 384.743, najbliži je bio Rejmond Humbertson (zvanična cifra je 382.457), ali je on preminuo 1979. godine. Njegova supruga je preminula devet godina kasnije, a kako bračni par nije imao dece, automobil je pripao njegovoj stogodišnjoj sestri. Šest meseci nakon što je kapsula iskopana, Plymouth je završio u saveznoj državi Nju Džerzi gde se nalazi Ultra One, kompanija koja je specijalizovana za skidanje rđe.


Ultra One je shvatio da je kompletna restauracija nemoguća pa je odlučio da se koncentriše da skine rđu i zameni šasiju. Iz tog razloga, kompanija je kupila Plymouth Savoy sedan iz 1957. godine, a ceo projekat je trajao oko šest meseci. Predsednik kompanije Dvajt Foster je zatim pokušao da pronađe stalni dom za “gospođu Belvidir”, ali ga je odbio gotovo svaki muzej – uključujući i one u Tulsi gde se ovaj automobil nalazio toliko godina. Posle deset godina u hangaru, Plymouth je nedavno našao dom u vidu Historic Auto Attractions u saveznoj državi Ilinois. U nedavnoj komunikaciji koju sam imao sa čelnicima ovog muzeja mi je rečeno da bi automobil mogao biti izložen u narednih nekoliko meseci, a kako je muzej udaljen svega 130 kilometara od mene – očekujte uskoro ekskluzivne slike sa lica mesta.

Zoran Tomasović

(188)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Zvezdan Božinović
Admin

Dakle, jednom se živi i danas se živi. Sutra, možda ne! Ne zakopavaj ništa, troši sada i odmah, dok si još tu 🙂

Yankee
Gost

U vreme hladnog rata se verovalo u nuklearni napad i mislilo se da je ovo zaista jedini nacin da se nesto “sacuva”.